Дан 7 од 365

1 Мој 16:1–18:33

16:1 Али Сара жена Аврамова не рађаше му дјеце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агару.

16:2 Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила дјеце од ње. И Аврам приста на ријеч Сарину.

16:3 И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу својему послије десет година откако се настани Аврам у земљи Хананској.

16:4 И он отиде к Агари, и она затрудње; а кад видје да је трудна, понесе се од госпође своје.

16:5 А Сара рече Авраму: увреда моја паде на тебе; ја ти метну на крило робињу своју, а она видјевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.

16:6 А Аврам рече Сари: ето, робиња је твоја у твојим рукама, чини с њом што ти је воља. И Сара је стаде злоставити, те она побјеже од ње.

16:7 Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.

16:8 И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуда идеш, куда ли идеш? А она рече: бјежим од Саре госпође своје.

16:9 А анђео јој Господњи рече: врати се госпођи својој и покори јој се.

16:10 Опет јој рече анђео Господњи: умножићу веома сјеме твоје, да се неће моћи пребројити од множине.

16:11 Јоште јој рече анђео Господњи: ето си трудна, и родићеш сина, и надјени му име Исмаило; јер је Господ видио муку твоју.

16:12 А биће човјек убојица; рука ће се његова дизати на свакога а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.

16:13 Тада Агара призва име Господа који говори с њом: ти си Бог, који види. Јер говораше: зар још гледам иза онога који ме видје?

16:14 Тога ради зове се студенац онај студенац живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.

16:15 И роди Агара Авраму сина; и надједе Аврам сину својему, којега му роди Агара, име Исмаило.

16:16 А бјеше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.

17:1 А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: ја сам Бог свемогући, по мојој вољи живи и буди поштен.

17:2 И учинићу завјет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.

17:3 А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:

17:4 Од мене ево завјет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.

17:5 Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа;

17:6 Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.

17:7 А постављам завјет свој између себе и тебе и сјемена твојега након тебе од кољена до кољена, да је завјет вјечан, да сам Бог теби и сјемену твојему након тебе;

17:8 И даћу теби и сјемену твојему након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу Хананску у државу вјечну, и бићу им Бог.

17:9 И рече Бог Авраму: ти пак држи завјет мој, ти и сјеме твоје након тебе од кољена до кољена.

17:10 А ово је завјет мој између мене и вас и сјемена твојега након тебе, које ће те држати: да се обрезује између вас све мушкиње.

17:11 А обрезиваћете окрајак тијела својега, да буде знак завјета између мене и вас.

17:12 Свако мушко дијете кад му буде осам дана да се обрезује од кољена до кољена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од сјемена твојега.

17:13 Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завјет мој на тијелу вашем завјет вјечан.

17:14 А необрезано мушко, којему се не обреже окрајак тијела његова, да се истријеби из народа својега јер поквари завјет мој.

17:15 И још рече Бог Авраму: а Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара.

17:16 И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.

17:17 Тада паде Аврам ничице и насмија се говорећи у срцу својему: еда ће се човјеку од сто година родити син? и Сари? еда ће жена од деведесет година родити?

17:18 И Аврам рече Богу: нека жив буде Исмаило пред тобом!

17:19 И рече Бог: заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надјећеш му име Исак; и поставићу завјет свој с њим да буде завјет вјечан сјемену његову након њега.

17:20 А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и учинићу од њега велик народ.

17:21 А завјет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.

17:22 И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.

17:23 И Аврам узе Исмаила сина својега и све који се родише у дому његову и које год бјеше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тијела њихова у исти дан, као што му каза Бог.

17:24 А бијеше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тијела својега.

17:25 А Исмаилу сину његову бјеше тринаест година кад му се обреза окрајак тијела његова.

17:26 У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,

17:27 И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.

18:1 Послије му се јави Господ у равници Мамријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у подне.

18:2 Подигавши очи своје погледа, и гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље;

18:3 И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега.

18:4 Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом.

