Дан 363 од 365

Зах 10:1–12:14

10:1 Иштите од Господа дажда у вријеме познога дажда, Господ ће пустити муње, и даће вам изобила дажда и свакоме траве у пољу.

10:2 Јер ликови говоре ништавило и врачи виде лаж и говоре залудне сне, тјеше таштином; зато отидоше као стадо, и ојадише се, јер не бјеше пастира.

10:3 Гњев се мој распали на пастире, и покарах јарце; јер Господ над војскама обиде стадо своје, дом Јудин, и учини да су му као коњ окићен за бој.

10:4 Од њега је угао, од њега коље, од њега лук убојити, од њега излази и сваки настојник.

10:5 И они ће бити као јунаци, газиће у боју као блато по улицама, и биће се, јер је Господ с њима, и који јашу на коњма осрамотиће се.

10:6 И укријепићу дом Јудин, и дом ћу Јосифов спасти, и довешћу их натраг, јер ми их је жао, и биће као да их нијесам одбацио, јер сам ја Господ Бог њихов и услишићу их.

10:7 И они од Јефрема биће као јунак, и срце ће им бити весело као од вина, и синови њихови видјеће и веселиће се, и срце ће им се радовати о Господу.

10:8 Зазвиждаћу им и сабраћу их, јер ћу их избавити, и они ће се умножити као што су се били умножили.

10:9 И расијаћу их међу народе да се у даљнијем мјестима опомињу мене, и живећи са синовима својима да се врате.

10:10 И довешћу их натраг из земље Мисирске, и сабраћу их из Асирске, и довешћу их у земљу Галадску и на Ливан; и неће им бити доста мјеста.

10:11 И од тјескобе ће пријећи преко мора, и разбиће вале у мору, и све ће дубине ријеци пресахнути, и обориће се понос Асирски и палица ће се Мисирска узети.

10:12 И укријепићу их Господом, и они ће ходати у име његово, говори Господ.

11:1 Отвори, Ливане, врата своја, и огањ нека прождре кедре твоје.

11:2 Ридај, јело, јер паде кедар, јер красници пропадоше; ридајте, храстови Васански, јер се посијече шума ограђена.

11:3 Стоји јаук пастира, јер се затр слава њихова; стоји рика лавова, јер се опустоши понос Јордански.

11:4 Овако вели Господ Бог мој: паси овце кланице,

11:5 Које убијају они који их држе, нити их ко криви, и који их продају говоре: благословен да је Господ, обогатих се; и који их пасу, ниједан их не жали.

11:6 Зато нећу више жалити становника земаљских, говори Господ, него ћу ево предати једнога другоме у руке и у руке цару њихову, и они ће потрти земљу а ја је нећу избавити из руку њиховијех.

11:7 И пасох овце кланице, невољне од стада, и узев два штапа назвах један благост, а други назвах свеза, и пасох стадо.

11:8 И погубих три пастира за мјесец дана, јер се душа моја љућаше на њих, и душа њихова мржаше на ме.

11:9 И рекох: нећу вас више пасти; која погине нека погине, и која пропадне нека пропадне, и које остану нека једу месо једна другој.

11:10 И узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завјет свој који учиних са свијем народима.

11:11 И укиде се онога дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да бјеше ријеч Господња.

11:12 И рекох им: ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није, немојте; и измјерише ми плату, тридесет сребрника.

11:13 И рече ми Господ: баци лончару ту часну цијену којом ме прецијенише. И узев тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару.

11:14 Потом сломих други штап свој, свезу, да укинем братство између Јуде и Израиља.

11:15 И Господ ми рече: узми јоште оправу безумна пастира.

11:16 Јер ево ја ћу подигнути пастира у земљи, који неће обилазити оне која гине, неће тражити нејаке, нити ће лијечити рањене, нити ће носити сустале, него ће јести месо од претилијех, и папке ће им кидати.

11:17 Тешко пастиру никаком, који оставља стадо! Мач му је над мишицом и над деснијем оком; мишица ће му усахнути и десно ће му око потамњети.

12:1 Бреме ријечи Господње за Израиља. Говори Господ, који је разапео небеса и основао земљу, и створио човјеку дух који је у њему:

12:2 Ево, ја ћу учинити Јерусалим чашом за опијање свијем народима унаоколо, који ће опсјести Јерусалим ратујући на Јуду.

12:3 И у тај ћу дан учинити Јерусалим тешким каменом свијем народима; који га год хтједбуду дигнути, сатрће се, ако би се и сви народи земаљски сабрали на њ.

