Дан 55 од 365

3 Мој 12:1–13:17

12:1 И рече Господ Мојсију говорећи:

12:2 Кажи синовима Израиљевијем, и реци: кад жена затрудни и роди мушко, нечиста да је седам дана; као у дане кад се одваја ради немоћи своје, биће нечиста.

12:3 А у осми дан нека се обреже дијете.

12:4 А она још тридесет и три дана нека остане чистећи се од крви; ни једне свете ствари да се не додијева и у светињу да не иде док се не наврше дани чишћења њезина.

12:5 А кад роди женско, онда да је нечиста двије недјеље дана, као кад се одваја ради немоћи своје, и шездесет и шест дана нека остане чистећи се од крви.

12:6 А кад се наврше дани чишћења њезина ради сина или ради кћери, нека донесе свештенику на врата шатора од састанка јагње од године за жртву паљеницу, и голупче или грлицу за жртву ради гријеха.

12:7 И свештеник ће принијети жртву пред Господом, и очистиће је од гријеха њезина; и тако ће се очистити од течења крви своје. То је закон за жену кад роди мушко или женско.

12:8 Ако ли не може дати јагњета, онда нека узме двије грлице или два голубића, једно за жртву паљеницу а друго за жртву ради гријеха; и очистиће је свештеник од гријеха њезина и биће чиста.

13:1 Јоште рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

13:2 Човјек у кога би на кожи тијела његова био оток или краста или бубуљица, и било би на кожи тијела његова налик на губу, нека се доведе к Арону свештенику или ка којему сину његову свештенику.

13:3 И нека свештеник види бољетицу на кожи тијела његова; ако длака на бољетици буде побијељела и бољетица буде на очи нижа од остале коже тијела његова, онда је губа; па кад га види свештеник прогласиће га да је нечист.

13:4 Ако ли буде бијела бубуљица на кожи тијела његова и не буде на очи нижа од остале коже нити длака на њој побијељела, онда нека затвори свештеник за седам дана човјека са таквом бољетицом.

13:5 А седмога дана нека види свештеник; ако опази да је бољетица остала како је била и није се даље разишла по кожи, нека га затвори свештеник опет за седам дана.

13:6 И нека га свештеник опет види седмога дана, па ако опази да се бољетица смањила и није се даље разишла по кожи; краста је; и он нека опере хаљине своје и биће чист.

13:7 Ако ли се даље рашири краста по кожи његовој, пошто га свештеник види и прогласи да је чист, наново нека се покаже свештенику;

13:8 Ако види свештеник да се краста раширила по кожи његовој, прогласиће свештеник да је нечист; губа је.

13:9 Кад је губа на човјеку, нека га доведу к свештенику.

13:10 И свештеник нека га види; ако буде бијел оток на кожи и длака буде побијељела, ако би и здраво месо било на отоку,

13:11 Губа је застарјела на кожи тијела његова; зато ће га свештеник прогласити да је нечист, и неће га затворити, јер је нечист.

13:12 Ако ли се губа изаспе по кожи и покрију сву кожу човјеку од главе до пете, гдје би год свештеник очима погледао,

13:13 Кад свештеник види да је губа покрила сву кожу на њему, прогласиће да је човјек чист, јер је све побијељело, па је чист.

13:14 Али ако се покаже на њему дивље месо, биће нечист.

13:15 Па кад свештеник види дивље месо, прогласиће га да је нечист; оно је дивље месо нечисто, губа је.

13:16 А кад би се дивље месо промијенило и побијељело, нека дође к свештенику.

13:17 И кад види свештеник да је бољетица побијељела, свештеник ће прогласити да је чист; чист је.

Мк 5:1–43

1 И дођоше преко мора у околину Гадаринску.

2 И кад изиђе из лађе, одмах га срете човјек с духом нечистијем,

3 Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

4 Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.

5 И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.

6 А кад видје Исуса из далека, потече и поклони му се.

7 И повикавши иза гласа рече: шта је теби до мене, Исусе сине Бога вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме.

