Дан 72 од 365

4 Мој 9:1–10:34

9:1 Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској друге године по изласку њихову из земље Мисирске првога мјесеца, говорећи:

9:2 Нека славе синови Израиљеви пасху у одређено вријеме.

9:3 Четрнаестога дана овога мјесеца увече славите је у одређено вријеме, по свијем законима и по свијем уредбама њезинијем славите је.

9:4 И рече Мојсије синовима Израиљевијем да славе пасху.

9:5 И славише пасху првога мјесеца четрнаестога дана увече у пустињи Синајској; како бјеше Господ заповједио Мојсију, све онако учинише синови Израиљеви.

9:6 А бијаху неки који се оскврнише о мртваца те не могаху славити пасхе онај дан; и дођоше исти дан пред Мојсија и пред Арона;

9:7 И рекоше му људи они: ми смо нечисти од мртваца; зашто да нам није слободно принијети жртву Господу у вријеме заједно са синовима Израиљевијем?

9:8 А Мојсије им рече: станите да чујем шта ће заповједити Господ за вас.

9:9 А Господ рече Мојсију говорећи:

9:10 Кажи синовима Израиљевијем и реци: ко би био нечист од мртваца или би био на даљном путу између вас или између вашега натражја, нека слави пасху Господу,

9:11 Другога мјесеца четрнаестога дана увече нека је славе с пријеснијем хљебом и с горким зељем нека је једу.

9:12 Нека не остављају од ње ништа до јутра, и кости да јој не преломе, по свему закону за пасху нека је славе.

9:13 А ко је чист и није на путу, па би пропустио славити пасху, да се истријеби душа она из народа својега, јер не принесе Господу жртве на вријеме, гријех свој нека носи онај човјек.

9:14 И ако би међу вама живио странац и славио би пасху Господу, по закону и уредби за пасху нека је слави; а закон да вам је једнак и странцу и оному ко се родио у земљи.

9:15 А у који дан би подигнут шатор, покри облак шатор над наслоном од свједочанства; а увече бјеше над шатором као огањ до јутра.

9:16 Тако бијаше једнако: облак га заклањаше, али ноћу бијаше као огањ.

9:17 И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а гдје би стао облак, ондје се устављаху синови Израиљеви.

9:18 По заповијести Господњој полажаху синови Израиљеви, и по заповијести Господњој устављаху се; докле год стајаше облак над шатором, они стајаху у околу,

9:19 И кад облак дуго стајаше над шатором, тада свршиваху синови Израиљеви што треба свршивати Господу и не полажаху.

9:20 И кад облак бијаше над шатором мало дана, по заповјести Господњој стајаху у околу и по заповијести Господњој полажаху.

9:21 Кад би пак облак стајао од вечера до јутра, а ујутру би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху.

9:22 Ако ли би два дана или мјесец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у околу синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху.

9:23 По заповијести Господњој стајаху у око, и по заповијести Господњој полажаху; и свршиваху што треба свршивати Господу, као што бјеше заповједио Господ преко Мојсија.

10:1 Још рече Господ Мојсију говорећи:

10:2 Начини себи двије трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповиједати да полази војска.

10:3 Кад обје затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.

10:4 А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од тисућа Израиљевијех.

10:5 А кад затрубите потресајући, тада нека се креће око који лежи према истоку.

10:6 А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће око који је према југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.

10:7 А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.

10:8 А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вјечна од кољена до кољена.

10:9 И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.

10:10 Тако и у дан весеља својега и на празнике своје и почетке мјесеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.

10:11 И у двадесети дан другога мјесеца друге године подиже се облак изнад шатора од свједочанства.

10:12 И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.

10:13 Тако пођоше први пут, као што Господ заповједи преко Мојсија.

10:14 И пође напријед застава војске синова Јудинијех у четама својим; и над војском њиховом бјеше Насон син Аминадавов;

10:15 А над војском племена синова Исахаровијех Натанаило син Согаров;

10:16 А над војском племена синова Завулоновијех Елијав син Хелонов.

