Дан 54 од 365

3 Мој 10:1–11:47

10:1 А синови Аронови Надав и Авијуд узевши сваки своју кадионицу метнуше огањ у њих и на огањ метнуше кад, и принесоше пред Господом огањ туђ, а то им не бјеше заповједио.

10:2 Тада дође огањ од Господа и удари их, те погибоше пред Господом.

10:3 Тада рече Мојсије Арону: то је што је казао Господ говорећи: у онима који приступају к мени бићу свет и пред цијелим народом прославићу се. А Арон оћутје.

10:4 А Мојсије позва Мисаила и Елисафана синове Озила стрица Аронова, и рече им: ходите и изнесите браћу своју испред светиње напоље из окола.

10:5 И приступише и изнесоше их у кошуљама њиховијем напоље из окола, као што рече Мојсије.

10:6 Тада рече Мојсије Арону и Елеазару и Итамару, синовима његовијем: немојте откривати глава својих, ни хаљина својих раздирати, да не изгинете и да се Господ не разгњеви на сав збор; него браћа ваша, сав род Израиљев, нека плаче ради пожара који учини Господ.

10:7 И с врата шатора од састанка немојте излазити, да не изгинете, јер је на вама уље помазања Господњега. И учинише по ријечи Мојсијевој.

10:8 И Господ рече Арону говорећи:

10:9 Вина и силовита пића немој пити ти ни синови твоји с тобом, кад улазите у шатор од састанка да не изгинете. То нека вам је уредба вјечна од кољена на кољено.

10:10 Да бисте могли распознавати шта је свето шта ли није, и шта је чисто шта ли нечисто.

10:11 И да бисте учили синове Израиљеве свијем уредбама које им је казао Господ преко Мојсија.

10:12 А Мојсије рече Арону и Елеазару и Итамару синовима његовијем који осташе: узимајте дар што остане од огњених жртава Господњих, и једите с хљебом пријеснијем код олтара, јер је светиња над светињама.

10:13 Зато ћете га јести на светом мјесту, јер је дио твој и дио синова твојих од огњених жртава Господњих; јер ми је тако заповјеђено.

10:14 А груди од жртве обртане и плеће од жртве подизане једите на чистом мјесту, ти и синови твоји и кћери твоје с тобом; јер је тај дио дан теби и синовима твојим од захвалних жртава синова Израиљевих.

10:15 Плеће од жртве подизане и груди од жртве обртане доносиће се са салом што се сажиже, да се обрне тамо и амо пред Господом, и биће твоје и синова твојих с тобом законом вјечнијем, као што је заповједио Господ.

10:16 И Мојсије потражи јаре за гријех; али гле, бјеше изгорјело; за то се разгњеви на Елеазара и на Итамара синове Аронове који осташе, и рече:

10:17 Зашто не једосте жртве за гријех на светом мјесту? светиња је над светињама, и даде вам је Господ да носите гријех свега збора, да би се очистили од гријеха пред Господом.

10:18 А ето крв њезина није унесена у светињу; ваљаше вам је јести на светом мјесту, као што сам заповједио.

10:19 Тада рече Арон Мојсију: ето, данас принесоше жртву своју за гријех и жртву своју паљеницу пред Господом, и то ми се догоди. А да сам данас јео жртве за гријех, би ли било по вољи Господу?

10:20 Кад чу то Мојсије, приста на то.

11:1 И рече Господ Мојсију и Арону говорећи им:

11:2 Кажите синовима Израиљевим и реците: ово су животиње које ћете јести између свијех животиња на земљи:

11:3 Што год има папке и папци су му раздвојени и прежива између животиња, то једите.

11:4 Али онијех што само преживају или што само имају папке раздвојене, не једите, као што је камила, јер прежива али нема папака раздвојених; да вам је нечиста;

11:5 И питоми зец, јер прежива али нема папака раздвојених; нечист да вам је;

11:6 И зец дивљи, јер прежива али нема папака раздвојених; нечист да вам је;

11:7 И свиња, јер има папке раздвојене али не прежива; нечиста да вам је;

11:8 Меса од њих не једите нити се стрва њихова додијевајте; јер вам је нечисто.

11:9 А између свега што је у води ово једите: што год има пера и љуску у води, по мору и по ријекама, једите.

11:10 А што нема пера и љуску у мору и у ријекама између свега што се миче по води и живи у води, да вам је гадно.

11:11 Гадно да вам је, меса да им не једете, и на стрв њихов да се гадите.

11:12 Што год нема пера и љуске у води, то да вам је гадно.

11:13 А између птица ове да су вам гадне и да их не једете: орао и јастријеб и морски орао,

11:14 Еја и крагуј по својем врстама,

11:15 И сваки гавран по својим врстама,

11:16 И совуљага и ћук и лиска и кобац по својим врстама,

11:17 И буљина и гњурац и ушара,

11:18 И лабуд и гем и сврака,

11:19 И рода и чапља по својим врстама, и пупавац и љиљак.

11:20 Што год гамиже а има крила и иде на четири ноге, да вам је гадно.

11:21 Али између свега што гамиже а има крила и иде на четири ноге једите што има стегна на ногама својим, којима скаче по земљи.

11:22 Између њих једите ове: арба по врстама његовим, салема по врстама његовим, аргола по врстама његовим и агава по врстама његовим.

