БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 65 од 365

3 Мој 27:1–34, Мк 10:16–34, Пс 29:1–11

Стари завет

3 Мој 27:1–34

1 Још рече Господ Мојсију говорећи:

2 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: кад ко завјетује душу своју Господу, ти га уцијени:

3 А овако ћеш цијенити: мушко од двадесет година до шездесет цијенићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом.

4 Ако буде женско, цијенићеш тридесет сикала.

5 Ако је од пет до двадесет година,цијенићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.

6 Ако је од једнога мјесеца до пет година, цијенићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш цијенити три сикла сребра.

7 Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, цијенићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.

8 Ако је сиромах да не може платити цијене, онда нека дође к свештенику да га уцијени свештеник, и према ономе што може дати који се завјетовао, нека га свештеник уцијени.

9 Ако би завјетовао живинче од онијех што се приносе Господу, што год да Господу, свето је.

10 Да га не промијени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како промијенио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.

11 Ако ли би завјетовао живинче нечисто од онијех што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;

12 И нека га прецијени свештеник, било добро или рђаво; и како га прецијени свештеник, тако да буде.

13 Ако би га хтио откупити, нека на цијену твоју дометне још пети дио.

14 Кад би ко завјетовао кућу своју, да је света Господу, нека је прецијени свештеник, била добра или рђава; како је прецијени свештеник, тако да буде.

15 Ако би онај који завјетује хтио откупити кућу своју, нека на цијену твоју дометне још пети дио, па нека је његова.

16 Ако би ко завјетовао Господу дио њиве своје, цијенићеш је према усјеву: гомер јечма гдје се посије, цијенићеш педесет сикала сребра.

17 Ако би од опросне године завјетовао њиву своју, нека остане по твојој цијени.

18 Ако ли послије опросне године завјетује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цијене.

19 И ако би хтио откупити њиву своју онај који је завјетује, нека дометне на цијену твоју још пети дио, и нека буде његова.

20 Али ако не откупи њиве, и њива се прода другоме, не може се више откупити;

21 Него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива завјетована, свештеникова нека буде.

22 Ако ли би ко завјетовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,

23 Свештеник нека му прорачуна цијену до године опросне, и нека у онај дан да ту цијену да буде ствар света Господу.

24 А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.

25 А свака цијена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.

26 Али првина од стоке, које су Господње, нико да не завјетује, било говече или ситна стока, јер је Господње.

27 Ако ли би било од животиња нечистијех, онда нека откупи по твојој цијени дометнув пети дио озго; ако ли се откупи, нека се прода по твојој цијени.

28 Али ни једна ствар завјетована, што ко завјетује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар завјетована светиња је над светињама Господу.

29 Живинче завјетовано, које човјек завјетује, да се не откупљује, него да се убије.

30 И сваки десетак земаљски од усјева земаљскога и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.

31 Али ко би хтио откупити што десетка својега, нека на цијену дометне још пети дио.

32 И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.

33 Да се не бира добро ни рђаво, да се не мијења; ако ли би се како год промијенило, онда нека буде и оно и друго промијењено света ствар, и да се не откупи.

34 Ово су заповијести које заповједи Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори Синајској.

Нови завет

Мк 10:16–34

16 И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

17 И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим питаше га: учитељу благи! шта ми треба чинити да добијем живот вјечни?

18 А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.

19 Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер.

20 А он одговарајући рече му: учитељу! све сам ово сачувао од младости своје.

21 А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи те хајде за мном узевши крст.

22 А он поста зловољан од ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат.

23 И погледавши Исус рече ученицима својима: како је тешко богатима ући у царство небеско!

24 А ученици се уплашише од ријечи његовијех. А Исус опет одговарајући рече им: дјецо! како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божије!

25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

26 А они се врло дивљаху говорећи у себи: ко се дакле може спасти?

27 А Исус погледавши на њих рече: људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

28 А Петар му поче говорити: ето ми смо оставили све, и за тобом идемо.

29 А Исус одговарајући рече: заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, ли дјецу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,

30 А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и дјеце, и земље, у прогоњењу, а на ономе свијету живот вјечни.

31 Али ће многи први бити пошљедњи, и пошљедњи први.

32 А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од њега:

33 Ево идемо у Јерусалим, и син човјечиј предаће се главарима свештеничкијем и књижевницима и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;

34 И наругаће му се, и биће га, и попљуваће га, и убиће га, и трећи дан устаће.

Псалам

Пс 29:1–11

1 Дајте Господу, синови Божји, дајте Господу славу и част.

2 Дајте Господу славу имена његова. Поклоните се Господу у светој красоти.

3 Глас је Господњи над водом, Бог славе грми, Господ је над водом великом.

4 Глас је Господњи силан, глас је Господњи славан.

5 Глас Господњи ломи кедре, Господ ломи кедре Ливанске.

6 Као теле скачу од њега; Ливан и Сирион као млад биво.

7 Глас Господњи сипа пламен огњени.

8 Глас Господњи потреса пустињу, потреса Господ пустињу Кадес.

9 Глас Господњи опрашта кошуте бремена, и са шума скида одијело; и у цркви његовој све говори о слави његовој.

10 Господ је сједио над потопом, и сједјеће Господ као цар увијек.

11 Господ ће дати силу народу својему, Господ ће благословити народ свој миром.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.