Дан 361 од 365

Зах 2:1–5:11

2:1 Опет подигох очи своје и видјех, и гле, човјек, и у руци му уже мјерачко.

2:2 И рекох: куда идеш? А он ми рече: да измјерим Јерусалим да видим колика му је ширина и колика му је дужина.

2:3 И гле, анђео који говораше са мном изиде, и други анђео изиде му на сусрет.

2:4 И рече му: трчи, говори оном младићу и реци: Јерусалимљани ће се населити по селима ради мноштва људи и стоке што ће бити у њему.

2:5 И ја ћу му, говори Господ, бити зид огњен унаоколо и бићу за славу усред њега.

2:6 Еј, еј, бјежите из земље сјеверне, говори Господ, јер вас разасух у четири вјетра небеска, говори Господ.

2:7 Еј Сионе, који сједиш код кћери Вавилонске, избави се.

2:8 Јер овако вели Господ над војскама: за славом посла ме к народима, који вас оплијенише; јер ко тиче у вас, тиче у зјеницу ока његова.

2:9 Јер ево ја ћу махнути руком својом на њих, и биће плијен слугама својим, и познаћете да ме је послао Господ над војскама.

2:10 Пјевај и весели се, кћери Сионска, јер ево ја идем и наставаћу усред тебе, говори Господ.

2:11 И многи ће се народи прилијепити ка Господу у тај дан, и биће ми народ, и ја ћу наставати усред тебе, и познаћеш да ме је послао к теби Господ над војскама.

2:12 И Господ ће наслиједити Јуду, свој дио, у земљи светој, и опет ће изабрати Јерусалим.

2:13 Нека мучи свако тијело пред Господом, јер уста из светога стана својега.

3:1 Послије ми показа Исуса поглавара свештеничкога, који стајаше пред анђелом Господњим, и Сотону, који му стајаше с десне стране да га пре.

3:2 А Господ рече Сотони: Господ да те укори, Сотоно, Господ да те укори, који изабра Јерусалим. Није ли он главња истргнута из огња?

3:3 А Исус бијаше обучен у хаљине прљаве, и стајаше пред анђелом.

3:4 А он проговори и рече онима који стајаху пред њим: скините с њега те прљаве хаљине. И рече му: види, узех с тебе безакоње твоје, и обукох ти нове хаљине.

3:5 И рекох му: нека му метну чисту капу на главу. И метнуше му чисту капу на главу, и обукоше му хаљине; а анђео Господњи стајаше.

3:6 И анђео Господњи засвједочи Исусу говорећи:

3:7 Овако вели Господ над војскама: ако узидеш мојим путовима, и ако уздржиш што сам наредио да се држи, тада ћеш ти судити дому мојему и чуваћеш тријемове моје, и даћу ти да ходиш међу овима што стоје.

3:8 Чуј, Исусе поглавару свештенички, ти и другови твоји што сједе пред тобом, јер су ти људи чудо; ево, ја ћу довести слугу својега, клицу.

3:9 Јер гле, камен који метнух пред Исуса, на том је једном камену седам очију; гле, ја ћу га отесати, говори Господ над војскама, и узећу безакоње те земље у један дан.

3:10 У тај дан, говори Господ над војскама, зваћете сваки ближњега својега под винову лозу и под смокву.

4:1 Потом врати се анђео који ми говораше, и пробуди ме као човјека који се буди ода сна.

4:2 И рече ми: шта видиш? А ја рекох: видим, ето свијећњак сав од злата, и горе на њему чаша, и седам жижака његовијех на њему, и седам лијевака за седам жижака што су горе на њему,

4:3 И двије маслине уза њ, једна с десне стране чаши а једна с лијеве.

4:4 И проговорих анђелу који говораше са мном, и рекох: шта је то, господару мој?

4:5 А анђео који говораше са мном одговори и рече ми: зар не знаш што је то? И рекох: не, господару мој.

4:6 А он одговори и рече ми говорећи: то је ријеч Господња Зоровавељу: не силом ни крјепошћу него духом мојим, вели Господ над војскама.

4:7 Што си ти, горо велика, пред Зоровавељем? равница; и он ће изнијети највиши камен, с усклицима: милост, милост њему.

4:8 И дође ми ријеч Господња говорећи:

4:9 Руке Зорововељеве основаше овај дом, руке ће његове и довршити, и познаћеш да ме је Господ над војскама послао к вама.

