Дан 77 од 365

4 Мој 18:1–32

1 А Господ рече Арону: ти и синови твоји и дом оца твојега с тобом носите гријехе о светињу; ти и синови твоји с тобом носите гријехе свештенства својега.

2 И браћу своју, племе Левијево, племе оца својега узми к себи да буду уза те и служе ти; а ти ћеш и синови твоји с тобом служити пред шатором од састанка.

3 Нека добро слушају заповијести твоје и раде што треба у свем шатору; али к судовима од светиње к олтару нека не приступају, да не изгину и они и ви.

4 Нека буду дакле уза те, и нека раде све што треба у шатору од састанка у свакој служби у њему; али нико други да не приступи с вама.

5 А ви радите што треба у светињи и што треба на олтару, да више не дође гњев на синове Израиљеве.

6 Јер ево ја узех браћу вашу Левите између синова Израиљевијех, и вама су дани на дар за Господа, да врше службу у шатору од састанка.

7 А ти и синови твоји с тобом вршите свештеничку службу своју у свему што припада к олтару и што бива иза завјеса, и служите; свештенство даровах вам, зато ко би други приступио, да се погуби.

8 Још рече Господ Арону: ево, дајем ти и приносе своје што се увис подижу, између свијех ствари које посвећују синови Израиљеви дајем их теби ради помазања и синовима твојим законом вјечним.

9 То нека је твоје од ствари посвећенијех, које се не сажижу; сваки принос њихов између свих дарова њиховијех и између свијех приноса за гријех и свих приноса за кривицу, које ми донесу, светиња над светињама да је твоја и синова твојих.

10 У светињи га једи, све мушкиње нека га једе, света ствар да ти је.

11 Твоје су дакле жртве дарова њиховијех које се у вис подижу; и сваку жртву синова Израиљевијех која се обрће теби дајем и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вјечним; ко је год чист у дому твојем, нека једе.

12 Најбоље од уља и најбоље од вина и жита, првине које дају Господу, теби дајем.

13 Првине од свега што роди у земљи њиховој, које донесу Господу, твоје нека буду; ко је год чист у дому твојем нека једе.

14 Све завјетовано Богу и Израиљу, твоје нека је.

15 Што год отвара материцу између свакога тијела које приносе Господу, и између људи и између стоке, твоје да буде; али првенац човјечји нека се откупљује; и првенац нечисте стоке нека се откупљује.

16 А откуп нека му буде кад буде од мјесеца дана по твојој цијени пет сикала сребра, по сиклу светом; у њему је двадесет гера.

17 А првенца од краве или првенца од овце или првенца од козе не дај да се откупи; свете су ствари; крвљу њиховом покропи олтар, и сало њихово запали, да буде жртва огњена за мирис угодни Господу.

18 А месо од њих да је твоје, као груди што се обрћу и као плеће десно, да је твоје.

19 Све приносе што се подижу од посвећенијех ствари, што приносе синови Израиљеви Господу, дајем теби и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вјечним; то ће бити завјет осољен, вјечан пред Господом теби и сјемену твојему с тобом.

20 Још рече Господ Арону: у земљи њиховој да немаш нашљедства, ни дијела међу њима да немаш; ја сам дио твој и твоје нашљедство међу синовима Израиљевијем.

21 А синовима Левијевим ево дајем у нашљедство све десетке од Израиља за службу њихову што служе у шатору од састанка.

22 А синови Израиљеви нека више не приступају к шатору од састанка, да се не огријеше и не изгину.

23 Него сами Левити нека служе службу у шатору од састанка, и они нека носе гријех свој законом вјечним од кољена до кољена, па да немају нашљедства међу синовима Израиљевим.

24 Јер десетке синова Израиљевијех, што ће доносити Господу на жртву што се подиже, дајем Левитима у нашљедство; тога ради рекох за њих: међу синовима Израиљевијем да немају нашљедства.

25 Још рече Господ Мојсију говорећи:

26 Реци Левитима и кажи им: кад узмете од синова Израиљевијех десетак који вам дадох од њих за нашљедство ваше, онда принесите од њега принос што се подиже Господу, десето од десетога.

27 И примиће вам се принос ваш као жито с гумна и као вино из каце.

28 Тако и ви приносите принос што се подиже Господу од свијех десетака својих, које ћете узимати од синова Израиљевијех, и дајите од њих принос Господњи Арону свештенику.

