Дан 64 од 365

3 Мој 26:1–46

1 Немојте градити себи идола ни ликова резанијех, нити ступова подижите, ни камена са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш.

2 Држите суботе моје, и светињу моју поштујте; ја сам Господ.

3 Ако уживите по мојим уредбама, и заповјести моје уздржите и ушчините,

4 Даваћу вам дажд на вријеме, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој;

5 И вршидба ће вам стизати бербу виноградску, а берба ће виноградска стизати сијање, и јешћете хљеб свој до ситости, и живјећете без страха у земљи својој.

6 Јер ћу дати мир земљи, те ћете спавати а неће бити никога да вас плаши; учинићу, те ће нестати зле звијери из земље, и мач неће пролазити преко ваше земље.

7 Него ћете тјерати непријатеље своје, и падаће пред вама од мача.

8 Вас ће петорица тјерати стотину, а вас стотина тјераће десет тисућа, и падаће непријатељи ваши пред вама од мача.

9 И обратићу се к вама, и учинићу вам да растете, и умножићу вас, и утврдићу завјет свој с вама.

10 И јешћете жито старо, од много година, и изасипаћете старо кад дође ново.

11 И намјестићу стан свој међу вама, и душа моја неће мрзити на вас.

12 И ходићу међу вама, и бићу вам Бог, и ви ћете бити мој народ.

13 Ја сам Господ Бог ваш, који вас изведох из земље Мисирске да им не робујете, и поломих палице јарма вашега, и исправих вас да ходите право.

14 Ако ли ме не узаслушате, и не учините све ове заповјести,

15 Ако повргнете уредбе моје и души вашој омрзну закони моји да не творите све заповјести моје, и раскинете завјет мој,

16 И ја ћу вама учинити ово: пустићу на вас страх, суху болест и врућицу, које ће вам очи искварити и душу уцвијелити; и залуду ћете сијати сјеме своје, јер ће га јести непријатељи ваши.

17 И окренућу лице своје насупрот вама, и сјећи ће вас непријатељи ваши, и који мрзе на вас биће вам господари, и бјежаћете кад вас нико не тјера.

18 Ако ме ни тада не станете слушати, караћу вас још седам пута више за гријехе ваше.

19 Потрћу понос силе ваше, и учинићу да небо над вама буде као гвожђе а земља ваша као мјед.

20 Снага ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода својега, и дрвета по земљи неће рађати рода својега.

21 Ако ми узидете насупрот и не хтједбудете слушати ме, додаћу вам седам пута више мука према гријесима вашим.

22 Пустићу на вас звијери пољске, које ће вам дјецу изјести, и стоку потрти и вас умалити, и опустјеће путови ваши.

23 Ако се ни од тога не поправите, него ми јоште узидете насупрот,

24 И ја ћу вама ићи на супрот, и бићу вас још седам пута више за гријехе ваше.

25 Пустићу на вас мач, који ће осветити мој завјет; а кад се слежете у градове своје, тада ћу пустити помор међу вас, и бићете предани у руке непријатељу.

26 И кад вам сломим потпору у хљебу, десет ће жена пећи хљеб ваш у једној пећи, и даваће вам хљеб ваш на мјеру, и јешћете а нећете се наситити.

27 Ако ме ни тако не станете слушати, него ми узидете насупрот,

28 И ја ћу вама с гњевом ићи насупрот, и седам пута већма караћу вас за гријехе ваше.

29 И јешћете месо од синова својих, и месо од кћери својих јешћете.

30 Развалићу висине ваше, и оборићу идоле ваше, и метнућу трупове ваше на трупове гадних богова ваших, и мрзиће душа моја на вас.

31 И обратићу градове ваше у пустош, и разорићу светиње ваше, и нећу више мирисати мириса вашега.

32 И опустићу земљу да ће јој се чудити непријатељи ваши, који ће живјети у њој.

33 А вас ћу расијати по народима, и учинићу да вас гоне с голијем мачем; и земља ће ваша бити пуста и градови ваши раскопани.

34 Тада ће земљи бити миле суботе њезине за све вријеме докле буде пуста; и кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће почивати, и биће јој миле суботе њезине.

