Дан 56 од 365

3 Мој 13:18–59

18 Кад у кога на кожи буде чир, па прође,

19 А послије на мјесту гдје је био чир изађе оток бијел или бубуљица бијела и црвенкаста, нека се покаже свештенику.

20 Ако свештеник види да је на очи нижа од остале коже и длака на њој побијељела, прогласиће га свештеник да је нечист, губа је, изашла је из чира.

21 Ако ли свештеник гледајући види да није длака на њој побијељела нити је нижа од коже, него се смањила, онда ће га затворити свештеник за седам дана.

22 Ако се рашири по кожи, онда ће га свештеник прогласити да је нечист; болест је.

23 Ако ли остане на свом мјесту бубуљица и не рашири се, ожиљак је од чира; зато ће га свештеник прогласити да је чист.

24 Ако се ко по кожи ожеже огњем, па пошто се залијечи остане бубуљица бијела и црвенкаста или само бијела,

25 Нека га види свештеник; ако длака на бубуљици буде побијељела и ако на очи буде нижа него кожа, губа је, изашла је из ожеглине; зато ће га свештеник прогласити да је нечист; губа је.

26 Ако ли свештеник види да на бубуљици нема бијеле длаке нити је нижа од коже, него се смањила, затвориће га за седам дана.

27 Па ће је седмога дана погледати свештеник; ако се буде раширила по кожи, тада ће га свештеник прогласити да је нечист; губа је.

28 Ако ли бубуљица буде остала на свом мјесту, и не буде се раширила по кожи, него се смањила, онда је рана од тога што се ожегао; зато ће га свештеник прогласити да је чист, јер је ожиљак од ожеглине.

29 Ако у човјека или у жене буде бољетица на глави или на бради,

30 Свештеник нека види бољетицу; ако на очи буде нижа од остале коже и на њојзи длака жућкаста и танка, свештеник ће прогласити да је нечист; оспа је, губа на глави или на бради;

31 А кад свештеник види бољетицу, и опази да на очи није нижа од остале коже и да нема на њој црне длаке, тада ће затворити свештеник за седам дана онога на ком је оспа.

32 Па кад свештеник седми дан види а оспа се није даље разишла нити длака на њој пожутјела, нити је на очи оспа нижа од коже,

33 Тада нека се обрије, али оспу да не обрије, и свештеник нека затвори још за седам дана онога на ком је оспа.

34 И седмога дана нека свештеник опет види оспу; ако опази да се оспа није даље разишла по кожи нити је на очи нижа од остале коже, тада ће га прогласити свештеник да је чист, па нека опере хаљине своје, и биће чист.

35 Ако ли се рашири оспа по кожи, пошто буде проглашен да је чист,

36 Тада нека га види свештеник; ако се буде раширила оспа по кожи, нека више не гледа свештеник има ли жутијех длака; нечист је.

37 Ако ли опази да је оспа остала гдје је била и да је црна длака израсла по њој, залијечила се оспа, чист је, и свештеник ће прогласити да је чист.

38 Кад у човјека или у жене буду бубуљице по кожи тијела њихова, бубуљице бијеле,

39 Свештеник нека види; ако на кожи тијела његова буду бијеле бубуљице мале, бијела је оспа, изашла по кожи, чист је.

40 Коме опадне коса с главе, ћелав је, чист је.

41 Ако му сприједа опадне коса с главе, пола је ћелав, и чист је.

42 Кад на глави сасвијем ћелавој или пола ћелавој буде бијела и црвенкаста бољетица, губа је, изашла на глави свој ћелавој или пола ћелавој.

43 И нека га види свештеник; ако опази да је бијел и црвенкаст оток на глави свој ћелавој или пола ћелавој налик на губу по кожи осталога тијела,

44 Човјек је губав, нечист је, и свештеник ће га прогласити да је нечист; губа му је на глави.

45 А губавац на ком је та болест, нека иде у хаљинама раздртијем и гологлав, и уста нека застре, и нека виче: нечист, нечист.

46 Докле је год болест на њему, нека буде нечист; нечист је, нека живи сам, иза окола нека му буде стан.

47 И ако на хаљини буде губа, на хаљини вуненој или ланеној,

48 Или на основи или на поучици од лана или од вуне, или на кожи, или на чем год од коже,

49 И ако бољетица буде зеленкаста или црвенкаста на хаљини или на кожи или на основи или на поучици или на чем год од коже, губа је, и нека се покаже свештенику.

50 И кад види свештеник болест, нека затвори за седам дана ствар на којој је губа.

51 И седмога дана ако види да се даље разишла болест по хаљини или по основи или по поучици или по кожи или по чему год од коже, љута је губа болест она, ствар је нечиста.

52 Зато нека спали ону хаљину или основу или поучицу од вуне или од лана, или што год буде од коже, на чем буде болест; јер је љута губа, огњем нека се спали.

53 Ако ли опази свештеник да се болест није разишла по хаљини или по основи или по поучици, или по чему год од коже,

54 Тада нека заповједи свештеник да се опере оно на чем је болест, па онда нека затвори опет за седам дана.

55 Па нека види свештеник пошто се опере ствар на којој је болест, и ако опази да болест није промијенила боје своје, ако се и не буде даље разишла, ствар је нечиста, спали је огњем; јер је љута губа на горњој или на доњој страни.

56 Ако ли види свештеник да се мјесто смањило пошто је опрано, онда нека откине од хаљине или од коже или од основе или од поучице.

57 Ако ли се опет покаже на хаљини или на основи или на поучици или на чем год од коже, губа је која се шири, огњем спали оно на чем буде.

58 А хаљину или основу или поучицу или што му драго од коже, кад опереш, па отиде с њега та болест, опери још једном, и биће чисто.

59 Ово је закон за губу на хаљини вуненој или ланеној, или на основи или на поучици, или на чем год од коже, како се може знати је ли што чисто или нечисто.

Мк 6:1–13

1 И изиђе оданде, и дође на своју постојбину; и за њим идоше ученици његови.

2 И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса такова рукама његовијем чине се?

3 Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нијесу ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега.

4 А Исус рече им: нигдје није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому своме.

5 И не могаше ондје ни једнога чуда да учини, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.

6 И дивљаше се невјерству њиховоме. И иђаше по околнијем селима и учаше.

7 И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистијем.

8 И заповједи им да ништа не узимају на пут осим једнога штапа: ни торбе ни хљеба ни новаца у појасу;

9 Него обувени у опанке, и не облачити двију хаљина.

10 И рече им: гдје уђете у дом ондје останите док не изиђете оданде.

11 И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својијех за свједочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшнога суда него граду ономе.

12 И отишавши проповиједаху да се треба кајати;

13 И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцјељиваху.

Приче 13:7–16

7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

8 Откуп је за живот човјеку богатство његово, а сиромах не слуша пријетње.

9 Видјело праведничко свијетли се, а жижак безбожнички угасиће се.

10 Од охолости бива само свађа, а који примају свјет, у њих је мудрост.

11 Благо које се таштином тече умаљава се, а ко сабира руком, умножава.

12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

13 Ко презире ријеч сам себи уди; а ко се боји заповијести, платиће му се.

14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртнијех.

15–16 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав. Сваки паметан човјек ради с разумом, а безуман разноси безумље.