29 Од свега што вам се да приносите сваки принос што се подиже Господу, од свега што буде најбоље свети дио.

30 И реци им: кад принесете најбоље од тога, тада ће се примити Левитима као доходак од гумна и као доходак од каце.

31 А јести можете то на сваком мјесту и ви и породице ваше, јер вам је плата за службу вашу у шатору од састанка.

32 И нећете зато навући на се гријеха, кад станете приносити што је најбоље, и нећете оскврнити светијех ствари синова Израиљевијех, и нећете изгинути.

Мк 16:1–20

1 И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија купише мириса да дођу и да помажу Исуса.

2 И врло рано у први дан недјеље дођоше на гроб око сунчанога рођаја.

3 И говораху међу собом: ко ће нам одвалити камен од врата гробнијех?

4 И погледавши видјеше да камен бјеше одваљен: јер бјеше врло велики.

5 И ушавши у гроб видјеше младића обучена у бијелу хаљину гдје сједи с десне стране; и уплашише се.

6 А он им рече: не плашите се, Исуса тражите Назарећанина распетога; уста, није овдје, ево мјесто гдје га метнуше.

7 Него идите кажите ученицима његовијем и Петру да пред вама отиде у Галилеју: тамо ћете га видјети, као што вам рече.

8 И изишавши побјегоше од гроба; јер их ухвати дрхат и страх; и ником ништа не казаше, јер се бојаху.

9 А Исус уставши рано у први дан недјеље јави се најприје Марији Магдалини, из које је истјерао седам ђавола.

10 А она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху.

11 И они чувши да је жив и да га је она видјела не вјероваше.

12 А потом јави се на путу двојици од њих у другоме обличју, кад су ишли у село.

13 И они отишавши јавише осталима; и ни њима не вјероваше.

14 А најпослије јави се кад њих једанаесторица бијаху за трпезом, и прекори их за њихово невјерје и тврђу срца што не вјероваше онима који су га видјели да је устао;

15 И рече им: идите по свему свијету и проповједите јеванђеље свакоме створењу.

16 Који узвјерује и покрсти се, спашће се; а ко не вјерује осудиће се.

17 А знаци онима који вјерују биће ови: именом мојијем изгониће ђаволе; говориће новијем језицима;

18 Узимаће змије у руке, ако и смртно што попију, неће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће.

19 А Господ пошто им изговори узе се на небо, и сједе Богу с десне стране.

20 А они изиђоше и проповједаше свуда, и Господ их потпомага, и ријеч потврђива знацима који су се потом показивали. Амин.

Пс 34:1–22

1 Благосиљам Господа у свако доба, хвала је његова свагда у устима мојима.

2 Господом се хвали душа моја; нека чују који страдају, па нека се радују.

3 Величајте Господа са мном, узвишујмо име његово заједно.

4 Тражих Господа, и чу ме, и свијех невоља мојих опрости ме.

5 Који у њега гледају просвијетљују се, и лица се њихова неће постидјети.

6 Овај страдалац завика, и Господ га чу, и опрости га свијех невоља његовијех.

7 Анђели Господњи станом стоје око оних који се њега боје, и избављају их.

8 Испитајте и видите како је добар Господ; благо човјеку који се узда у њ.

9 Бојте се Господа, свети његови; јер који се њега боје, њима нема оскудице.

10 Лавови су убоги и гладни, а који траже Господа, не премиче им се ниједнога добра.

11 Ходите, дјецо, послушајте ме; научићу вас страху Господњему.

12 Који човјек жели живота, љуби дане да би видио добро?

13 Устављај језик свој ода зла, и уста своја од преварне ријечи.

14 Клони се ода зла, и чини добро, тражи мира и иди за њим.

15 Очи су Господње обраћене на праведнике, и уши његове на јаук њихов.

16 Али је страшно лице Господње за оне који чине зло, да би истријебио на земљи спомен њихов.

17 Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свијех невоља њиховијех.

18 Господ је близу онијех који су скрушена срца, и помаже онима који су смјерна духа.

19 Много невоље има праведник, али га од свијех избавља Господ.

20 Чува Господ све кости његове, ни једна се од њих неће сломити.

21 Безбожника убиће зло, и који ненавиде праведника превариће се.

22 Господ искупљује душу слуга својих, и који се год у њега уздају, неће се преварити.