Дан 365 од 365

Мал 2:1–4:6

2:1 И тако сада вама је ова заповијест, свештеници.

2:2 Ако не послушате и не ставите у срце да дате славу имену мојему, вели Господ над војскама, тада ћу пустити на вас проклетство и проклећу благослове ваше; и проклех их, јер не стављате у срце.

2:3 Ево ја ћу вам покварити усјев, и бацићу вам балегу у лице, балегу празника ваших, да вас однесе са собом.

2:4 И познаћете да сам вам ја послао ову заповијест да би био мој завјет с Левијем, вели Господ над војскама.

2:5 Завјет мој за живот и мир бјеше с њим, и дадох му то за страх, јер ме се бојаше и имена се мојега страшаше.

2:6 Закон истинити бјеше у устима његовијем, и безакоње се не нађе на уснама његовијем; у миру и право иде са мном и многе одврати од безакоња.

2:7 Јер усне свештеникове треба да чувају знање и закон да се тражи из његовијех уста, јер је анђео Господа над војскама.

2:8 Али ви зађосте с пута, и учинисте те се многи спотакоше о закон, покваристе завјет Левијев, вели Господ над војскама.

2:9 Зато и ја вас учиних презреним и поништеним у свега народа, као што се ви не држите мојих путова и у закону гледате ко је ко.

2:10 Није ли нам свјема један отац? није ли нас један Бог створио? зашто невјеру чинимо један другоме скврнећи завјет отаца својих?

2:11 Јуда чини невјеру, и гад се чини у Израиљу и у Јерусалиму; јер скврни Јуда светињу Господњу, коју би му ваљало љубити, женећи се кћерју туђега бога.

2:12 Господ ће истријебити из шатора Јаковљевијех човјека који чини тако, који стражи и који одговара, и који приноси принос Господу над војскама.

2:13 Још и ово чините: покривате сузама олтар Господњи, плачем и уздасима; зато не гледа више на принос, нити му је драго примити што из ваших руку.

2:14 А ви говорите: зашто? Зато што је Господ свједок између тебе и жене младости твоје, којој ти чиниш невјеру, а она ти је другарица и жена, с којом си у вјери.

2:15 Јер није ли учинио једно, ако и имаше још више духа? а зашто једно? да тражи сјеме Божије; зато чувајте дух свој, и жени младости своје не чините невјере.

2:16 Јер Господ Бог Израиљев вели да мрзи на пуштање, јер таки покрива насиље плаштем својим, говори Господ над војскама; зато чувајте дух свој да не чините невјере.

2:17 Досађујете Господу ријечима својим, и говорите: у чем му досађујемо? У том што говорите: ко год чини зло, по вољи је Господу, и таки су му мили; или: гдје је Бог који суди?

3:1 Ево, ја ћу послати анђела својега, који ће приправити пут преда мном, и изненада ће доћи у цркву своју Господ, којега ви тражите, и анђео завјетни, којега ви желите, ево доћи ће, вели Господ над војскама.

3:2 Али ко ће поднијети дан доласка његова? и ко ће се одржати кад се покаже? јер је он као огањ ливчев и као мило бјељарско.

3:3 И сјешће као онај који лије и чисти сребро, очистиће синове Левијеве, и претопиће их као злато и сребро, и они ће приносити Господу приносе у правди.

3:4 И угодан ће бити Господу принос Јудин и Јерусалимски као у старо вријеме и као пређашњих година.

3:5 И доћи ћу к вама на суд, и бићу брз свједок против врачара и против прељубочинаца, и против онијех који се куну криво и против онијех који закидају најам најамнику, и удовици и сироти и дошљаку криво чине и не боје се мене, вели Господ над војскама.

3:6 Јер ја Господ не мијењам се; зато ви, синови Јаковљеви, не изгибосте.

3:7 Од времена отаца својих отступисте од уредаба мојих и не држасте их. Вратите се к мени, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама. Али велите: у чем бисмо се вратили?

3:8 Еда ли ће човјек закидати Бога? а ви мене закидате; и говорите: у чем те закидамо? у десетку и у приносу.

3:9 Проклети сте, јер ме закидате, ви, сав народ.

3:10 Донесите све десетке у спреме да буде хране у мојој кући, и окушајте ме у том, вели Господ над војскама, хоћу ли вам отворити уставе небеске и излити благослов на вас да вам буде доста.

