Дан 69 од 365

4 Мој 5:1–6:24

5:1 И рече Господ Мојсију говорећи:

5:2 Заповједи синовима Израиљевијем нека истјерају из окола све губаве и све којима тече сјеме и све који су се оскврнили о мртваца,

5:3 Био човјек или жена, истјерајте, иза окола истјерајте их, да не скврне окола онима међу којима наставам.

5:4 И учинише тако синови Израиљеви, и истјераше их из окола; како Господ каза Мојсију, тако учинише синови Израиљеви.

5:5 Још рече Господ Мојсију говорећи:

5:6 Реци синовима Израиљевим: човјек или жена кад учини какав гријех људски, те згријеши Господу, и буде она душа крива,

5:7 Тада нека признаду гријех који су учинили, и ко је крив нека врати цијело чим је крив и нека дометне озго пети дио и да оному коме је скривио.

5:8 И ако онај нема никога кому би припала накнада за штету, нека се да Господу и нека буде свештенику осим овна за очишћење којим ће га очистити.

5:9 Тако и сваки принос између свијех ствари које посвећују синови Израиљеви и доносе свештенику, његов нека буде;

5:10 И што год ко посвети, нека је његово, и што год ко да свештенику, нека је његово.

5:11 Још рече Господ Мојсију говорећи:

5:12 Кажи синовима Израиљевим и реци им: чија би жена застранила те би му згријешила,

5:13 И други би је облежао, а муж њезин не би знао, него би она затајила да се оскврнила, и не би било свједока на њу, нити би се затекла,

5:14 А њему би дошла сумња љубавна, те би из љубави сумњао на своју жену, а она би била оскврњена; или би му дошла сумња љубавна те би из љубави сумњао на своју жену, а она не би била оскврњена;

5:15 Онда нека муж доведе жену своју к свештенику, и нека донесе за њу принос њезин, десети дио ефе брашна јечменога, али нека га не полије уљем и нека не метне на њ када, јер је принос за сумњу љубавну, дар за спомен да се спомене гријех;

5:16 И нека је свештеник приведе и постави пред Господом.

5:17 И нека узме свештеник свете воде у суд земљани; и праха с пода у шатору нека узме и успе у воду.

5:18 И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство.

5:19 И нека свештеник закуне жену, и рече јој: ако није нико спавао с тобом, и ако нијеси застранила од мужа својега на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство.

5:20 Ако ли си застранила од мужа својега и оскврнила се, и когод други осим мужа твојега спавао с тобом,

5:21 Тада свештеник заклињући жену нека је прокуне и рече жени: да те Господ постави за уклин и за клетву у народу твом учинивши да ти бедро спадне а трбух отече.

5:22 И нека ти ова вода проклета уђе у цријева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: амин, амин.

5:23 Тада нека напише свештеник те клетве у књигу, и нека их спере водом горком.

5:24 И нека да жени да се напије горке воде проклете да уђе у њу вода проклета и буде горка.

5:25 И нека узме свештеник из руку жени дар за сумњу љубавну, и обрне дар пред Господом и принесе га на олтару.

5:26 И нека узме свештеник у шаку од дара њезина спомен, и запали на олтару, па онда нека да жени воду да попије.

5:27 А кад јој да воду да пије, ако се буде оскврнила и учинила невјеру мужу својему, онда ће ући вода проклета у њу и постаће горка, и трбух ће јој отећи и спасти бедро, и она ће жена постати уклин у народу својем.

5:28 Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће дјеце.

5:29 Ово је закон за сумњу љубавну, кад жена застрани од мужа својега и оскврни се;

5:30 Или кад коме дође сумња љубавна те посумња из љубави на жену своју и постави је пред Господом и сврши јој свештеник све по овом закону.

5:31 И муж да је прост од гријеха, али жена да носи своје безакоње.

6:1 Још рече Господ Мојсију говорећи:

6:2 Реци синовима Израиљевијем, и кажи им: кад човјек или жена учини завјет назирејски, да буде назиреј Господу,

6:3 Нека се уздржава од вина и силовита пића, и нека не пије оцта винскога ни оцта од силовита пића нити каквога пића од грожђа и нека не једе грожђа ни новога ни сухога.

6:4 Докле год траје његово назирејство нека не једе ништа од винове лозе, ни зрна ни љуске.

6:5 Докле траје његово назирејство, нека му бритва не пријеђе преко главе; докле се не наврше дани за које се учинио назиреј Господу, нека буде свет и нека оставља косу на глави својој.

6:6 Докле трају дани за које се учинио назиреј Господу, нека не приступа к мртвацу.

6:7 Ни за оцем својим ни за матером својом ни за братом својим ни за сестром својом, нека се за њима не скврни кад умру; јер је назирејство Бога његова на глави његовој.

