Дан 44 од 365

2 Мој 31:1–32:35

31:1 И рече Господ Мојсију говорећи:

31:2 Гле, позвах по имену Веселеила сина Урије сина Орова од племена Јудина.

31:3 И напуних га духа светога, мудрости и разума и знања и сваке вјештине,

31:4 Да вјешто измишља како се што може начинити од злата и од сребра и од мједи,

31:5 Да умије резати камење и укивати, да умије тесати дрво, и сваки посао радити.

31:6 И ево удружих с њим Елијава сина Ахисамахова од племена Данова, и свакому вјештом човјеку у срце дадох вјештину да израде све што сам ти заповиједио.

31:7 Шатор од састанка, и ковчег за свједочанство и заклопац на њ, и све справе у шатору,

31:8 И сто и справе његове, и свијетњак чисти са свијем справама његовијем, и олтар кадиони,

31:9 И олтар за жртву паљеницу са свијем справама његовијем, и умиваоницу и подножје њезино,

31:10 И хаљине службене и свете хаљине Арону свештенику и хаљине синовима његовијем, да врше службу свештеничку,

31:11 И уље помазања, и кад мирисни за светињу. Све нека начине онако како сам ти заповједио.

31:12 И рече Господ Мојсију говорећи:

31:13 А ти кажи синовима Израиљевијем и реци: али суботе мој чувајте, јер је знак између мене и вас од кољена до кољена, да знате да сам ја Господ који вас посвећујем.

31:14 Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истријебиће се она душа из народа својега.

31:15 Шест дана нека се ради; а седми је дан субота, одмор, свет Господу; ко би год радио посао у дан суботни, да се погуби.

31:16 Зато ће чувати синови Израиљеви суботу празнујући суботу од кољена до кољена завјетом вјечним.

31:17 То је знак између мене и синова Израиљевих довијека; јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, а у седми дан почину и одмори се.

31:18 И изговоривши ово Мојсију на гори Синајској, даде му двије плоче свједочанства, плоче камене писане прстом Божијим.

32:1 А народ видјевши гдје Мојсије за дуго не слази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер томе Мојсију који нас изведе из земље Мисирске не знамо шта би.

32:2 А Арон им рече: поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми.

32:3 И поскида сав народ златне обоце што им бијаху у ушима, и донесоше Арону.

32:4 А он узев из руку њиховијех, сали у калуп, и начини теле саливено. И рекоше: ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље Мисирске.

32:5 А кад то видје Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: сјутра је празник Господњи.

32:6 И сјутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и посједа народ, те једоше и пише, а послије усташе да се играју.

32:7 А Господ рече Мојсију: иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље Мисирске.

32:8 Брзо зађоше с пута, који сам им заповједио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље Мисирске.

32:9 Још рече Господ Мојсију: погледах народ овај, и ето је народ тврда врата.

32:10 И сада пусти ме, да се распали гњев мој на њих и да их истријебим; али од тебе ћу учинити народ велик.

32:11 А Мојсије се замоли Господу Богу својему, и рече: зашто се, Господе, распаљује гњев твој на народ твој, који си извео из земље Мисирске силом великом и руком крјепком?

32:12 Зашто да говоре Мисирци и реку: на зло их изведе, да их побије по планинама и да их истријеби са земље? Поврати се од гњева својега, и пожали народ свој ода зла.

32:13 Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: умножићу сјеме ваше као звијезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати сјемену вашему да је њихова довијека.

32:14 И ражали се Господу учинити зло народу својему, које рече.

32:15 Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са двије плоче свједочанства у рукама својим; и плоче бјеху писане с обје стране, отуд и одовуд писане.

32:16 И бјеху плоче дјело Божије, и писмо бјеше писмо Божије, урезано на плочама.

32:17 А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у околу.

32:18 А он рече: није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику онијех који пјевају.

32:19 И кад дође близу окола, угледа теле и игре, те се разгњеви Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором.

32:20 Па узе теле које бијаху начинили и спали га огњем, и сатр га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве.

32:21 И рече Мојсије Арону: шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики гријех?

32:22 А Арон му рече: немој се гњевити, господару; ти знаш овај народ да је брз на зло.

32:23 Јер рекоше ми: начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер томе Мојсију који нас изведе из земље Мисирске не знамо шта би.

32:24 А ја им рекох: ко има злата, нека га скида са себе. И дадоше ми, а ја га бацих у ватру, и изађе то теле.

32:25 А Мојсије видећи народ го, јер га оголи Арон на срамоту пред противницима његовијем,

32:26 Стаде Мојсије на врата од окола, и рече: к мени ко је Господњи. И скупише се пред њега сви синови Левијеви.

32:27 И рече им: овако каже Господ Бог Израиљев: припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по околу од врата до врата, и побијте сваки брата својега и пријатеља својега и ближњега својега.

32:28 И учинише синови Левијеви по заповијести Мојсијевој, и погибе народа у онај дан до три тисуће људи.

32:29 Јер Мојсије рече: посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас благослов.

32:30 А сјутрадан рече Мојсије народу: ви љуто сагријешисте; зато сада идем горе ка Господу, еда бих га умолио да вам опрости гријех.

32:31 И врати се Мојсије ка Господу, и рече: молим ти се; народ овај љуто сагријеши начинивши себи богове од злата.

32:32 Али опрости им гријех: ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао.

32:33 А Господ рече Мојсију: ко ми је згријешио, онога ћу избрисати из књиге своје.

32:34 А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима гријех њихов.

32:35 И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон.

Мт 26:59–75

59 А главари свештенички и старјешине и сав сабор тражаху лажна свједочанства на Исуса да би га убили;

60 И не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока,

61 И рекоше: он је казао: ја могу развалити цркву Божију и за три дана начинити је.

62 И уставши поглавар свештенички рече му: зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?

63 А Исус мучаше. И поглавар свештенички одговарајући рече му: заклињем те живијем Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божиј?

64 Рече му Исус: ти каза. Али ја вам кажем: отселе ћете видјети сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.

65 Тада поглавар свештенички раздрије хаљине своје говорећи: хули на Бога; шта нам требају више свједоци? ево сад чусте хулу његову.

66 Шта мислите? А они одговарајући рекоше: заслужио је смрт.

67 Тада пљунуше му у лице, и ударише га по лицу, а једни му даше и приушке

68 Говорећи: прореци нам, Христе, ко те удари?

69 А Петар сјеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.

70 А он се одрече пред свима говорећи: не знам шта говориш.

71 А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што бијаху ондје: и овај бјеше са Исусом Назарећанином.

72 Он опет одрече се клетвом: не знам тог човјека.

73 А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.

74 Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човјека. И одмах запјева пијетао.

75 И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.

Приче 10:21–32

21 Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.

22 Благослов Господњи обогаћава а без муке.

23 Безумнику је шала чинити зло, а разуман човјек држи се мудрости.

24 Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а што праведници желе Бог ће им дати.

25 Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вјечитом темељу.

26 Какав је оцат зубима и дим очима, таки је љенивац онима који га шаљу.

27 Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.

28 Чекање праведнијех радост је, а надање безбожнијех пропада.

29 Пут је Господњи крјепост безазленому, а страх онима који чине безакоње.

30 Праведник се неће нигда поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.

31 Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истријебиће се.

32 Усне праведникове знају што је мило, а безбожничка су уста опачина.