Дан 45 од 365

2 Мој 33:1–34:35

33:1 И рече Господ Мојсију: иди, дигни се одатле ти и народ, који си извео из земље Мисирске, пут земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову говорећи: сјемену твојему даћу је.

33:2 И послаћу пред тобом анђела, и изагнаћу Хананеје, Амореје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.

33:3 И одвешће вас у земљу гдје тече млијеко и мед; јер нећу сам ићи с тобом зато што си народ тврдоврат, па бих те могао сатрти путем.

33:4 А народ чувши ову злу ријеч ожалости се, и нико не метну на се својега накита.

33:5 Јер Господ рече Мојсију: кажи синовима Израиљевијем: ви сте народ тврдоврат; доћи ћу часом усред тебе, и истријебићу те; а сада скини накит свој са себе, и знаћу шта ћу чинити с тобом.

33:6 И поскидаше са себе синови Израиљеви наките своје код горе Хорива.

33:7 А Мојсије узе шатор и разапе га себи иза окола далеко, и назва га шатор од састанка, и ко год тражаше Господа, долажаше к шатору од састанка иза окола.

33:8 И кад Мојсије иђаше у шатор, сав народ устајаше, и свак стајаше на вратима својега шатора, и гледаху за Мојсијем док не уђе у шатор.

33:9 А кад Мојсије улажаше у шатор, спушташе се ступ од облака и устављаше се на вратима од шатора, и Господ говораше с Мојсијем.

33:10 И сав народ видећи ступ од облака гдје стоји на вратима од шатора, устајаше сав народ, и свак се клањаше на вратима од својега шатора.

33:11 И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човјек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у око, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора.

33:12 И рече Мојсије Господу: гледај, ти ми кажеш: води тај народ. А нијеси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: знам те по имену и нашао си милост преда мном.

33:13 Ако сам дакле нашао милост пред тобом, покажи ми пут свој, да те познам и нађем милост пред тобом; и види да је овај народ твој народ.

33:14 И рече Господ: моје ће лице ићи напријед, и даћу ти одмор.

33:15 А Мојсије му рече: ако неће ићи напријед лице твоје, немој нас кретати одавде.

33:16 Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред тобом, ја и народ твој? зар не по томе што ти идеш с нама? тако ћемо се разликовати ја и народ твој од свакога народа на земљи.

33:17 А Господ рече Мојсију: учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену.

33:18 Опет рече Мојсије: молим те, покажи ми славу своју.

33:19 А Господ му рече: учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим.

33:20 И рече: али нећеш моћи видјети лица мојега, јер не може човјек мене видјети и остати жив.

33:21 И рече Господ: ево мјесто код мене, па стани на стијену.

33:22 И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у расјелину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем.

33:23 Потом ћу дигнути руку своју, и видјећеш ме с леђа, а лице се моје не може видјети.

34:1 И рече Господ Мојсију: истеши себи двије плоче од камена као што су биле прве, да напишем на тијем плочама ријечи које су биле на првијем плочама, које си разбио.

34:2 И буди готов за сјутра да рано изађеш на гору Синајску, и станеш преда ме на врх горе.

34:3 Али нека нико не иде с тобом, и нико нека се не покаже на свој гори, ни овце ни говеда да не пасу близу горе.

34:4 И истеса Мојсије двије плоче од камена као што су биле прве, и уставши рано изађе на гору Синајску, као што му заповједи Господ, и узе у руку своју двије плоче камене.

34:5 А Господ сиђе у облаку, и стаде ондје с њим, и повика по имену: Господ.

34:6 Јер пролазећи Господ испред њега викаше: Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем и истином.

34:7 Који чува милост тисућама, прашта безакоња и неправде и гријехе, који не правда кривога, и походи гријехе отачке на синовима и на унуцима до трећега и четвртога кољена.

34:8 А Мојсије брже сави главу до земље и поклони се,

34:9 И рече: ако сам нашао милост пред тобом, Господе, нека иде Господ посред нас, јер је народ тврдоврат; и опрости нам безакоње наше и гријех наш, и узми нас за нашљедство.

34:10 А он рече: ево постављам завјет; пред цијелим народом твојим учинићу чудеса, која нијесу учињена нигдје на земљи ни у ком народу, и видјећете дјело Господње сав народ, међу којим си, јер ће бити страшно што ћу ја учинити с тобом.

34:11 Држи што ти данас заповједам; ево, ја ћу изагнати испред тебе Амореје и Хананеје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.

34:12 Чувај се да не хваташ вјере с онима који живе у земљи у коју ћеш доћи, да ти не буду замка усред тебе.

34:13 Него олтаре њихове оборите, и ликове њихове изломите, и гајеве њихове исијеците.

34:14 Јер не ваља да се клањаш другому богу: јер се Господ зове ревнитељ, Бог је ревнитељ.

34:15 Немој хватати вјере с онима који живе у оној земљи, да не би чинећи прељубу за боговима својим и приносећи жртву боговима својим позвали те, и ти јео жртве њихове.

