Дан 63 од 365

3 Мој 24:1–25:55

24:1 Још рече Господ Мојсију говорећи:

24:2 Заповједи синовима Израиљевим нека ти донесу уља маслинова чиста, цијеђена, за видјело, да жишци горе вазда.

24:3 Пред завјесом свједочанства у шатору од састанка Арон ће их намјештати да горе од вечера до јутра пред Господом вазда законом вјечним од кољена до кољена.

24:4 На свијетњак чисти намјештаће жишке пред Господом вазда.

24:5 И узми бијелога брашна, и испеци дванаест колача, сваки колач да буде од двије десетине ефе.

24:6 И постави их у два реда, по шест у један ред, на чистом столу пред Господом.

24:7 И на сваки ред метни када чистога, да буде за сваки хљеб спомен, жртва огњена Господу.

24:8 Сваке суботе нека их поставља свештеник пред Господом вазда узимајући од синова Израиљевих законом вјечним.

24:9 И биће Аронови и синова његовијех, који ће јести на мјесту светом, јер им је светиња над светињама од огњенијех жртава Господњих законом вјечним.

24:10 А изађе син једне Израиљке, којему је отац био Мисирац, међу синове Израиљеве, и свади се у околу син жене Израиљке с неким Израиљцем.

24:11 И псујући син жене Израиљке похули на име Божије, те га доведоше к Мојсију; а мати му бјеше по имену Саломита, кћи Давријина, од племена Данова.

24:12 И метнуше га у затвор докле им се каже шта ће чинити с њим по ријечи Господњој.

24:13 А Господ рече Мојсију говорећи:

24:14 Изведи тога псовача напоље из окола, и нека сви који су чули метну руке своје на главу његову, и нека га сав народ заспе камењем.

24:15 А синовима Израиљевим кажи и реци: ко би год похулио Бога својега, носиће гријех свој.

24:16 Ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ да га заспе камењем; и дошљак и домородац који би ружио име Господње, да се погуби.

24:17 И ко убије човјека, да се погуби.

24:18 А ко убије живинче, нека врати друго, живинче за живинче.

24:19 И ко рани ближњега својега, како учини тако да му буде:

24:20 Улом за улом, око за око, зуб за зуб; како оштети тијело човјеку, онако да му се учини.

24:21 Ко убије живинче, да врати друго; али ко убије човјека, да се погуби.

24:22 Закон да вам је један, дошљаку да буде као и рођеном у земљи. Јер сам ја Господ Бог ваш.

24:23 И Мојсије каза синовима Израиљевим, а они изведоше псовача напоље из окола, и засуше га камењем; и учинише синови Израиљеви како Господ заповједи Мојсију.

25:1 Још рече Господ Мојсију на гори Синајској говорећи:

25:2 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.

25:3 Шест година засијевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род.

25:4 А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сијати у пољу својем ни резати винограда својега.

25:5 Што само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду својем нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.

25:6 Али што роди земља за почивања својега, оно нека вам буде храна, теби и слузи твојему и слушкињи твојој и најамнику твојему и укућанину твојему који је код тебе.

25:7 И стоци твојој и свијем животињама што су у твојој земљи, сав род њезин нека буде храна.

25:8 И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година.

25:9 Тада заповједи нека затруби труба десети дан седмога мјесеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој.

25:10 И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се.

25:11 Опросна година да вам је та педесета година; немојте сијати, нити жањите што само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезанијем.

25:12 Јер је опросна година; нека вам је света; са свакога поља једите род његов.

25:13 Те године опросне вратите се сваки на своју баштину.

25:14 И ако продаш што ближњему својему или купиш што од ближњега својега, не варајте један другога.

25:15 Према броју година по опросној години купуј од ближњега својега, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје.

25:16 Што више буде година то ће цијена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цијена, јер ти се продаје број љетина.

25:17 Зато не варајте један другога, него се бојте Бога својега; јер сам ја Господ Бог ваш.

25:18 Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живјети у земљи без страха.

25:19 И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живјећете у њој без страха.

25:20 И ако бисте рекли: шта ћемо јести седме године, ето нећемо сијати нити ћемо брати љетине?

25:21 Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године.

25:22 И сијаћете осме године, а јешћете љетину стару до девете године, докле не приспије род њезин, јешћете стари.

25:23 Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.

25:24 Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.

25:25 Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а послије дође ко од рода његова најближи њему да откупи, нека откупи што брат његов продаде.