10:17 И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.

10:18 Потом пође застава војске синова Рувимовијех, а над њиховом војском бјеше Елисур син Седијуров,

10:19 А над војском племена синова Симеуновијех Саламило син Сурисадајев,

10:20 А над војском племена синова Гадовијех Елисаф син Рагуилов.

10:21 И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.

10:22 Потом пође застава војске синова Јефремовијех у четама својим, а над војском њиховом бјеше Елисама син Емијудов,

10:23 А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,

10:24 А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.

10:25 Најпослије пође застава војске синова Дановијех у четама својим, задња војска, и над војском њиховом бјеше Ахијезер син Амисадајев,

10:26 А над војском племена синова Асировијех Фагаило син Ехранов,

10:27 А над војском племена синова Нефталимовијех Ахиреј син Енанов.

10:28 Тијем редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.

10:29 А Мојсије рече Јоваву сину Рагуилову Мадијанину, тасту својему: идемо на мјесто за које рече Господ: вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.

10:30 А он му рече: нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.

10:31 А Мојсије рече немој нас оставити, јер знаш мјеста у пустињи гдје бисмо могли стајати, па нам буди вођ.

10:32 И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.

10:33 И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завјета Господњега иђаше пред њима три дана тражећи мјесто гдје би починули.

10:34 И облак Господњи бјеше над њима сваки дан кад полажаху с мјеста, гдје бијаху у околу.

10:35–36 И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: устани Господе, и нека се разаспу непријатељи твоји, и нека бјеже испред тебе који мрзе на те. А кад се устављаше, говораше: уврати се, Господе, к мноштву тисућа Израиљевијех.

Мк 14:1–19

1 Бијаху пак још два дана до пасхе и до дана пријеснијех хљебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би га из пријеваре ухватили и убили.

2 Али говораху: не о празнику, да се не би народ побунио.

3 И кад бијаше он у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоцјенога мира чистога нардова, и разбивши скленицу љеваше му на главу.

4 А неки се срђаху говорећи: зашто се то миро просипа тако?

5 Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.

6 А Исус рече: оставите је; шта јој сметате? она учини добро дјело на мени.

7 Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

8 Она што може, учини: она помаза напријед тијело моје за укоп.

9 Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа јеванђеље ово по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин.

10 И Јуда Искариотски, један од дванаесторице отиде ка главарима свештеничкијем да им га изда.

11 А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да га изда.

12 И у први дан пријеснијех хљебова, кад клаху пасху, рекоше му ученици његови: гдје ћеш да идемо да ти зготовимо пасху да једеш?

13 И посла двојицу од ученика својијех и рече им: идите у град, и срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим,

14 И гдје уђе кажите господару од оне куће: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?

15 И он ће вам показати велику собу прострту готову: ондје нам зготовите.

16 И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.

17 И кад би увече, дође са дванаесторицом.

18 И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.

19 А они се забринуше, и стадоше говорити један за другијем: да не ја? и други: да не ја?

Пс 32:1–11

1 Благо ономе, којему је опроштена кривица, којему је гријех покривен.

2 Благо човјеку, којему Господ не прима гријеха и у чијем духу нема лукавства.

3 Кад мучах, посахнуше кости моје од уздисања мојега по вас дан.

4 Јер дан и ноћ тишташе ме рука твоја; неста сока у мени као на љетној припеци.

5 Гријех свој казах теби, и кривице своје не затајих; рекох: исповиједам Господу пријеступе своје; и ти скиде с мене кривицу гријеха мојега.

6 Зато нека ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути.

7 Ти си заклон мој, ти ме чуваш од тјескобе; окружаваш ме радостима у избављању.

8 Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; свјетоваћу те, око је моје на теби.

9 Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к теби.

10 Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око њега је милост.

11 Радујте се о Господу, и пјевајте, праведници; веселите се сви који сте права срца.