Дан 78 од 365

4 Мој 19:1–20:29

19:1 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

19:2 Ово је уредба и закон што заповједи Господ говорећи: реци синовима Израиљевијем нека ти доведу јуницу црвену здраву, на којој нема мане, и која још није била у јарму;

19:3 И подајте је Елеазару свештенику, а он нека је изведе напоље из окола да је закољу пред њим.

19:4 И узевши Елеазар крви њезине на прст свој нека покропи крвљу према шатору од састанка седам пута.

19:5 Потом нека заповједи да се спали јуница пред његовијем очима; кожу њезину и месо њезино и крв њезину с балегом нека спале.

19:6 И свештеник узевши дрвета кедрова, исопа и црвца, нека баци у огањ гдје гори јуница.

19:7 Потом нека опере хаљине своје и опере тијело своје водом, па онда нека уђе у око, и нека буде свештеник нечист до вечера.

19:8 Тако и ко је спали, нека опере хаљине своје водом, и тијело своје нека опере водом, и нека буде нечист до вечера.

19:9 А чист човјек нека покупи пепео од јунице и изручи га иза окола на чисто мјесто, да се чува збору синова Израиљевијех за воду очишћења; то је жртва за гријех.

19:10 И онај који покупи пепео од јунице нека опере хаљине своје, и нека буде нечист до вечера. То нека је синовима Израиљевијем и дошљаку који се бави међу њима вјечан закон.

19:11 Ко се дотакне мртва тијела човјечијега, да је нечист седам дана.

19:12 Он нека се очисти оном водом трећи дан и седми дан, и биће чист; ако ли се не очисти трећи дан и седми, неће бити чист.

19:13 Ко се дотакне мртва тијела човјечијега па се не очисти, онај је оскрвнио шатор Господњи; зато да се истријеби она душа из Израиља; јер није покропљен водом очишћења, зато је нечист, и нечистота је његова на њему.

19:14 Ово је закон кад човјек умре у шатору: ко год уђе у онај шатор и ко год буде у шатору, нечист да је седам дана;

19:15 И сваки суд откривен, који не буде добро заклопљен, нечист је.

19:16 И ко се год дотакне у пољу посјеченога мачем или умрлога или кости човјечије или гроба, нечист да је седам дана.

19:17 И нека за нечистога узму пепела од јунице спаљене за гријех, и нека налију на њ воде живе у суд.

19:18 Потом нека узме чист човјек исопа и замочи у ону воду, и покропи њом шатор и све суде и људе који су у њему били; тако и онога који би се дотакао кости или човјека посјечена или умрла или гроба.

19:19 Чисти нечистога нека покропи трећи и седми дан; и кад га очисти седми дан, нека опере хаљине своје и себе нека опере водом, и биће чист увече.

19:20 А ко буде нечист па се не очисти, да се истријеби она душа из збора; јер је светињу Господњу оскврнио, а није покропљен водом очишћења; нечист је.

19:21 И ово нека им је закон вјечан: и који покропи водом очишћења, нека опере хаљине своје; и ко се год дотакне воде очишћења, да је нечист до вечера.

19:22 И чега се год дотакне ко је нечист, да је нечисто; и ко се њега дотакне, да је нечист до вечера.

20:1 И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу Синску првога мјесеца, и стаде народ у Кадису; и ондје умрије Марија, и би погребена ондје.

20:2 А ондје немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона.

20:3 И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: камо да смо помрли кад помријеше браћа наша пред Господом!

20:4 Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овдје и ми и стока наша?

20:5 И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло мјесто, гдје не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће?

20:6 И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња.

20:7 И рече Господ Мојсију говорећи:

20:8 Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стијени пред њима, те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стијене, и напојићеш збор и стоку њихову.

20:9 И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповједи Господ.

20:10 И сазваше Мојсије и Арон збор пред стијену, и он им рече: слушајте одметници! хоћемо ли вам из ове стијене извести воду?

20:11 И диже Мојсије руку своју и удари у стијену штапом својим два пута, и изиде вода многа, те се напоји народ и стока њихова.

20:12 А Господ рече Мојсију и Арону: што ми не вјеровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тога у земљу коју сам им дао.

20:13 То је вода од свађе, гдје се свађаше синови Израиљеви с Господом, и он се прослави међу њима.

20:14 Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару Едомском да му реку: овако каже брат твој Израиљ: ти знаш све невоље које нас снађоше:

20:15 Како наши оци сиђоше у Мисир, и бијасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим;

20:16 И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи.

20:17 Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из којега студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свртати ни надесно ни налијево док не пријеђемо међу твоју.

20:18 А Едом му одговори: не иди преко моје земље, да не изидем с мачем преда те.

20:19 А синови Израиљеви рекоше му: ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пјешице прођемо.

20:20 А он им одговори: нећете проћи. И изиде Едом пред њих с много народа и с великом силом.

20:21 И кад не хтје Едом допустити Израиљу да пријеђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега.

20:22 И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору.

20:23 И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе Едомске говорећи:

20:24 Арон ваља да се прибере к роду својему, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевијем, јер не послушасте заповијести моје на води од свађе.

20:25 Узми Арона и Елеазара сина његова, и изведи их на гору Ор.

20:26 И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његову, па ће се Арон прибрати и умријети ондје.

20:27 И учини Мојсије како заповједи Господ; и изидоше на гору Ор пред свијем збором.

20:28 И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару сину његову, и умре ондје Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сидоше с горе.

20:29 А кад видје сав збор да умрије Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.

Лк 1:1–25

1 Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

2 Као што нам предаше који испрва сами видјеше и слуге ријечи бише:

3 Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

4 Да познаш темељ онијех ријечи којима си се научио.

5 У вријеме Ирода цара Јудејскога бијаше неки свештеник од реда Авијна, по имену Зарија, и жена његова од племена Аронова, по имену Јелисавета.

6 А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповијестима и уредбама Господњијем без мане.

7 И не имадијаху дјеце; јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ стари.

8 И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,

9 Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

10 И све мноштво народа бијаше напољу и мољаше се Богу у вријеме кађења.

11 А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионога.

12 И кад га видје Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

13 А анђео рече му: не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина и надјени му име Јован.

14 И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његову рођењу.

15 Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вина ни сикера; и напуниће се Духа светога још у утроби матере своје;

16 И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховоме;

17 И он ће напријед доћи пред њим у духу и сили Илијној да обрати срца отаца к дјеци и невјернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

18 И рече Зарија анђелу: по чему ћу ја то познати? јер сам стар и жена је моја временита.

19 И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

20 И ево, онијемићеш и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде; јер нијеси вјеровао мојим ријечима које ће се збити у своје вријеме.

21 И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

22 А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нијем.

23 И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

24 А послије овијех дана затрудње Јелисавета жена његова,и кријаше се пет мјесеци говорећи:

25 Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

Приче 18:1–12

1 Човјек самовољан тражи што је њему мило и мијеша се у свашта.

2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

3 Кад дође безбожник, дође и руг, и пријекор са срамотом.

4 Ријечи су из уста човјечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разљева.

5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивљу бој.

7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

8 Ријечи су опадачеве као избијенијех, али слазе унутра у трбух

9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

10 Тврда је кула име Господње. к њему ће утећи праведник, и биће у високом заклону.

11 Богатство је богатоме јак град и као висок зид у његовој мисли.

12 Пред пропаст подиже се срце човјеку, а прије славе иде смјерност.