Дан 364 од 365

Зах 13:1–14:21

13:1 У тај ће дан бити отворен извор дому Давидову и становницима Јерусалимским за гријех и за нечистоту.

13:2 И у тај ћу дан, говори Господ над војскама, истријебити из земље имена идолима да се више не спомињу, и пророке и нечисти дух уклониће из земље.

13:3 И ако ко још успророкује, рећи ће му отац његов и мати његова, који га родише: нећеш бити жив, јер си говорио лаж у име Господње. И отац ће га његов и мати његова, који га родише, пробости, што пророкова.

13:4 И у тај ће се дан стидјети пророци сваки своје утваре, кад би пророковао, и неће се огртати плаштем од костријети да би лагали.

13:5 Него ће сваки рећи: нијесам пророк, ратар сам, јер ме човјек најми од младости моје.

13:6 И ако му ко рече: каке су ти то ране на руку? он ће одговорити: допадох их у кући пријатеља својих.

13:7 Мачу, устани на пастира мојега и на човјека друга мојега, говори Господ над војскама, удари пастира, и овце ће се разбјећи, али ћу окренути руку своју к малима.

13:8 И у свој земљи, говори Господ, два ће се дијела истријебити у њој и погинути, а трећи ће остати у њој;

13:9 И ту ћу трећину метнути у огањ, и претопићу их како се претапа сребро, и окушаћу их како се куша злато; они ће призвати име моје, и ја ћу им се одазвати и рећи ћу: то је мој народ; а они ће рећи: Господ је Бог наш.

14:1 Ево иде дан Господњи, и плијен ће се твој раздијелити усред тебе.

14:2 Јер ћу скупити све народе на Јерусалим у бој, и град ће се узети, и куће оплијенити и жене осрамотити, и половина ће града отићи у ропство, а остали народ неће се истријебити из града.

14:3 Јер ће Господ изаћи, и војеваће на народе као што војује на дан кад је бој.

14:4 И ноге ће његове стати у тај дан на гори Маслинској која је према Јерусалиму с истока, и гора ће се Маслинска распасти по сриједи на исток и на запад да ће бити продол врло велика, и половина ће горе уступити на сјевер а половина на југ.

14:5 И бјежаћете у продол горску, јер ће продол горска допирати до Асала, и бјежаћете као што бјежасте од труса у вријеме Озије цара Јудина; и доћи ће Господ Бог мој, и сви ће свети бити с тобом.

14:6 И у тај дан неће бити видјело свијетло и мрачно;

14:7 Него ће бити један дан, који је познат Господу, неће бити дан и ноћ, јер ће и увече бити свјетлост.

14:8 И у тај ће дан протећи из Јерусалима вода жива, пола к источном мору а пола к западном мору, и биће и љети и зими.

14:9 И Господ ће бити цар над свом земљом, у онај дан биће Господ један и име његово једно.

14:10 И сва ће се земља претворити у равницу од Гаваје до Римона с југа Јерусалиму, који ће се подигнути и населити на свом мјесту од врата Венијаминовијех до мјеста гдје су прва врата, до врата на углу, и од куле Ананеилове до тијеска царева.

14:11 И они ће наставати у њему, и неће више бити проклетства, и Јерусалим ће стајати без страха.

14:12 А ово ће бити зло којим ће Господ ударити све народе који би војевали на Јерусалим: тијело ће сваком посахнути док још стоји на ногу, и очи ће сваком посахнути у рупама својим, и језик ће сваком посахнути у устима.

14:13 И у то ће вријеме бити велика сметња међу њима од Господа, и хватаће један другога за руку, и рука ће се једнога подигнути на руку другога.

14:14 А и Јуда ће војевати на Јерусалим, и благо свијех народа унаоколо сабраће се, злато и сребро и одијело врло много.

14:15 И зло као то зло снаћи ће коње, мазге, камиле и магарце и сву стоку која буде у том околу.

14:16 И ко год остане од свијех народа који дођу на Јерусалим, свак ће долазити од године до године да се поклони цару Господу над војскама и да празнује празник сјеница.

14:17 И ако који од племена земаљских не би дошли у Јерусалим да се поклоне цару Господу над војскама, на њих неће бити дажда;

14:18 И ако се племе Мисирско не би подигло и дошло, на које не дажди, биће исто зло којим ће Господ ударити народе који не би долазили да празнују празник сјеница.

14:19 Таки ће бити гријех Мисирцима и гријех свијем народима који не би долазили да празнују празник сјеница.

14:20 У тај ће дан бити на звонцима коњским: светиња Господу; и лонци ће у дому Господњем бити као здјеле пред олтаром;

14:21 И сви ће лонци у Јерусалиму и у Јуди бити светиња Господу над војскама, и сви који хоће да принесу жртву долазећи узимаће их и кухати у њима; и у тај дан неће више бити Хананејца у дому Господа над војскама.

