Дан 6 од 365

1 Мој 14:1–15:21

14:1 А кад бјеше Амарфал цар Сенарски, Арион цар Еласарски, Ходологомор цар Еламски и Таргал цар Гојимски,

14:2 Завојштише на Валу цара Содомскога, и на Варсу цара Гоморскога, и на Сенара цара Адамскога, и на Симовора цара Севојимскога и на цара од Валаке, који је сада Сигор.

14:3 Сви се ови скупише у долини Сидимској, која је сада слано море.

14:4 Дванаест година бјеху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се.

14:5 А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који бијаху с њим, и побише Рафаје у Астароту Карнајимском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу Киријатајском,

14:6 И Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње.

14:7 Отуда вративши се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исјекоше све који живљаху у земљи Амаличкој, и Амореје који живљаху у Асасон-Тамару.

14:8 Тада изиде цар Содомски и цар Гоморски и цар Адамски и цар Севојимски и цар од Валахе, која је сада Сигор, изидоше на њих у долину Сидимску,

14:9 На Ходологомора цара Еламскога, и на Таргала цара Гојимскога, и на Амарфала цара Сенарскога, и на Ариоха цара Еласарскога, четири цара на пет.

14:10 А у долини Сидимској бијаше много рупа из којих се вадила смола; и побјеже цар Содомски и цар Гоморски, и ондје падоше, а што оста побјеже у планину.

14:11 И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше.

14:12 Узеше и Лота, синовца Аврамова, и благо његово, и отидоше, јер живљаше у Содому.

14:13 А дође један који бјеше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живљеше у равни Мамрија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који бјеху у вјери с Аврамом.

14:14 А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потјеру до Дана.

14:15 Ондје разредивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отјера их до Ховала, који је на лијево од Дамаска,

14:16 И поврати све благо; поврати и Лота синовца својега с благом његовијем, и жене и људе.

14:17 А цар Содомски изиде му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што бијаху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.

14:18 А Мелхиседек цар Салимски изнесе хљеб и вино; а он бијаше свештеник Бога вишњега.

14:19 И благослови га говорећи: благословен да је Аврам Богу вишњему, чије је небо и земља!

14:20 И благословен да је Бог вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.

14:21 А цар Содомски рече Авраму: дај мени људе, а благо узми себи.

14:22 А Аврам рече цару Содомском: дижем руку своју ка Господу Богу вишњему, чије је небо и земља, заклињући се:

14:23 Ни конца ни ремена од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не речеш: ја сам обогатио Аврама;

14:24 Осим што су појели момци, и осим дијела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамрију, они нека узму свој дио.

15:1 Послије овијех ствари дође Авраму ријеч Господња у утвари говорећи: не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.

15:2 А Аврам рече: Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без дјеце, а на ком ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?

15:3 Још рече Аврам: ето мени нијеси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој нашљедник.

15:4 А гле, Господ му проговори: неће тај бити нашљедник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити нашљедник.

15:5 Па га изведе напоље и рече му: погледај на небо и преброј звијезде, ако их можеш пребројити. И рече му: тако ће ти бити сјеме твоје.

15:6 И повјерова Аврам Богу, а он му прими то у правду.

15:7 И рече му: ја сам Господ, који те изведох из Ура Халдејскога да ти дам земљу ову да буде твоја.

15:8 А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?

15:9 И рече му: принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.

15:10 И он узе све то, и расијече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расијече птица.

15:11 А птице слијетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгоњаше.

15:12 А кад сунце бјеше на заходу, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.

15:13 И Господ рече Авраму: знај зацијело да ће сјеме твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.

15:14 Али ћу судити и народу којему ће служити; а послије ће они изаћи с великим благом.

15:15 А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

15:16 А они ће се у четвртом кољену вратити овамо; јер гријесима Аморејским још није крај.

15:17 А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између онијех дијелова.

15:18 Тај дан учини Господ завјет с Аврамом говорећи: сјемену твојему дадох земљу ову од воде Мисирске до велике воде, воде Ефрата,

15:19 Кенејску, Кенезејску и Кедмонејску,

15:20 И Хетејску и Ферезејску и Рафајску,

15:21 И Аморејску и Хананејску и Гергесејску и Јевусејску.

Мт 5:23–48

23 Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и ондје се опоменеш да брат твој има нешто на те,

24 Остави ондје дар свој пред олтаром, и иди прије те се помири с братом својијем, па онда дођи и принеси дар свој.

25 Мири се са супарником својијем брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не вргну.

26 Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до пошљедњега динара.

27 Чули сте како је казано старима: не чини прељубе.

28 А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему.

29 А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.

30 И ако те десна рука твоја саблажњава, отсијеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.

31 Тако је казано: ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.

32 А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.

33 Још сте чули како је казано старима: не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео.

34 А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је пријестол Божиј;

35 Ни земљом, јер је подножје ногама његовијем; ни Јерусалимом, јер је град великога цара.

36 Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне бијеле или црне учинити.

37 Дакле нека буде ваша ријеч: да, да; не, не; а што је више од овога, ода зла је.

38 Чули сте да је казано: око за око, и зуб за зуб.

39 А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десноме твом образу, обрни му и други;

40 И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.

41 И ако те потјера ко један сахат, иди с њиме два.

42 Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.

43 Чули сте да је казано: љуби ближњега својега, и мрзи на непријатеља својега.

44 А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;

45 Да будете синови оца својега који је на небесима; јер он заповиједа своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.

46 Јер ако љубите оне који вас љубе, какову плату имате? Не чине ли то и цариници?

47 И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?

48 Будите ви дакле савршени, као што је савршен отац ваш небески.

Приче 1:24–33

24 Што звах, али не хтјесте, пружах руку своју, али нико не мари,

25 Него одбацисте сваки савјет мој, и карања мојега не хтјесте примити;

26 Зато ћу се и ја смијати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;

27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.

29 Јер мрзише на знање, и страха Господњега не изабраше;

30 Не присташе на мој свјет, и презираше сва карања моја.

31 Зато ће јести плод од путова својих, и наситиће се савјета својих.

32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.

33 Али ко ме слуша, боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.