25:26 Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп,

25:27 Онда нека одбије године откако је продао, па што остане нека исплати ономе коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.

25:28 Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у онога који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.

25:29 Ко прода кућу у којој се сједи у мјесту ограђену зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана откако је прода; цијелу годину дана има власт откупити је.

25:30 А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у мјесту ограђену зидом ономе који је купио сасвијем од кољена на кољено, и неће је оставити опросне године.

25:31 А куће по селима, које нијесу ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се.

25:32 А мјеста Левитска и куће у мјестима њиховијем, свагда могу откупити Левити.

25:33 Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и што је имао у мјесту; јер куће по мјестима Левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.

25:34 Али поље под мјестима њиховијем да се не продаје; јер је њихово достојање довијека.

25:35 Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе.

25:36 Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживио брат твој уз тебе.

25:37 Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити.

25:38 Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље Мисирске да вам дам земљу Хананску и да вам будем Бог.

25:39 И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба;

25:40 Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе.

25:41 А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.

25:42 Јер су моје слуге, које сам извео из земље Мисирске, нека се не продају као робови.

25:43 Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога својега.

25:44 А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

25:45 И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица онијех који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање.

25:46 Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до вијека; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко.

25:47 Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђега рода,

25:48 Кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи;

25:49 Или стриц његов, или син стрица његова нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његову нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи.

25:50 Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао до године опросне, да цијена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна вријеме које је отслужио.

25:51 Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цијене за коју је купљен.

25:52 Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим и нека плати откуп према тијем годинама.

25:53 Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи.

25:54 Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим.

25:55 Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље Мисирске; ја сам Господ Бог ваш.

Мк 9:19–40

19 А он одговарајући му рече: о роде невјерни! докле ћу с вама бити? докле ћу вас трпљети? Доведите га к мени.

20 И доведоше га к њему; и кад га видје одмах га дух стаде ломити; и панувши на земљу ваљаше се бацајући пјену.

21 И упита оца његова: колико има времена како му се то догодило? А он рече: из дјетињства.

22 И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш помози нам, смилуј се на нас.

23 А Исус рече му: ако можеш вјеровати: све је могуће ономе који вјерује.

24 И одмах повикавши отац дјетињи са сузама говораше: вјерујем, Господе! помози мојему невјерју.

25 А Исус видећи да се стјече народ запријети духу нечистоме говорећи му: душе нијеми и глухи! ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега.

26 И повикавши и изломивши га врло изиђе; и учини се као мртав тако да многи говораху: умрије.

27 А Исус узевши га за руку подиже га; и уста.

28 И кад уђе у кућу питаху га ученици његови насамо: зашто га ми не могосмо истјерати?

29 И рече им: овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом.

30 И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не шћадијаше да ко дозна.

31 Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се син човјечиј предати у руке људске, и убиће га, и пошто га убију устаће трећи дан.

32 А они не разумијеваху ријечи, и не смедијаху да га запитају.

33 И дође у Капернаум, и кад бјеше у кући запита их: шта се препирасте путем међу собом?

34 А они мучаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.

35 И сједавши дозва дванаесторицу и рече им: који хоће да буде први нека буде од свију најзадњи и свима слуга.

36 И узевши дијете метну га међу њих и загрливши га рече им:

37 Ко једно оваково дијете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него онога који је мене послао.

38 Одговори му Јован говорећи: учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.

39 А Исус рече: не браните му; јер нема никога који би именом мојијем чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.

40 Јер ко није против вас с вама је.

Пс 28:1–9

1 К теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми мучати, да не бих, ако узмучиш, био као они који одлазе у гроб.

2 Чуј молитвени глас мој, кад вапијем к теби, кад дижем руке своје к светој цркви твојој.

3 Немој ме захватити с грјешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својима мирно говоре, а у срцу им је зло.

4 Подај им, Господе, по дјелима њиховијем, по злому поступању њихову; по дјелима руку њиховијех подај им, подај им што су заслужили.

5 Јер не пазе на дјела Господња, и на дјела руку његовијех. Да их разори и не сазида.

6 Да је благословен Господ, јер услиши глас мољења мојега!

7 Господ је крјепост моја и штит мој; у њега се поузда срце моје, и он ми поможе. Зато се весели срце моје, и пјесмом својом славим га.

8 Господ је крјепост народа својега, и обрана која спасава помазаника његова.

9 Спаси народ свој, благослови достојање своје; спаси их и уздижи их довијека.