8 Јер му говораше: изиђи, душе нечисти, из човјека.

9 И питаше га: како ти је име? И одговори му: легеон ми је име; јер нас је много.

10 И молише га много да их не шаље из оне околине.

11 А ондје по бријегу пасијаше велики крд свиња.

12 И молише га сви ђаволи говорећи: пошљи нас у свиње да у њих уђемо.

13 И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крд с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде: и потопише се у мору.

14 А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта је било.

15 И дођоше к Исусу, и видјеше бијеснога у коме је био легеон гдје сједи обучен и паметан; и уплашише се.

16 А они што су видјели казаше им шта би од бијеснога и од свиња.

17 И почеше га молити да иде из њиховијех крајева.

18 И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бијесан да буде с њим.

19 А Исус не даде му, већ му рече: иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.

20 И отиде и поче приповиједати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

21 И кад пријеђе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.

22 И гле, дође један од старјешина зборничкијех по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.

23 И мољаше га врло говорећи: кћи је моја на смрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.

24 И пође с њим; и за њим иђаше народа много и туркаху га.

25 И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви

26 И велику муку поднијела од многијех љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нијесу помогли, него још горе начинили,

27 Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине његове.

28 Јер говораше: ако се само дотакнем хаљина његовијех оздравићу.

29 И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.

30 И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: ко се то дотаче мојијех хаљина?

31 И рекоше му ученици његови: видиш народ гдје те турка, па питаш: ко се дотаче мене?

32 И он се обзираше да види ону која то учини.

33 А жена уплашивши се дркташе, и знајући што јој се догоди, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.

34 А он рече јој: кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

35 Још он говораше, а дођоше од старјешине зборничкога говорећи: кћи твоја умрије; шта већ трудиш учитеља?

36 А Исус одмах чувши ријеч што рекоше рече старјешини: не бој се, само вјеруј.

37 И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.

38 И дође у кућу старјешине зборничкога, и видје вреву и плач и јаук велики.

39 И ушавши рече им: шта сте узаврели те плачете? Дјевојка није умрла, него спава.

40 И потсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца дјевојчина и матер и који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојка.

41 И узевши дјевојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: дјевојко, теби говорим, устани.

42 И одмах уста дјевојка и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великијем.

43 И запријети им врло да нико не дозна за то, и рече: подајте јој нек једе.

Пс 25:1–22

1 К теби, Господе, подижем душу своју.

2 Боже мој! у тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји.

3 И који се год у те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од тебе беспутно.

4 Покажи ми, Господе, путове своје, научи ме ходити стазама твојим.

5 Упути ме истини својој, и научи ме; јер си ти Бог спасења мојега, теби се надам сваки дан.

6 Опомени се милосрђа својега, Господе, и милости своје; јер су откако је вијека.

7 Гријехова младости моје, и мојих пријеступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе!

8 Добар је и праведан Господ; тога ради показује грјешницима пут.

9 Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем његовијем.

10 Сви су путови Господњи милост и истина онима који држе завјет његов и откривење његово.

11 Ради имена својега, Господе, опрости гријех мој, јер је велик.

12 Који се човјек боји Господа? Он ће му показати који пут да изабере.

13 Душа ће његова у добру почивати, и сјеме ће његово владати земљом.

14 Тајна је Господња у онијех који га се боје, и завјет свој јавља им.

15 Очи су ми свагда управљене ка Господу, јер он извлачи из замке ноге моје.

16 Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник.

17 Нек се рашири стиснуто срце моје, из тјескобе моје извади ме.

18 Види јаде моје и муку моју, и опрости ми све гријехове моје.

19 Погледај непријатеље моје како их је много и каквом ме пакосном ненавишћу ненавиде.

20 Сачувај душу моју и избави ме; не дај да се осрамотим, јер се у тебе уздам.

21 Безазленост и правда нека ме сачува, јер се у тебе уздам.

22 Избави, Боже, Израиља од свијех невоља његовијех.