3:11 И запријетићу вас ради прождрљивцу, те вам неће кварити рода земаљскога, и винова лоза у пољу неће вам бити неродна, вели Господ над војскама.

3:12 И зваће вас блаженим сви народи, јер ћете бити земља мила, вели Господ над војскама.

3:13 Жестоке бјеху ваше ријечи на ме, вели Господ; а ви велите: шта говорисмо на тебе?

3:14 Рекосте: залуду је служити Богу, и кака ће бити корист да држимо што је наредио да се држи, и да ходимо жалосни пред Господом над војскама?

3:15 Зато хвалимо поносите да су срећни; напредују који чине безакоње, и који искушавају Бога, избављају се.

3:16 Тада који се боје Господа говорише један другоме, и погледа Господ, и чу, и написа се књига за спомен пред њим за оне који се боје Господа и мисле о имену његову.

3:17 Ти ће ми бити благо, вели Господ над војскама, у онај дан кад ја учиним, и бићу им милостив као што је отац милостив своме сину који му служи.

3:18 Тада ћете се обратити и видјећете разлику између праведника и безбожника, између онога који служи Богу и онога који му не служи.

4:1 Јер, гле, иде дан, који гори као пећ, и сви ће поносити и сви који раде безбожно бити стрњика, и упалиће их дан који иде, вели Господ над војскама, и неће им оставити ни коријена ни гране.

4:2 А вама, који се бојите имена мојега, грануће сунце правде, и здравље ће бити на зрацима његовијем, и излазићете и скакаћете као теоци од јасала.

4:3 И изгазићете безбожнике, јер ће они бити пепео под вашим ногама у дан кад ја учиним, вели Господ над војскама.

4:4 Памтите закон Мојсија слуге мојега, којему заповједих на Хориву за свега Израиља уредбе и законе.

4:5 Ево, ја ћу вам послати Илију пророка прије него дође велики и страшни дан Господњи;

4:6 И он ће обратити срце отаца к синовима, и срце синова к оцима њиховијем, да не дођем и затрем земљу.

Отк 22:1–21

1 И показа ми чисту ријеку воде живота, бистру као кристал, која излажаше од пријестола Божијега, и јагњетова.

2 Насред улица његовијех и с обје стране ријеке дрво живота, које рађа дванаест родова дајући свакога мјесеца свој род; и лишће од дрвета бијаше за исцјељивање народима.

3 И више неће бити никакве проклетиње; и пријестол Божиј и јагњетов биће у њему; и слуге његове послуживаће га.

4 И гледаће лице његово, и име његово биће на челима њиховима.

5 И ноћи тамо неће бити, и неће потребовати видјела од жишка, ни видјела сунчанога, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће ва вијек вијека.

6 И рече ми: ово су ријечи вјерне и истините, и Господ Бог светијех пророка посла анђела својега да покаже слугама својима шта ће бити скоро.

7 Ево ћу доћи скоро: благо ономе који држи ријечи пророштва књиге ове.

8 И ја Јован видјех ово и чух; и кад чух и видјех, падох да се поклоним на ноге анђела који ми ово показа.

9 И рече ми: гле, немој, јер сам и ја слуга као и ти и браћа твоја пророци и они који држе ријечи пророштва књиге ове. Богу се поклони.

10 И рече ми: не запечаћавај ријечи пророштва књиге ове; јер је вријеме близу.

11 Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган, нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет нека се још свети.

12 И ево ћу доћи скоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по дјелима његовијем.

13 Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак, први и пошљедњи.

14 Благо ономе који твори заповијести његове, да им буде власт на дрво живота, и да уђу на врата у град.

15 А напољу су пси и врачари и курвари и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж.

16 Ја Исус послах анђела својега да вам ово посвједочи у црквама. Ја сам коријен и род Давидов, и сјајна звијезда Даница.

17 И Дух и невјеста говоре: дођи. И који чује нека говори: дођи. И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота забадава.

18 Јер свједочим свакоме који чује ријечи пророштва књиге ове; ако ко дометне овоме, Бог ће наметнути на њега зла написана у књизи овој;

19 И ако ко одузме од ријечи књиге пророштва овога, Бог ће одузети његов дијел од књиге живота, и од града светога, и од онога што је написано у књизи овој.

20 Говори онај који свједочи ово: да, доћи ћу скоро! Амин. Да, дођи, Господе Исусе.

21 Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.

Јов 42:17–17

17 И умрије Јов стар и сит живота.