18:5 И изнијећу мало хљеба, те поткријепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге својега. И рекоше: учини што си казао.

18:6 И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: брже замијеси три копање бијелога брашна и испеци погаче.

18:7 Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.

18:8 Па онда изнесе масла и млијека и теле које бјеше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.

18:9 И они му рекоше: гдје је Сара жена твоја? А он рече: ено је под шатором.

18:10 А један између њих рече: до године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.

18:11 А Аврам и Сара бијаху стари и временити, и у Саре бјеше престало што бива у жена.

18:12 Зато се насмија Сара у себи говорећи: пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? а и господар ми је стар.

18:13 Тада рече Господ Авраму: што се смије Сара говорећи: истина ли је да ћу родити кад сам остарјела?

18:14 Има ли што тешко Господу? До године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.

18:15 А Сара удари у бах говорећи: нијесам се смијала. Јер се уплаши. Али он рече: није истина, него си се смијала.

18:16 Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.

18:17 А Господ рече: како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,

18:18 Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?

18:19 Јер знам да ће заповиједити синовима својима и дому својему након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму што му је обећао.

18:20 И рече Господ: вика је у Содому и Гомору велика, и гријех је њихов грдан.

18:21 Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.

18:22 И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,

18:23 И приступив Аврам рече: хоћеш ли погубити и праведнога с неправедним?

18:24 Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити мјесту за онијех педесет праведника што су у њему?

18:25 Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија цијеле земље неће судити право?

18:26 И рече Господ: ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу цијелом мјесту њих ради.

18:27 А Аврам одговори и рече: гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.

18:28 Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за овијех пет потрти сав град? Одговори: нећу, ако нађем четрдесет и пет.

18:29 И стаде даље говорити, и рече: може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: нећу ради онијех четрдесет.

18:30 Потом рече: немој се гњевити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: нећу, ако нађем тридесет.

18:31 Опет рече: гле, сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: нећу их погубити за онијех двадесет.

18:32 Најпослије рече: немој се гњевити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: нећу их погубити ради онијех десет.

18:33 И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје мјесто.

Мт 6:1–16

1 Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плате немате од оца својега који је на небесима.

2 Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заисто вам кажем: примили су плату своју.

3 А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевака твоја шта чини десница твоја.

4 Тако да буде милостиња твоја тајна; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

5 И кад се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заисто вам кажем да су примили плату своју.

6 А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу својему који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

7 А кад се молите, не говорите много као незнабошци; јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.

8 Ви дакле не будите као они; јер зна отац ваш шта вам треба прије молитве ваше;

9 Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;

10 Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;

11 Хљеб наш потребни дај нам данас;

12 И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својијем;

13 И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је твоје царство, и сила, и слава вавијек. Амин.

14 Јер ако опраштате људима гријехе њихове, опростиће и вама отац ваш небески.

15 Ако ли не опраштате људима гријеха њиховијех, ни отац ваш неће опростити вама гријеха вашијех.

16 А кад постите, не будите жалосни као лицемјери; јер они начине блиједа лица своја да их виде људи гдје посте. Заисто вам кажем да су примили плату своју.

Приче 2:1–17

1 Сине мој, ако примиш ријечи моје, и заповијести моје сахраниш код себе,

2 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,

3 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,

4 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;

5 Тада ћеш разумјети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.

6 Јер Господ даје мудрост, из његовијех уста долази знање и разум.

7 Чува правима што доиста јест, штит је онима који ходе у безазлености,

8 Да би се држали стаза правијех, а он чува пут светаца својих.

9 Тада ћеш разумјети правду и суд и што је право, и сваки добри пут.

10 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,

11 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,

12 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,

13 Који остављају праве путе да иду путовима мрачнијем,

14 Који се радују зло чинећи, и играју у злијем опачинама;

15 Којих су путови криви, и сами су опаки на стазама својим;

16 Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим ријечима,

17 Која оставља вођа младости своје, и заборавља завјет Бога својега.