Приче Соломоновеглава 13

Тумачење главе (на руском)

1-3. Вводные замечания о пользе для юноши слушания уроков мудрости. 4-12. Правильный взгляд на значение и употребление богатства. 13-17. О благе слова Божия. 18-25. Увещание к послушанию слову Божию.

1Мудар син слуша наставу оца својега; а потсмјевач не слуша укора.

2Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалијех људи насиље.

3Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

Тумачење, ст. 1–3 (на руском)

. Мысль о долге внимания юноши к урокам мудрости - излюбленная мысль Премудрого (ср. XV:12). Столь же обычны в книге Притчей мысли о ценности дара слова и об ответственности за злоупотребление этим даром (ст. 2-3, сн. XII:14; XVIII:21).

4Жељна је душа љенивчева, али нема ништа; а душа вриједнијех људи обогатиће се.

5На лажну ријеч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.

6Правда чува онога који ходи безазлено; а безбожност обара грјешника.

7Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

8Откуп је за живот човјеку богатство његово, а сиромах не слуша пријетње.

9Видјело праведничко свијетли се, а жижак безбожнички угасиће се.

10Од охолости бива само свађа, а који примају свјет, у њих је мудрост.

11Благо које се таштином тече умаљава се, а ко сабира руком, умножава.

12Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

Тумачење, ст. 4–12 (на руском)

. Блага жизни бывают двоякие: духовные, религиозно-нравственные и материальные, часто связанные одни с другими; соответственно с этим в данном отделе совместно и попеременно говорится то о наблюдениях над внешнею жизнью людей (ст. 7-8) и о житейских требованиях материального благополучия, как то: об отвращении от лености и о прилежании (ст. 4), о бережливости (ст. 11) о силе и опасностях богатства (ст. 8), - то излагаются собственно истины нравоучения, как: о благотворности и славе праведности (5-6, 9, 12). В ст. 9 по тексту LXX имеется (не во всех кодексах) добавление: ψυχαι δολιαι πλανωνται εν αμαρτιαις, δικαιοι δε οικτιρουσι και ελεουσι, слав: души льстивыя заблуждают во гресех, праведнии же щедрят и милуют (в русск. синод. перев. эти слова заключены в скобки). Слова эти, не имея непосредственной связи с предыдущими словами ст. 9, однако согласуются с общим моральным оттенком данного отдела.

13Ко презире ријеч сам себи уди; а ко се боји заповијести, платиће му се.

14Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртнијех.

15–16Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав. Сваки паметан човјек ради с разумом, а безуман разноси безумље.

17Гласник безбожан пада у зло, а вјеран је посланик лијек.

Тумачење, ст. 13–17 (на руском)

. Здесь несколько подробнее раскрываются мысли о пользе или спасительности истинной мудрости, внимающей урокам слова Божия, и о вреде пренебрежения им (ср. I:24; X:11 и др. ).

18Сиромаштво и срамота доћи ће на онога који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

19–20Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско отступити ода зла. Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.

21Грјешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.

22Добар човјек оставља нашљедство синовима синова својих, а грјешниково имање чува се праведнику.

23Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.

24Ко жали прут, мрзи на сина својега; а ко га љуби, кара га за времена.

25Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.

Тумачење, ст. 18–25 (на руском)

. Предлагается ряд разнообразных по содержанию суждений, объединяющихся лишь общим отношением к мудрости и ее значению в житейском обиходе. Так говорится о противоположных последствиях - внимания и невнимания к учению мудрости (ст. 19-20, евр. 18-19), о влиянии на человека со стороны того общества, в котором он обращается, (ст. 21, евр. 20), о личном и в потомстве счастье - праведника и несчастии - грешника (ст. 22-23, евр. 21-22), о жизненном довольстве первого и недостатках второго (ст. 24-26, евр. 23-25); здесь же (ст. 25, евр. 24), как и ниже (XXIII:13), делается замечание о необходимости применения в деле воспитания мер физического воздействия.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).