Мал 1:1–14

1 Бреме ријечи Господње Израиљу преко Малахије.

2 Љубим вас, вели Господ; а ви говорите: у чем нас љубиш? Не бјеше ли Исав брат Јакову? говори Господ; али Јакова љубих.

3 А на Исава мрзих; зато горе његове опустих и нашљедство његово дадох змајевима из пустиње.

4 Што Едом говори: осиромашисмо, али ћемо се повратити и саградити пуста мјеста, овако вели Господ над војскама: нека они граде, али ћу ја разградити, и они ће се звати: крајина безаконичка и народ на који се гњеви Господ довијека.

5 И очи ће ваше видјети и ви ћете рећи: велик је Господ на међама Израиљевијем.

6 Син поштује оца и слуга господара својега; ако сам ја отац, гдје је част моја? и ако сам господар, гдје је страх мој? вели Господ над војскама вама, свештеници, који презирете име моје, и говорите: у чем презиремо име твоје?

7 Доносите на мој олтар хљеб оскврњен, и говорите: чим те оскврнисмо? Тијем што говорите: сто је Господњи за презирање.

8 И кад доносите слијепо на жртву, није ли зло? и кад доносите хромо или болесно, није ли зло? однеси га старјешини својему, хоћеш ли му угодити и хоће ли погледати на те? вели Господ над војскама.

9 Зато, молите се Богу да се смилује на нас; кад је то из ваших руку, хоће ли на кога од вас гледати? говори Господ над војскама.

10 Ко је међу вама који би затворио врата или запалио огањ на мом олтару ни за што? Нијесте ми мили, вели Господ над војскама, и нећу примити дара из ваше руке.

11 Јер од истока сунчанога до запада велико ће бити име моје међу народима, и на сваком ће се мјесту приносити кад имену мојему и чист дар; јер ће име моје бити велико међу народима, вели Господ над војскама.

12 А ви га скврните говорећи: сто је Господњи нечист, и што се поставља на њ, јело је за презирање.

13 И говорите: гле, колика мука! а могло би се одухнути, говори Господ над војскама; и доносите отето, и хромо и болесно доносите на дар; еда ли ћу примити из руке ваше? говори Господ.

14 Проклет да је варалица, који има у свом стаду мушко и завјетује, па приноси Господу кварно; јер сам велик цар, вели Господ над војскама, и име је моје страшно међу народима.

Отк 21:10–27

10 И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми град велики, свети Јерусалим, гдје силази с неба од Бога,

11 И имаше славу Божију; и свјетлост његова бијаше као драги камен, као камен јаспис свијетли,

12 И имаше зид велики и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест кољена Израиљевијех.

13 Од истока врата троја, и од сјевера врата троја, од југа врата троја, и од запада врата троја.

14 И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима имена дванаест апостола јагњетовијех.

15 И онај што говораше са мном, имаше трску златну да измјери град и врата његова и зидове његове.

16 И град на четири угла стоји, и дужина је његова толика колика и ширина. И измјери град трском на дванаест хиљада потркалишта: дужина и ширина и висина једнака је.

17 И размјери зид његов на сто и четрдесет и четири лакта, по мјери човјечијој, која је анђелова.

18 И бјеше грађа зидова његова јаспис, и град злато чисто, као чисто стакло.

19 И темељи зидова градскијех бијаху украшени свакијем драгијем камењем: први темељ бијаше јаспис, други сапфир, трећи халкидон, четврти смарагд,

20 Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.

21 И дванаест врата, дванаест зрна бисера: свака врата бијаху од једнога зрна бисера: и улице градске бијаху злато чисто, као стакло пресвијетло.

22 И цркве не видјех у њему: јер је њему црква Господ Бог сведржитељ, и јагње.

23 И град не потребује ни сунца ни мјесеца да свијетле у њему; јер га слава Божија просвијетли, и жижак је његов јагње.

24 И народи који су спасени ходиће у видјелу његову, и цареви земаљски донијеће славу и част своју у њега.

25 И врата његова неће се затворати дању, јер ондје ноћи неће бити.

26 И донијеће славу и част незнабожаца у њега.

27 И неће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него само који су написани у животној књизи јагњета.

Јов 42:11–16

11 И дођоше к њему сва браћа његова и све сестре његове и сви пређашњи знанци његови, и једоше с њим у његовој кући и жалећи га тјешише га за све зло што бјеше Господ пустио на њ, и дадоше му сваки по новац и по гривну златну.

12 И Господ благослови пошљедак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест тисућа оваца и шест тисућа камила и тисућу јармова волова и тисућу магарица.

13 И имаше седам синова и три кћери.

14 И првој надје име Јемима, а другој Кесија а трећој Керен-апуха.

15 И не нахођаше се у свој земљи тако лијепијех дјевојака као кћери Јовове, и отац им даде нашљедство међу браћом њиховом.

16 И послије поживје Јов сто и четрдесет година, и видје синове и унуке до четвртога кољена.