Дан 73 од 365

4 Мој 11:1–12:15

11:1 Послије стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгњеви се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у околу.

11:2 Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ.

11:3 И прозва се оно мјесто Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи.

11:4 А свјетина што бијаше међу њима, бјеше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: ко ће нас нахранити меса?

11:5 Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црнога и бијелога.

11:6 А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашима.

11:7 А мана бјеше као сјеме коријандрово, а боја му бјеше као боја у бдела.

11:8 И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и кухаху у котлу, или мијешаху погаче; а кус јој бијаше као кус од новога уља.

11:9 И кад падаше роса по околу ноћу, падаше с њом и мана.

11:10 И чу Мојсије гдје народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора својега; и Господ се разгњеви врло, и Мојсију би тешко.

11:11 Па рече Мојсије Господу: зашто учини тако зло слузи својему? И зашто не нађох милости пред тобом, него метну на ме терет свега народа овога?

11:12 Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: изнеси га у наручју својем, као што носи дојиља дијете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховијем.

11:13 Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: дај нам меса да једемо.

11:14 Не могу ја сам носити свега народа овога, јер је тешко за мене.

11:15 Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред тобом, да не гледам зла својега.

11:16 А Господ рече Мојсију: сабери ми седамдесет људи између старјешина Израиљевијех, које знаш да су старјешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека ондје стану с тобом.

11:17 Тада ћу сићи и говорити ондје с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.

11:18 А народу реци: приправите се за сјутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро бијаше у Мисиру. Даће вам дакле Господ меса и јешћете.

11:19 Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана;

11:20 Него цио мјесец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред њим говорећи: зашто изиђосмо из Мисира?

11:21 А Мојсије рече: шест стотина тисућа пјешака има народа, у којем сам, па ти кажеш: даћу им меса да једу цио мјесец дана.

11:22 Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста?

11:23 А Господ рече Мојсију: зар рука Господња неће бити довољна? Видјећеш хоће ли бити што ти рекох или неће.

11:24 И Мојсије изиде и рече народу ријечи Господње; и сабра седамдесет људи између старјешина народнијех, и постави их око шатора.

11:25 И Господ сиђе у облаку, и говори к њему, и узевши од духа који бјеше на њему метну на онијех седамдесет људи старјешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад.

11:26 А два човјека осташе у околу, једном бјеше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они бијаху записани али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у околу.

11:27 И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у околу.

11:28 А Исус син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његовијех, рече говорећи: Мојсије господару мој, забрани им.

11:29 А Мојсије му одговори: зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!

11:30 Потом се врати Мојсије у око са старјешинама Израиљевијем.

11:31 Тада се подиже вјетар од Господа, и потјера од мора препелице, и разасу их по околу на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око окола, на два лакта од земље.

11:32 И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повјешаше их себи редом око окола.

11:33 Али месо још им бијаше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгњеви на народ и удари Господ народ помором врло великим.

11:34 И прозва се оно мјесто Киврот-Атава јер ондје укопаше народ који се бјеше полакомио.

11:35 И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту.

12:1 И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.

12:2 И рекоше: зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.

12:3 А Мојсије бјеше човјек врло кротак мимо све људе на земљи.

12:4 И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.

12:5 Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.

12:6 И рече им: чујте сада ријечи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.

12:7 Али није таки мој слуга Мојсије, који је вјеран у свем дому мојем.

12:8 Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мојега, на Мојсија?

12:9 И гњев се Господњи распали на њих, и он отиде.

12:10 И облак се подиже са шатора; и гле, Марија бјеше губава, бијела као снијег. И Арон погледа Марију, а она губава.

12:11 Тада рече Арон Мојсију: господару, молим те, не мећи на нас гријеха овога, јер лудо учинисмо и згријешисмо.

12:12 Немој да ова буде као мртво дијете, којему је месо пола труло кад излази из утробе матере своје.

12:13 И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим ти се, исцијели је.

12:14 А Господ одговори Мојсију: да јој је отац њезин пљунуо у лице, не би ли се стидјела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван окола, а послије нека буде опет примљена.

12:15 Тако би Марија одлучена изван окола седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.

Мк 14:20–43

20 А он одговарајући рече им: један од дванаесторице који умочи са мном у здјелу.

21 Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није родио онај човјек.

22 И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје.

23 И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.

24 И рече им: ово је крв моја новога завјета која ће се пролити за многе.

25 Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у царству Божијему.

26 И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

27 И рече им Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбјећи.

28 Али по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.

29 А Петар му рече: ако се и сви саблазне, али ја нећу.

30 И рече му Исус: заиста ти кажем: ноћас док двапут пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.

31 А он још већма говораше: да бих знао с тобом и умријети нећу те се одрећи. Тако и сви говораху.

32 И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својијем: сједите овдје док ја идем да се помолим Богу.

33 И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.

34 И рече им: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите.

35 И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час ако је могуће.

36 И говораше: Ава оче! све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.

37 И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једнога часа постражити?

38 Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо.

39 И опет отишавши помоли се Богу оне исте ријечи говорећи.

40 И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.

41 И дође трећи пут, и рече им: једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје син човјечиј у руке грјешницима.

42 Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.

43 И одмах док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и од књижевника и старјешина.

Приче 16:29–17:5

16:29 Насилник мами друга својега и заводи га на пут који није добар;

16:30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

16:31 Сиједа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

16:32 Бољи је спор на гњев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град.

16:33 Ждријеб се баца у крило, али је од Господа све што излази.

17:1 Бољи је залогај суха хљеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.

17:2 Разуман слуга биће господар над сином срамотнијем и с браћом ће дијелити нашљедство.

17:3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.

17:4 Зао човјек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.

17:5 Ко се руга сиромаху, срамоти створитеља његова; ко се радује несрећи, неће остати без кара.