4:10 Јер ко је презрео дан малијех ствари? јер ће се радовати кад виде камен мјерачки у руци Зоровавељу онијех седам очију Господњих које прелазе сву земљу.

4:11 Тада одговарајући рекох му: што су оне двије маслине с десне стране свијећњаку и с лијеве?

4:12 И опет проговорих и рекох му: што су оне двије гранчице маслинове, што су међу два лијевка златна, који точе злато?

4:13 И рече ми говорећи: зар не знаш што је то? А ја рекох: не, господару мој.

4:14 Тада рече: то су двије маслине које стоје код Господа све земље.

5:1 Потом опет подигох очи своје и видјех, а то књига лећаше.

5:2 И он ми рече: шта видиш? А ја рекох: видим књигу гдје лети, дужина јој двадесет лаката а ширина десет лаката.

5:3 Тада ми рече: то је проклетство које изађе на сву земљу, јер сваки који краде истријебиће се по њој с једне стране, и који се год куне криво истријебиће се по њој с друге стране.

5:4 Ја ћу је пустити, говори Господ над војскама, те ће доћи на кућу лупежу и на кућу ономе који се куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и дрвље јој и камење.

5:5 Потом изиде анђео који говораше са мном, и рече ми: подигни очи своје и види шта је ово што излази.

5:6 А ја рекох: шта је? А он рече: то је ефа што излази. И рече: то им је око по свој земљи.

5:7 И гле, подизаше се таланат олова, и једна жена сијеђаше усред ефе.

5:8 И он рече: то је безбожност. И врже је усред ефе, и врже онај комад олова озго на ждријело јој.

5:9 И подигох очи своје и видјех, а то двије жене излажаху, и вјетар им бијаше под крилима, а крила им бијаху као у роде, и дигоше ефу међу земљу и небо.

5:10 И рекох анђелу који говораше са мном: куда оне носе ефу?

5:11 А он ми рече: да јој начине кућу у земљи Сенару; и ондје ће се намјестити и поставити на своје подножје.

Отк 19:1–11

1 И послије овога чух глас велики народа многога на небу гдје говори: алилуја! спасеније и слава и част и сила Господу нашему;

2 Јер су истинити и прави судови његови, што је осудио курву велику, која поквари земљу курварством својијем, и покајао крв слугу својијех од руке њезине.

3 И другом рекоше: алилуја! И дим њезин излажаше ва вијек вијека.

4 И падоше двадесет и четири старјешине, и четири животиње, и поклонише се Богу који сјеђаше на пријестолу, говорећи: амин, алилуја!

5 И глас изиђе од пријестола који говори: хвалите Бога нашега све слуге његове, и који га се бојите, и мали и велики.

6 И чух као глас народа многога, и као глас вода многијех, и као глас громова јакијех, који говоре: алилуја! јер царује Господ Бог сведржитељ.

7 Да се радујемо и веселимо, и да дамо славу њему; јер дође свадба јагњетова, и жена његова приправила се;

8 И дано јој би да се обуче у свилу чисту и бијелу: јер је свила правда светијех.

9 И рече ми: напиши: благо онима који су позвани на вечеру свадбе јагњетове. И рече ми: ове су ријечи истините Божије.

10 И паднувши пред ногама његовима поклоних му се; и рече ми: гле, немој, ја сам слуга као и ти и браћа твоја која имају свједочанство Исусово. Богу се поклони; јер је свједочанство Исусово Дух Пророштва.

11 И видјех небо отворено, и гле, коњ бијел, и који сјеђаше на њему зове се вјеран и истинит, и суди по правди и војује.

Пс 149:1–9

1 Појте Господу пјесму нову; хвала да му је на сабору светијех.

2 Нека се весели Израиљ о створитељу свом, синови Сионски нек се радују о цару свом.

3 Нека хвале име његово покликујући, у бубањ и гусле нека му ударају.

4 Јер је мио Господу народ његов, украшава смјерне спасавајући их.

5 Нек се веселе свеци у слави, и нек се радују на постељама својим.

6 Слава је Божија у устима њиховијем, и мач с обје стране оштар у руци њиховој,

7 Да се освете народима, и покарају племена;

8 Да свежу цареве њихове у ланце, и властелу њихову у окове гвоздене,

9 И изврше на њима написани суд. Ова је част свима свецима његовијем. Алилуја!