6:8 Докле год траје назирејство његово, свет је Господу.

6:9 Ако ли би ко умро до њега на пречац, те би оскврнио назирејство главе његове, нека обрије главу своју у дан чишћења својега, седми дан нека је обрије.

6:10 А осми дан нека донесе двије грлице или два голубића свештенику на врата шатора од састанка.

6:11 И свештеник нека зготови од једнога жртву за гријех а од другога жртву паљеницу, и нека га очисти од онога што је згријешио код мртваца; тако ће посветити главу његову у тај дан.

6:12 И нека одијели Господу дане назирејства својега, и донесе јагње од године за кривицу; а пређашњи дани пропадају, јер му се оскврнило назирејство.

6:13 А ово је закон за назиреје: кад се наврше дани назирејству његову, нека дође на врата шатора од састанка.

6:14 И нека донесе за жртву Господу јагње мушко од године здраво за жртву паљеницу, и јагње женско од године здраво за гријех, и овна здрава за жртву захвалну,

6:15 И котарицу хљебова пријеснијех, колача од бијелога брашна замијешених с уљем, и погача пријеснијех намазанијех уљем, с даром њиховијем и с наљевом њиховијем.

6:16 А то ће свештеник принијети пред Господом и учинити жртву за гријех његов и жртву његову паљеницу.

6:17 А овна ће принијети на жртву захвалну Господу с котарицом пријеснијех хљебова; принијеће свештеник и дар његов и наљев његов.

6:18 Тада назиреј нека обрије главу својега назирејства на вратима шатора од састанка; и узев косу назирејства својега нека је метне у огањ који је под жртвом захвалном.

6:19 И свештеник нека узме плеће кухано од овна и један колач пријесан из котарице и једну погачу пријесну, и нека метне на руке назиреју, пошто обрије назирејство своје.

6:20 И свештеник нека обрће те ствари на жртву обртану пред Господом; то је светиња, која припада свештенику осим груди обртаних и плећа подигнутога; а послије тога назиреј може пити вина.

6:21 То је закон за назиреја који се завјетује, и то је принос његов Господу за назирејство његово, осим онога што би више могао учинити; какав му буде завјет којим се завјетује, тако нека учини осим закона својега назирејства.

6:22 Још рече Господ Мојсију говорећи:

6:23–24 Реци Арону и синовима његовијем и кажи: овако благосиљајте синове Израиљеве говорећи им: Да те благослови Господ и да те чува!

6:25 Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив!

6:26 Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир!

6:27 И нека призивљу име моје на синове Израиљеве, и ја ћу их благословити.

Мк 12:15–34

15 А он знајући њихово лицемјерје рече им: што ме кушате? Донесите ми новац да видим.

16 А они донесоше. И рече им: чиј је образ овај и натпис? А они му рекоше: ћесарев.

17 И одговарајући Исус рече им: подајте ћесарево ћесару, и Божије Богу. И чудише му се.

18 И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсенија, и запиташе га говорећи:

19 Учитељу! Мојсије нам написа: ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне сјеме брату својему.

20 Седам браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода.

21 И други узе је, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи.

22 И узеше је седморица, и не оставише порода. А послије свију умрије и жена.

23 О васкрсенију дакле кад устану кога ће од њих бити жена? јер је за седморицом била.

24 И одговарајући Исус рече им: зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божије?

25 Јер кад из мртвијех устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

26 А за мртве да устају нијесте ли читали у књигама Мојсијевијем како му рече Бог код купине говорећи: ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

27 Није Бог Бог мртвијех, него Бог живијех. Ви се дакле врло варате.

28 И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и видје да им добро одговара, и запита га: која је прва заповијест од свију?

29 А Исус одговори му: прва је заповијест од свију: чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

30 И љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем и свом душом својом и свијем умом својијем и свом снагом својом. Ово је прва заповијест.

31 И друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од овијех нема.

32 И рече му књижевник: добро, учитељу! право си казао да је један Бог, и нема другога осим њега;

33 И љубити га свијем срцем и свијем разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију жртава и прилога.

34 А Исус видјевши како паметно одговори рече му: нијеси далеко од царства Божијега. И нико више не смијаше да га запита.

Приче 16:5–15

5 Мрзак је Господу ко је год поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човјек ода зла.

7 Кад су чији путови мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

9 Срце човјечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

10 Пророштво је на уснама царевијем, у суду неће погријешити уста његова.

11 Мјерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дјело.

12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује пријесто.

13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе онога који говори право.

14 Гњев је царев гласник, али мудар човјек ублажиће га.

15 У веселу је лицу цареву живот, и љубав је његова као облак с познијем даждем.