Дан 46 од 365

2 Мој 35:1–35

1 Потом сабра Мојсије сав збор синова Израиљевих, и рече им: ово је заповједио Господ да чините:

2 Шест дана да се ради, а седми да вам је свет, субота почивања Господњега; ко би радио у тај дан, да се погуби.

3 Ватре не ложите по становима својим у дан суботни.

4 Још рече Мојсије свему збору синова Израиљевих говорећи: ово је заповједио Господ и рекао:

5 Скупите између себе прилог Господу; ко год хоће драге воље, нека донесе прилог Господу: злато и сребро и мјед,

6 И порфиру и скерлет и црвац и танко платно и костријет,

7 И коже овнујске црвене обојене и коже јазавчије и дрво ситим,

8 И уље за видјело, и мирисе за уље помазања и за кад мирисни,

9 И камење онихово, и камење за укивање по оплећку и по напрснику.

10 И који су год вјешти међу вама нека дођу да раде што је заповједио Господ:

11 Шатор, и наслон његов, и покривач његов, и куке његове, и даске његове, пријеворнице његове, ступове његове и стопице његове,

12 Ковчег, и полуге његове, и заклопац, и завјес,

13 Сто, и полуге његове и све справе његове, и хљеб за постављање,

14 И свијетњак за видјело са справама његовијем, и жишке његове, и уље за видјело,

15 И олтар кадиони, и полуге његове, и уље помазања, и кад мирисни, и завјес на врата од шатора,

16 Олтар за жртву паљеницу, и решетку његову од мједи, полуге његове и све справе његове, умиваоницу и подножје њезино,

17 Завјесе за тријем, ступове његове и стопице његове, и завјес на врата од тријема,

18 Коље за шатор, и коље за тријем с ужима њиховијем.

19 Хаљине службене за службу у светињи, и хаљине свете Арону свештенику, и хаљине синовима његовијем за службу свештеничку.

20 Тада отиде сав збор синова Израиљевијех од Мојсија;

21 И вратише се, сваки којега подиже срце његово и кога год дух покрете драговољно, и донесоше прилог Господу за грађење шатора од састанка и за сву службу у њему и за хаљине свете.

22 Долазише људи и жене, ко год бјеше драговољна срца, и доносише споне и обоце и прстење и наруквице и свакојаке наките златне; и сваки донесе прилог злата Господу.

23 Ко год имаше порфире, скерлета, црвца, танкога платна, костријети, кожа овнујских црвенијех обојених и кожа јазавчијих, сваки доношаше.

24 И ко год прилагаше сребро или мјед, доношаше у прилог Господу; и у кога год бијаше дрвета ситима, за сваку употребу у служби доношаше.

25 И све жене вјеште предоше својим рукама, и доносише што напредоше за порфиру, скерлет, црвац и танко платно.

26 И све жене које подиже срце њихово и бијаху вјеште, предоше костријет.

27 А главари доносише камење онихово и камење за укивање по оплећку и по напрснику,

28 И мирисе и уље за видјело и уље за помазање и за кад мирисни.

29 Сви људи и жене, које подиже драговољно срце да доносе што треба за све дјело које Господ заповједи преко Мојсија да се начини, донесоше синови Израиљеви драговољни прилог Господу.

30 Тада рече Мојсије синовима Израиљевим: видите, Господ позва по имену Веселеила сина Урије сина Орова од племена Јудина,

31 И напуни га духа Божијега, мудрости, разума и знања и вјештине за сваки посао,

32 Да вјешто измишља како се што ради од злата и сребра и од мједи,

33 Да умије резати камење и укивати, да умије тесати дрво и радити сваки посао врло вјешто.

34 И даде му у срце, њему и Елијаву сину Ахисамахову од племена Данова, да могу учити друге.

35 Напуни их вјештине да раде сваки посао, да кују, тешу, везу, и ткају порфиру, скерлет, црвац и танко платно, и да раде свакојаке послове вјешто измишљајући.

Мт 27:30–66

30 И пљунувши на њ узеше трску и бијаше га по глави.

31 И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше га да га разапну.

32 И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст.

33 И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест коштурница,

34 Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.

35 А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцке;

36 И сјеђаху ондје те га чуваху.

37 И метнуше му више главе кривицу његову написану: ово је Исус цар Јудејски.

38 Тада распеше с њиме два хајдука, једнога с десне а једнога с лијеве стране.

39 А који пролажаху хуљаху на њ машући главама својима,

40 И говорећи: ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божиј, сиђи с крста.

41 А тако и главари свештенички с књижевницима и старјешинама потсмијевајући се говораху:

42 Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га вјеровати.

43 Он се уздао у Бога: нека му поможе сад, ако му је по вољи, јер говораше: ја сам син Божиј.

44 Тако исто и хајдуци разапети с њим ругаху му се.

45 А од шестога сахата би тама по свој земљи до сахата деветога.

46 А око деветога сахата повика Исус иза гласа говорећи: Или! Или! лама савахтани? то јест: Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио?

47 А неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: овај зове Илију.

48 И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше.

49 А остали говораху: стани да видимо хоће ли доћи Илија да му поможе.

50 А Исус опет повика иза гласа и испусти душу.

51 И гле, завјес црквени раздрије се надвоје од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде;

52 И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли;

53 И изашавши из гробова по васкрсенију његовом уђоше у свети град и показаше се многима.

54 А капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: заиста овај бијаше син Божиј.

55 И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му.

56 Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Заведејевијех.

57 А кад би увече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такођер био ученик Исусов.

58 Овај приступивши к Пилату замоли га за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело.

59 И узевши Јосиф тијело зави га у платно чисто;

60 И метну га у нови свој гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.

61 А ондје бијаше Марија Магдалина и друга Марија, и сјеђаху према гробу.

62 Сјутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,

63 И рекоше: господару! ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: послије три дана устаћу.

64 Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: уста из мртвијех; и биће пошљедња пријевара гора од прве.

65 Рече им Пилат: ево вам страже, па идите те утврдите како знате.

66 А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.

Пс 21:1–13

1 Господе! с твоје се силе весели цар; и како му је велика радост што ти помажеш!

2 Што му је срце жељело, дао си му, и молитве уста његовијех нијеси одбио.

3 Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу вијенац од драгога камења.

4 Молио те је за живот и дао си му да му се продуље дани довијека.

5 Велика је слава његова твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ.

6 Дао си му благослове довијека, развеселио си га радошћу лица својега.

7 Јер се цар узда у Господа и у милост вишњега; и не колеба се.

8 Наћи ће рука твоја све непријатеље твоје, наћи ће десница твоја оне који мрзе на тебе.

9 Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгњевиш; гњев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождријети.

10 Род њихов истријебићеш са земље, и семе њихово између синова човјечијих;

11 Јер подигоше на тебе зло, смислише и не могоше извршити.

12 Јер ћеш их метнути за биљегу, из лукова својијех пустићеш стријеле у лице њихово.

13 Подигни се, Господе, силом својом; ми ћемо пјевати и славити јакост твоју.