35 За све вријеме докле буде пуста почиваће, јер није почивала у ваше суботе, кад сте у њој живјели.

36 А који вас остану, метнућу страх у срца њихова у земљама непријатеља њиховијех, те ће их гонити лист кад шушне заљуљавши се, и они ће бјежати као испред мача, и падаће а нико их неће тјерати.

37 И падаће један преко другога као од мача, а нико их неће тјерати; и нећете се моћи држати пред непријатељима својим.

38 Него ћете изгинути међу народима, и прождријеће вас земља непријатеља ваших.

39 А који вас остану, чиљеће за безакоње своје у земљи непријатеља својих, и за безакоње отаца својих чиљеће.

40 Али ако признаду безакоње своје и безакоње отаца својих по гријесима, којима ми гријешише и којима ми идоше насупрот,

41 Те и ја њима идох насупрот и одведох их у земљу непријатеља њиховијех; ако се тада понизи срце њихово необрезано, и буде им право што су покарани за безакоње своје,

42 Тада ћу се опоменути завјета својега с Јаковом, и завјета својега с Исаком, и завјета својега с Аврамом опоменућу се, и земље ћу се опоменути.

43 Кад се земља опрости њих и буду јој миле суботе њезине кад опусти с њих, и њима буде право што су покарани за безакоње своје, јер судове моје повргоше и души њиховој омрзоше уредбе моје.

44 А зато ни онда кад буду у земљи непријатеља својих нећу их поврћи нити ћу тако омрзнути на њих да их потрем и раскинем завјет свој са њима; јер сам ја Господ Бог њихов.

45 Него ћу се њих ради опоменути завјета са старима њиховијем, које изведох из земље Мисирске народима на видику да им будем Бог, ја Господ.

46 Ово су уредбе и судови и закони, које постави Господ између себе и синова Израиљевих на гори Синајској преко Мојсија.

Мк 9:41–10:15

9:41 Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.

9:42 А који саблазни једнога од овијех малијех који вјерују мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову и да се баци у море.

9:43 И ако те рука твоја саблажњава, отсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обје руке ући у пакао, у огањ вјечни,

9:44 Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

9:45 И ако те нога твоја саблажњава, отсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, него ли с двије ноге да те баце у пакао, у огањ вјечни,

9:46 Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

9:47 Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једнијем оком ући у царство Божије, него ли с два ока да те баце у пакао огњени,

9:48 Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

9:49 Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

9:50 Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.

10:1 И уставши оданде дође у околине Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

10:2 И приступивши фарисеји упиташе га кушајући: може ли човјек пустити жену?

10:3 А он одговарајући рече им: шта вам заповиједа Мојсије?

10:4 А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

10:5 И одговарајући Исус рече им: по тврђи вашега срца написа вам он заповијест ову.

10:6 А у почетку створења мужа и жену створио их је Бог.

10:7 Зато остави човјек оца својега и матер и прилијепи се к жени својој,

10:8 И буду двоје једно тијело. Тако нијесу више двоје него једно тијело.

10:9 А што је Бог саставио човјек да не раставља.

10:10 И у кући опет запиташе га за то ученици његови.

10:11 И рече им: који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

10:12 И ако жена остави мужа својега и пође за другога, чини прељубу.

10:13 И доношаху к њему дјецу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

10:14 А Исус видјевши расрди се и рече им: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.

10:15 Заиста вам кажем: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега.

Приче 15:1–15

1 Одговор благ утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу.

2 Језик мудријех људи украшава знање, а уста безумнијех просипају безумље.

3 Очи су Господње на сваком мјесту гледајући зле и добре.

4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од вјетра.

5 Луд се руга наставом оца својега; а ко прима укор бива паметан.

6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожникову расап.

7 Усне мудријех људи сију знање, а срце безумничко не чини тако.

8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведнијех угодна му је.

9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.

10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умријеће.

11 Пакао је и погибао пред Господом, акамоли срца синова човјечијих.

12 Потсмјевач не љуби онога ко га кори, нити иде к мудрима.

13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

14 Срце разумно тражи знање, а уста безумнијех људи наслађују се безумљем.

15 Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако.