Дан 80 од 365

4 Мој 22:1–23:30

22:1 Одатле се подигоше синови Израиљеви, и стадоше у око у пољу Моавском с ону страну Јордана према Јерихону.

22:2 И видје Валак син Сефоров све што учини Израиљ Амореју.

22:3 И уплаши се Моав од народа веома; јер га бјеше много, и притужи Моаву од синова Израиљевијех.

22:4 Па рече Моав старјешинама Мадијанским: сада ће ова множина појести све што је око нас као во траву у пољу. А Валак син Сефоров бјеше у оно вријеме цар Моавски.

22:5 И посла посланике к Валаму сину Веорову у Фатуру, која је на ријеци у земљи народа његова, говорећи: ево народ изиде из Мисира, ево прекрилио је земљу, и стоји према мени.

22:6 Него ходи, прокуни ми овај народ, јер је јачи од мене, е да бих му одолио и побио га или истерао из земље ове; јер знам, кога благословиш биће благословен, а кога прокунеш биће проклет.

22:7 И отидоше старјешине Моавске и старјешине Мадијанске носећи дарове за врачање; и дођоше к Валаму, и казаше му ријечи Валакове.

22:8 А он им рече: останите овдје ову ноћ, и одговорићу вам како ми Господ каже. И осташе кнезови Моавски код Валама.

22:9 А Бог дође к Валаму и рече му: какви су то људи код тебе?

22:10 И рече Валам Богу: Валак син Сефоров, цар Моавски, посла их к мени говорећи:

22:11 Ево народ изиде из Мисира и прекрили земљу; него ходи, прокуни ми га, е да бих га надбио и отјерао га.

22:12 А Бог рече Валаму: не иди с њима, нити куни тога народа, јер је благословен.

22:13 И ујутру уставши Валам рече кнезовима Валаковијем; вратите се у своју земљу јер ми не да Бог да идем с вама.

22:14 И уставши кнезови Моавски дођоше к Валаку, и рекоше: не хтје Валам поћи с нама.

22:15 Тада опет посла Валак више кнезова и веће од првијех.

22:16 И они дошавши к Валаму рекоше му: овако вели Валак син Сефоров: немој се затезати, молим те, него дођи к мени.

22:17 Јер ћу те добро даривати, и што ми год речеш чинићу; зато дођи, молим те, прокуни ми овај народ.

22:18 А Валам одговори и рече слугама Валаковијем да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити ријечи Господа Бога својега да учиним што мало или велико.

22:19 Али опет останите овдје и ви ову ноћ, да видим што ће ми сада казати Господ.

22:20 И дође Бог ноћу к Валаму и рече му: кад су дошли ти људи да те зову, устани, иди с њима, али што ти кажем оно да чиниш.

22:21 А ујутру уставши Валам осамари магарицу своју, и пође с кнезовима Моавским.

22:22 Али се разгњеви Бог што он пође; и стаде анђео Господњи на пут да му не да; а он сјеђаше на магарици својој и имаше са собом два момка своја.

22:23 А кад магарица видје анђела Господњега гдје стоји на путу с голијем мачем у руци, сврну магарица с пута и пође преко поља. А Валам је стаде бити да је врати на пут.

22:24 А анђео Господњи стаде на стазу међу виноградима, а бијаше зид и одовуд и одонуд.

22:25 И магарица видећи анђела Господњега приби се уз други зид, и притиште ногу Валамову о зид; а он је стаде опет бити.

22:26 Потом анђео Господњи отиде даље, и стаде у тјеснацу, гдје не бјеше мјеста да се сврне ни на десно ни налијево.

22:27 И магарица видећи анђела Господњега паде под Валамом, а Валам се врло разљути, и стаде бити магарицу својим штапом.

22:28 Тада Господ отвори уста магарици, те она рече Валаму: шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут?

22:29 А Валам рече магарици: што ми пркосиш? да имам мач у руци, сад бих те убио.

22:30 А магарица рече Валаму: нијесам ли твоја магарица? јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? А он рече: нијеси.

22:31 Тада Господ отвори очи Валаму, који угледа анђела Господњега гдје стоји на путу с голијем мачем у руци. И он сави главу и поклони се лицем својим.

22:32 И рече му анђео Господњи: зашто си био магарицу своју већ три пута? ево ја изидох да ти не дам, јер твој пут није мени по вољи.

22:33 Кад ме угледа магарица, она се уклони испред мене већ три пута; а да се није уклонила испред мене, тебе бих већ убио а њу бих оставио у животу.

22:34 А Валам рече анђелу Господњему: згријешио сам, јер нијесам знао да ти стојиш преда мном на путу; ако теби није по вољи, ја ћу се вратити.

22:35 А анђео Господњи рече Валаму: иди с тијем људима, али само оно говори што ти ја кажем. Тада Валам отиде с кнезовима Валаковим.

22:36 А кад чу Валак да иде Валам, изиде му на сусрет у град Моавски на међи Арнонској накрај међе.