34:16 И да не би кћерима њиховијем женио синове своје, и да не би кћери њихове чинећи прељубу за боговима својим учиниле да синови твоји чине прељубу за боговима њиховијем.

34:17 Ливених богова не гради себи.

34:18 Празник пријеснијех хљебова држи; седам дана једи пријесне хљебове, као што сам ти заповједио, на вријеме, мјесеца Авива, јер си тога мјесеца изашао из Мисира.

34:19 Све што отвора материцу моје је, и свако мушко у стоци твојој што отвора материцу, говече или ситна стока.

34:20 Али магаре које отвори материцу откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат; и свакога првенца између синова својих откупи; и да се нико не покаже празан преда мном.

34:21 Шест дана ради, а у седми дан почини, и од орања и од жетве почини.

34:22 Празнуј празник седмица, првина жетве пшеничне, и празник бербе на свршетку године.

34:23 Три пута у години да се свако мушко између вас покаже пред Господом Богом Израиљевим.

34:24 Јер ћу изагнати народе испред тебе, и међе твоје раширићу, и нико неће пожељети земље твоје, кад станеш долазити да се покажеш пред Господом Богом својим три пута у години.

34:25 Немој приносити крви од жртве моје уз хљебове киселе, и да не преноћи до јутра жртва празника пасхе.

34:26 Првине од првога рода земље своје донеси у кућу Господа Бога својега; немој кухати јарета у млијеку мајке његове.

34:27 И рече Господ Мојсију: напиши себи те ријечи; јер по тијем ријечима учиних завјет с тобом и с Израиљем.

34:28 И Мојсије оста ондје код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи, хљеба не једући ни воде пијући; и написа Господ на плоче ријечи завјета, десет ријечи.

34:29 И кад Мојсије слажаше с горе Синајске, и држаше у руци двије плоче свједочанства слазећи с горе, не знађаше да му кожа на лицу поста свијетла докле говораше с њим.

34:30 И видје Арон и сви синови Израиљеви Мојсија, а то му се свијетли кожа на лицу, и не смјеше приступити к њему.

34:31 Али их зовну Мојсије, и вратише се к њему Арон и сви главари у збору, и говори с њима Мојсије.

34:32 Потом приступише сви синови Израиљеви, и заповједи им све што му каза Господ на гори Синајској.

34:33 А кад им Мојсије изговори, застрије лице своје покривалом.

34:34 Али кад Мојсије долажаше пред Господа да с њим говори, скидаше покривало докле не би изашао; а изашавши казиваше синовима Израиљевијем што му се заповједаше.

34:35 Тада виђаху синови Израиљеви лице Мојсијево, гдје се свијетли кожа на лицу његову, те Мојсије опет застираше покривалом лице своје докле не би опет ушао да говори с њим.

Мт 27:1–29

1 А кад би ујутру, учинише вијећу сви главари свештенички и старјешине народне за Исуса да га погубе.

2 И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату судији.

3 Тада видјевши Јуда издајник његов да га осудише раскаја се, и поврати тридесет сребрника главарима свештеничкијем и старјешинама

4 Говорећи: ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видјети.

5 И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се објеси.

6 А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

7 Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

8 Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

9 Тада се изврши што је казао пророк Јеремија говорећи: и узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога кога су цијенили синови Израиљеви;

10 И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

11 А Исус стаде пред судијом, и запита га судија говорећи: ти ли си цар Јудејски? А Исус рече му: ти кажеш.

12 И кад га тужаху главари свештенички и старјешине, ништа не одговори.

13 Тада рече ми Пилат: чујеш ли шта на тебе свједоче?

14 И не одговори му ни једну ријеч тако да се судија дивљаше врло.

15 А о сваком празнику пасхе бијаше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

16 А тада имаху знатнога сужња по имену Варава.

17 И кад се сабраше, рече им Пилат: кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозванога Христа?

18 Јер знадијаше да су га из зависти предали.

19 А кад сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: немој се ти ништа мијешати у суд тога праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

20 А главари свештенички и старјешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

21 А судија одговарајући рече им: кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

22 Рече им Пилат: а шта ћу чинити с Исусом прозванијем Христом? Рекоше му сви: да се разапне.

23 Судија пак рече: а какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: да се разапне.

24 А кад видје Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: ја нијесам крив у крви овога праведника: ви ћете видјети.

25 И одговарајући сав народ рече: крв његова на нас и на дјецу нашу.

26 Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

27 Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на њ сву чету војника.

28 И свукавши га обукоше му скерлетну кабаницу.

29 И оплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим ругаху му се говорећи: здраво, царе Јудејски!

Приче 11:1–10

1 Лажна су мјерила мрска Господу, а права мјера угодна му је.

2 Кад дође охолост, дође и срамота; а у смјернијех је мудрост.

3 Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.

4 Неће помоћи богатство у дан гњева, а правда избавља од смрти.

5 Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.

6 Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.

7 Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.

8 Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово мјесто.

9 Лицемјер квари устима ближњега својега; али се праведници избављају знањем.

10 Добру праведнијех радује се град; а кад пропадају безбожници, бива пјевање.