11:23 А што гамиже а има крила и четири ноге, да вам је гадно.

11:24 И о њих ћете се оскврнити; ко се год дотакне мртва тијела њихова, да је нечист до вечера.

11:25 И ко би год носио мртва тијела њихова, нека опере хаљине своје, и да је нечист до вечера.

11:26 Свака животиња која има папке али нераздвојене и не прежива, да вам је нечиста; ко их се год дотакне, да је нечист.

11:27 И што год иде на шапама између свијех животиња четвороногих, да вам је нечисто; ко би се дотакао стрва њихова, да је нечист до вечера.

11:28 И ко би носио стрв њихов, нека опере хаљине своје, и да је нечист до вечера; то да вам је нечисто.

11:29 И између животиња које пужу по земљи да су вам нечисте: ласица и миш и корњача по својим врстама,

11:30 И јеж и гуштер и твор и пуж и кртица.

11:31 То вам је нечисто између животиња које пужу; ко их се дотакне мртвијех, да је нечист до вечера.

11:32 И свака ствар на коју падне које од њих мртво биће нечиста, била справа дрвена или хаљина или кожа или торба, и свака ствар која треба за какав посао, нека се метне у воду, и да је нечиста до вечера, послије да је чиста.

11:33 А сваки суд земљани, у који падне што од тога, и што год у њему буде, биће нечист, и разбијте га.

11:34 И свако јело што се једе, ако на њега дође онака вода, да је нечисто, и свако пиће што се пије у сваком таком суду, да је нечисто.

11:35 И на што би пало што од тијела њихова мртва све да је нечисто, и пећ и огњиште да се развали, јер је нечисто и нека вам је нечисто.

11:36 А студенац и убао, гдје се вода скупља, биће чист; али што се дотакне стрва њихова, биће нечисто.

11:37 Ако ли што од стрва њихова падне на сјеме, које се сије, оно ће бити чисто.

11:38 Али ако буде полито сјеме водом, па онда падне што од стрва њихова на сјеме, да вам је нечисто.

11:39 И кад угине животиња од онијех које једете, ко се дотакне стрва њезина, да је нечист до вечера.

11:40 А ко би јео од стрва њезина, нека опере хаљине своје и да је нечист до вечера; и ко би однио стрв њезин, нека опере хаљине своје, и да је нечист до вечера.

11:41 И све што пуже по земљи, да вам је гадно, да се не једе.

11:42 Што год иде на трбуху и што год иде на четири ноге или има више нога између свега што пуже по земљи, то не једите, јер је гад.

11:43 Немојте се поганити ничим што гамиже и немојте се скврнити њима, да не будете нечисти с њих.

11:44 Јер ја сам Господ Бог ваш; зато се освећујте и будите свети, јер сам ја свет; и немојте се скврнити ничим што пуже по земљи.

11:45 Јер ја сам Господ, који сам вас извео из земље Мисирске да вам будем Бог; будите дакле свети, јер сам ја свет.

11:46 Ово је закон за звјери и за птице, и за све животиње што се мичу по води, и за сваку душу живу, која пуже по земљи.

11:47 Да се распознаје нечисто од чистога и животиња која се једе од животиње која се не једе.

Мк 4:26–41

26 И говораше им: тако је царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу;

27 И спава и устаје ноћу и дању; и сјеме ниче и расте, да не зна он.

28 Јер земља сама од себе најприје донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

29 А кад сазри род, одмах пошље срп; јер наста жетва.

30 И говораше: какво ћемо казати да је царство Божије? или у каквој ћемо га причи исказати?

31 Оно је као зрно горушичино које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи;

32 А кад се посије, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу птице небеске живљети.

33 И таковијем многијем причама казиваше им ријеч колико могаху слушати.

34 А без прича не говораше им ни ријечи. А ученицима особито казиваше све.

35 И рече им онај дан увече: хајдемо на ону страну.

36 И отпустивши народ узеше га како бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим.

37 И постаде велика олуја; и валови тако заљеваху у лађу да се већ напуни.

38 А он на крми спаваше на узглављу; и пробудише га, и рекоше му: учитељу! зар ти не мариш што гинемо?

39 И уставши запријети вјетру, и рече мору: ћути, престани. И утоли вјетар, и постаде тишина велика.

40 И рече им: зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере.

41 И уплашише се врло, и говораху један другоме: ко је овај дакле да га и вјетар и море слушају?

Приче 12:22–13:6

12:22 Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде вјерно, мили су му.

12:23 Паметан човјек покрива знање, а срце безумнијех разглашује безумље.

12:24 Рука радљива господариће, а лијена ће давати данак.

12:25 Брига у срцу човјечијем обара; а добра ријеч развесељава.

12:26 Праведнику је боље него ближњему његову; а безбожнике заводи пут њихов.

12:27 Љенивац неће пећи лова свога, а у вриједна је човјека добро драгоцјено.

12:28 На путу правде живот је, и куда иде стаза њезина нема смрти.

13:1 Мудар син слуша наставу оца својега; а потсмјевач не слуша укора.

13:2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалијех људи насиље.

13:3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

13:4 Жељна је душа љенивчева, али нема ништа; а душа вриједнијех људи обогатиће се.

13:5 На лажну ријеч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.

13:6 Правда чува онога који ходи безазлено; а безбожност обара грјешника.