22:37 И рече Валак Валаму: нијесам ли слао к теби и звао те? зашто ми не дође? еда ли те не могу даривати?

22:38 А Валам рече Валаку: ево сам дошао к теби; али хоћу ли моћи што говорити? Што ми Бог метне у уста, оно ћу говорити.

22:39 И отиде Валам с Валаком, и дођоше у град Узот.

22:40 И накла Валак волова и оваца, и посла Валаму и кнезовима, који бијаху с њим.

22:41 А ујутру узе Валак Валама и одведе га на висину Валову, и оданде му показа један крај народа.

23:1 И рече Валам Валаку: начини ми овдје седам олтара, и приправи ми овдје седам телаца и седам овнова.

23:2 И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.

23:3 Па рече Валам Валаку: стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па што ми јави казаћу ти. И он отиде сам.

23:4 И срете Бог Валама, а он му рече: седам олтара спремих, и принесох по теле и овна на сваком олтару.

23:5 А Господ метну ријечи у уста Валаму, и рече: врати се к Валаку и тако му реци.

23:6 И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови Моавски.

23:7 А он отвори причу своју, и рече: из Арама доведе ме Валак цар Моавски с планине источне, говорећи: ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.

23:8 Како бих клео онога кога не куне Бог? или како бих ружио онога кога Господ не ружи?

23:9 Јер сврх стијена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помијешати.

23:10 Ко ће избројити прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!

23:11 Тада рече Валак Валаму: шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.

23:12 А он одговори и рече: зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?

23:13 Тада му рече Валак: ходи са мном на друго мјесто, одакле ћеш га видјети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.

23:14 И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.

23:15 Тада Валам рече Валаку: стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.

23:16 И срете Господ Валама, и метну му ријеч у уста, и рече: врати се к Валаку, и тако говори.

23:17 И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови Моавски; и рече Валак: шта вели Господ?

23:18 А он отвори причу своју, и рече: устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!

23:19 Бог није човјек да лаже, ни син човјечји да се покаје. Што каже неће ли учинити, и што рече неће ли извршити?

23:20 Гле, примих да благословим; јер је он благословио, а ја нећу порећи.

23:21 Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.

23:22 Бог га је извео из Мисира, он му је као снага једнорогова.

23:23 Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.

23:24 Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лова и попије крви побијенијех.

23:25 Тада рече Валак Валаму: немој га ни клети ни благосиљати.

23:26 А Валам одговори Валаку: нијесам ли ти казао да ћу чинити што ми год Господ каже?

23:27 А Валак рече Валаму: ходи, одвешћу те на друго мјесто; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.

23:28 И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.

23:29 И рече Валам Валаку: начини ми овдје седам олтара, и приправи ми овдје седам телаца и седам овнова.

23:30 И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.

Лк 1:56–80

56 Марија пак сједи с њом око три мјесеца, и врати се кући својој.

57 А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.

58 И чуше њезини сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

59 И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и шћадијаху да му надјену име оца његова, Зарија.

60 И одговарајући мати његова рече не, него да буде Јован.

61 И рекоше јој: никога нема у родбини твојој да му је такво име.

62 И намигиваху оцу његову како би он хтио да му надјену име.

63 И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

64 И одмах му се отворише уста и језик његов, и говораше хвалећи Бога.

65 И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

66 И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: шта ће бити из овога дјетета? И рука Господња бјеше с њим.

67 И Зарија отац његов напуни се Духа светога, и пророкова говорећи:

68 Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

69 И подиже нам рог спасенија у дому Давида слуге својега,

70 Као што говори устима светијех пророка својијех од вијека

71 Да ће нас избавити од нашијех непријатеља и из руку свију који мрзе на нас;

72 Учинити милост оцима нашијем, и опоменути се светога завјета својега,

73 Клетве којом се клео Аврааму оцу нашему да ће нам дати

74 Да се избавимо из руку непријатеља својијех, и да му служимо без страха,

75 И у светости и у правди пред њим док смо год живи.

76 И ти, дијете, назваћеш се пророк највишега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњијем да му приправиш пут;

77 Да даш разум спасенија народу његову за опроштење гријеха њиховијех,

78 По дубокој милости Бога нашега, по којој нас је походио исток с висине;

79 Да обасјаш оне који сједе у тами и у сјену смртноме; да упутиш ноге наше на пут мира.

80 А дијете растијаше и јачаше духом, и бијаше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.

Приче 18:13–24

13 Ко одговара прије него чује, то му је лудост и срамота.

14 Дух човјечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

15 Срце разумна човјека добавља знање, и ухо мудријех тражи знање.

16 Дар човјеку шири мјесто и води га пред властеље.

17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

18 Распре прекида ждријеб, и између силнијех расуђује.

19 Увријеђен је брат као тврд град, и свађа је као пријеворница на двору.

20 Свакому се трбух сити плодом уста његовијех, дохотком од усна својих сити се.

21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вјернијих од брата.