Дан 5 од 365

1 Мој 11:1–13:18

11:1 А бијаше на цијелој земљи један језик и једнаке ријечи.

11:2 А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи Сенарској, и населише се ондје.

11:3 Па рекоше међу собом: хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И бјеху им опеке мјесто камена и смола земљана мјесто креча.

11:4 Послије рекоше: хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали по земљи.

11:5 А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човјечији.

11:6 И рече Господ: гле, народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили.

11:7 Хајде да сиђемо, и да им пометимо језик, да не разумију један другога што говоре.

11:8 Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.

11:9 Зато се прозва Вавилон, јер ондје помете Господ језик цијеле земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.

11:10 Ово је племе Симово: бијаше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године послије потопа.

11:11 А родив Арфаксада поживје Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.

11:12 А Арфаксад поживје тридесет и пет година, и роди Салу;

11:13 А родив Салу поживје Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

11:14 А Сала поживје тридесет година, и роди Евера;

11:15 А родив Евера поживје Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

11:16 А Евер поживје тридесет и четири године, и роди Фалека;

11:17–18 А родив Фалека поживје Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери. А Фалек поживје тридесет година и роди Рагава;

11:19 А родив Рагава поживје Фалек двјеста и девет година, рађајући синове и кћери.

11:20 А Рагав поживје тридесет и двије године и роди Серуха;

11:21 А родив Серуха поживје Рагав двјеста и седам година, рађајући синове и кћери.

11:22 А Серух поживје тридесет година, и роди Нахора;

11:23 А родив Нахора поживје Серух двјеста година, рађајући синове и кћери.

11:24 А Нахор поживје двадесет и девет година, и роди Тару;

11:25 А родив Тару поживје Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.

11:26 А Тара поживје седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.

11:27 А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.

11:28 И умрије Аран прије Таре оца својега на постојбини својој, у Уру Халдејском.

11:29 И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој бјеше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.

11:30 А Сара бјеше нероткиња, и не имаше порода.

11:31 И узе Тара сина својега Аврама и Лота сина Аронова, унука својега, и Сару снаху своју, жену Аврама сина својега; и пођоше заједно из Ура Халдејскога да иду у земљу Хананску, и дођоше до Харана, и ондје се настанише.

11:32 И поживје Тара свега двјеста и пет година; и умрије Тара у Харану.

12:1 И рече Господ Авраму: иди из земље своје и од рода својега и из дома оца својега у земљу коју ћу ти ја показати.

12:2 И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.

12:3 Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.

12:4 Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А бјеше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана.

12:5 И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата својега са свијем благом које бјеху стекли и с душама које бјеху добили у Харану; и пођоше у земљу Хананску, и дођоше у њу.

12:6 И прође Аврам ту земљу до мјеста Сихема и до равнице Морешке; а бијаху тада Хананеји у тој земљи.

12:7 И јави се Господ Авраму и рече: твојему сјемену даћу земљу ову. И Аврам начини ондје жртвеник Господу, који му се јавио.

12:8 Послије отиде оданде на брдо које је према истоку од Ветиља, и ондје разапе шатор свој, те му Ветиљ бјеше са запада а Гај с истока; и ондје начини Господу жртвеник, и призва име Господње.

12:9 Оданде отиде Аврам даље идући на југ.

12:10 Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се ондје склони; јер глад бјеше велика у оној земљи.

12:11 А кад се приближи да већ уђе у Мисир, рече Сари жени својој: гле, знам да си жена лијепа у лицу.

12:12 Зато кад те виде Мисирци рећи ће: ово му је жена. Па ће ме убити, а тебе ће оставити у животу.

12:13 Него хајде кажи да си ми сестра, те ће мени бити добро тебе ради и остаћу у животу уз тебе.

12:14 И кад дође Аврам у Мисир, видјеше Мисирци жену да је врло лијепа.

12:15 И видјеше је кнезови Фараонови, и хвалише је пред Фараоном. И узеше је у двор Фараонов.

12:16 И он чињаше добро Авраму ње ради, те имаше оваца и говеда и магараца и слуга и слушкиња и магарица и камила.

12:17 Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове.

12:18 Тада дозва Фараон Аврама и рече му: шта ми то учини? зашто ми нијеси казао да ти је жена?

12:19 Зашто си казао: сестра ми је? те је узех за жену. Сад ето ти жене, узми је, па иди.

12:20 И Фараон заповједи људима за њ, те га испратише и жену његову и што год имаше.

13:1 Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такођер и Лот с њим.

13:2 А бијаше Аврам врло богат стоком, сребром и златом.

13:3 И иђаше својим путовима од југа све до Ветиља, до мјеста гдје му прво бијаше шатор, између Ветиља и Гаја,

13:4 До мјеста, гдје пређе бјеше начинио жртвеник; и ондје призва Аврам име Господње.

13:5 А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора.

13:6 И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово бијаше велико да не могаху живјети заједно,

13:7 И бијаше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то вријеме живљаху Хананеји и Ферезеји у оној земљи.

13:8 Па Аврам рече Лоту: немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа.

13:9 Није ли ти отворена цијела земља? Одијели се од мене. Ако ћеш ти на лијево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно, ја ћу на лијево.

13:10 Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу Јорданску, како цијелу натапаше ријека, бјеше као врт Господњи, као земља Мисирска, све до Загора, прије него Господ затр Содом и Гомор.

13:11 И Лот изабра себи сву равницу Јорданску, и отиде Лот на исток; и раздијелише се један од другога:

13:12 Аврам живљаше у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премјештајући своје шаторе до Содома.

13:13 А људи у Содому бијаху неваљали, и гријешаху Господу веома.

13:14 А Господ рече Авраму, пошто се Лот одијели од њега: подигни сада очи своје, па погледај с мјеста гдје си на сјевер и на југ и на исток и на запад.

13:15 Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и сјемену твојему до вијека.

13:16 И учинићу да сјемена твојега буде као праха на земљи; ако ко узможе избројити прах на земљи, моћи ће избројити и сјеме твоје.

13:17 Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати.

13:18 И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници Мамријској, која је код Хеврона, и ондје начини жртвеник Господу.

Мт 5:1–22

1 А кад он видје народ, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови.

2 И отворивши уста своја учаше их говорећи:

3 Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;

4 Благо онима који плачу, јер ће се утјешити;

5 Благо кроткима, јер ће наслиједити земљу;

6 Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;

7 Благо милостивима, јер ће бити помиловани;

8 Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видјети;

9 Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати;

10 Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.

11 Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и реку на вас свакојаке рђаве ријечи лажући, мене ради.

12 Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке прије вас.

13 Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.

14 Ви сте видјело свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.

15 Нити се ужиже свијећа и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући.

16 Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела, и славе оца вашега који је на небесима.

17 Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним.

18 Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши.

19 Ако ко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме.

20 Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

21 Чули сте како је казано старима: не убиј; јер ко убије, биће крив суду.

22 А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата својега ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату својему: рака! биће крив скупштини; а ко рече: будало! биће крив паклу огњеном.

Пс 3:1–8

1 Господе! како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме.

2 Многи говоре за душу моју: нема му помоћи од Бога.

3 Али ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; ти подижеш главу моју.

4 Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје.

5 Ја лијежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува.

6 Не бојим се много тисућа народа што са свијех страна наваљује на ме.

7 Устани, Господе! помози ми, Боже мој! јер ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима.

8 Од Господа је спасење; нека буде на народу твом благослов твој!