12:4 У тај ћу дан, говори Господ, учинити да сви коњи буду плашљиви и сви коњаници безумни; и отвори ћу очи своје на дом Јудин, и ослијепићу све коње народима.

12:5 Те ће говорити главари Јудини у срцу свом: јаки су ми становници Јерусалимски Господом над војскама, Богом својим.

12:6 У онај ћу дан учинити да главари Јудини буду као огњиште у дрвима и као луч запаљен у сноповима, те ће прождријети и надесно и налијево све народе унаоколо, а Јерусалим ће још остати на свом мјесту, у Јерусалиму.

12:7 И Господ ће сачувати шаторе Јудине најприје, да се не диже над Јудом слава дома Давидова и слава становника Јерусалимских.

12:8 У онај ће дан Господ заклањати становнике Јерусалимске, и најслабији међу њима биће у тај дан као Давид, и дом ће Давидов бити као Бог, као анђео Господњи пред њима.

12:9 И у тај дан тражићу да истријебим све народе који дођу на Јерусалим;

12:10 И излићу на дом Давидов и на становнике Јерусалимске дух милости и молитава, и погледаће на мене којега прободоше; и плакаће за њим као за јединцем, и тужиће за њим као за првенцем.

12:11 У оно ће вријеме бити тужњава велика у Јерусалиму као тужњава у Ададримону у пољу Мегидонском.

12:12 И тужиће земља, свака породица напосе; породица дома Давидова напосе, и жене њихове напосе; породица дома Натанова напосе, и жене њихове напосе;

12:13 Породица дома Левијева напосе, и жене њихове напосе; породица Семејева напосе, и жене њихове напосе;

12:14 Све остале породице, свака напосе, и жене њихове напосе.

Отк 20:1–21:9

20:1 И видјех анђела гдје силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој.

20:2 И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година,

20:3 И у бездан баци је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народа, док се не наврши хиљада година; и потом ваља да буде одријешена на мало времена.

20:4 И видјех пријестоле, и сјеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исјеченијех за свједочанство Исусово и за ријеч Божију, који се не поклонише звијери ни икони њезиној, и не примише жига на челима својима и руци својој; и оживљеше и цароваше с Христом хиљаду година.

20:5 А остали мртваци не оживљеше, докле се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсеније.

20:6 Блажен је и свет онај који има дијел у првом васкрсенију; над њима друга смрт нема области, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с њим хиљаду година.

20:7–8 И кад се сврши хиљада година, пустиће се сотона из тамнице своје, И изићи ће да вара народе по сва четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи на бој, којијех је број као пијесак морски.

20:9 И изиђоше на ширину земље, и опколише око светијех, и град љубазни; и сиђе огањ од Бога с неба, и поједе их.

20:10 И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, гдје је звијер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ ва вијек вијека.

20:11 И видјех велики бијел пријестол, и онога што сјеђаше на њему, од чијега лица бјежаше небо и земља, и мјеста им се не нађе.

20:12 И видјех мртваце мале и велике гдје стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по дијелима својима.

20:13 И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце; и суд примише по дјелима својима.

20:14 И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. И ово је друга смрт.

20:15 И ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено.

21:1 И видјех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема.

21:2 И ја Јован видјех град свети, Јерусалим нов, гдје силази од Бога с неба, приправљен као невјеста украшена мужу својему.

21:3 И чух глас велики с неба гдје говори: ево скиније Божије међу људима, и живљеће с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов.

21:4 И Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође.

21:5 И рече онај што сјеђаше на пријестолу: ево све ново творим. И рече ми: напиши, јер су ове ријечи истините и вјерне.

21:6 И рече ми: сврши се. Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава.

21:7 Који побиједи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син.

21:8 А страшљивима и невјернима и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је дијел у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга.

21:9 И дође к мени један од седам анђела који имаху седам чаша напуњенијех седам зала пошљедњијех, и рече ми говорећи: ходи да ти покажем невјесту, јагњетову жену.

Пс 150:1–6

1 Хвалите Бога у светињи његовој, хвалите га на тврђи славе његове.

2 Хвалите га према сили његовој, хвалите га према високоме величанству његову.

3 Хвалите га уз глас трубни, хвалите га уз псалтир и гусле.

4 Хвалите га с бубњем и весељем, хвалите га уз жице и орган.

5 Хвалите га уз јасне кимвале, хвалите га уз кимвале громовне.

6 Све што дише нека хвали Господа! Алилуја!