Дан 81 од 365

4 Мој 24:1–25:18

24:1 И видјевши Валам да је Божја воља да благосиља Израиља, не хтје више ни ићи као прије по врачање, него се окрете лицем к пустињи,

24:2 И подигавши очи своје угледа Израиља гдје стоји по племенима својим; и дух Божји дође на њ.

24:3 И отвори причу своју, и рече: каже Валам син Веоров; каже човјек којему су отворене очи;

24:4 Каже онај који чује ријечи Божје, који види утвару Свемогућега, који кад падне отворене су му очи:

24:5 Како су лијепи шатори твоји, Јакове, и колибе твоје, Израиљу!

24:6 Пружили су се као потоци, као вртови крај ријеке, као мирисава дрвета која је посадио Господ, као кедри на води.

24:7 Потећи ће вода из виједра његова, и сјеме ће његово бити међу великим водама, и цар ће се његов подигнути сврх Агага, и царство ће се његово узвисити.

24:8 Бог га је извео из Мисира, и он му је као снага једнорогова; појешће народе који су му непријатељи, и кости ће њихове потрти, и стријелама својим постријељати их.

24:9 Спустио се, лежи као лавић и као љути лав; ко ће га пробудити? Ко тебе благосиља, биће благословен; а ко тебе куне, биће проклет.

24:10 Тада се разгњеви Валак на Валама, и пљесну се рукама, и рече Валак Валаму: дозвах те да прокунеш непријатеље моје, а ти си благословио ето већ три пута.

24:11 Одлази у своје мјесто; рекох да ћу те даривати, а ето Господ не да ти дара.

24:12 А Валам рече Валаку: нијесам ли и посланицима твојим које си послао к мени рекао говорећи:

24:13 Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити ријечи Господње да учиним што добро или зло од себе; што каже Господ оно ћу казати.

24:14 Ја сада ево идем к народу својему, али да ти кажем шта ће тај народ учинити народу твојему најпослије.

24:15 Потом отвори причу своју, и рече: каже Валам син Веоров, каже човјек коме су отворене очи,

24:16 Каже који чује ријечи Божје, и који зна знање о Вишњем, и који види утвару Свемогућега и кад падне отворене су му очи:

24:17 Видим га, али не сад; гледам га, али не изблиза; изаћи ће звијезда из Јакова и устаће палица из Израиља, која ће разбити кнезове Моавске и разорити све синове Ситове.

24:18 И Едома ће освојити и Сира ће освојити непријатељи његови; јер ће Израиљ радити јуначки.

24:19 И владаће који је од Јакова, и затрће остатак од града.

24:20 А угледав Амалика, отвори причу своју, и рече: Амалик је почетак народима, али ће најпослије пропасти.

24:21 А угледав Кенеја, отвори причу своју, и рече: тврд ти је стан, и на стијени си савио гнијездо своје;

24:22 Али ће бити изагнан Кенеј; Асур ће га заробити.

24:23 И опет отвори причу своју, и рече: јаох! ко ће бити жив кад то учини Бог!

24:24 И лађе из земље Китимске допловиће и досадиће Асирцима и досадиће Јеврејима; али ће и сами пропасти.

24:25 Потом уставши Валам отиде, и врати се у своје мјесто; и Валак отиде својим путем.

25:1 И живљаше Израиљ у Ситиму, и народ стаде чинити прељубу са кћерима Моавским.

25:2 Оне позиваху народ на жртве својих богова, и народ јеђаше, и клањаше се боговима њиховијем.

25:3 И Израиљ приону уз Велфегора; и разгњеви се Господ на Израиља.

25:4 И рече Господ Мојсију: узми све кнезове народне, и објеси их Господу према сунцу, да се одврати гњев Господњи од Израиља.

25:5 И рече Мојсије судијама Израиљевијем: побијте сваки своје који су прионули уз Велфегора.

25:6 И гле, један између синова Израиљевијех дође и доведе к браћи својој једну Мадијанку на очи Мојсију и на очи свему збору синова Израиљевијех; а они заплакаше на вратима шатора од састанка.

25:7 А кад то видје Финес син Елеазара сина Арона свештеника, уста исред збора и узе копље у руку;

25:8 И уђе за човјеком Израиљцем у шатор, и прободе их обоје, човјека Израиљца и ону жену, кроз трбух, и преста погибија међу синовима Израиљевијем.

25:9 И изгибе их од те погибије двадесет и четири тисуће.

25:10 Тада рече Господ Мојсију говорећи:

25:11 Финес син Елеазара сина Арона свештеника одврати гњев мој од синова Израиљевијех отворивши ревност за ме међу њима, да не бих истријебио синове Израиљеве у ревности својој.

25:12 Зато му кажи: ево дајем му свој завјет мирни.

25:13 И имаће он и сјеме његово након њега завјет свештенства вјечнога, јер ревнова за Бога својега и очисти синове Израиљеве.

25:14 А човјеку Израиљцу убијеноме, који би убијен с Мадијанком, бјеше име Замрије син Салмонов, кнез од дома оца својега од племена Симеунова.

25:15 А убијеној жени Мадијанци бјеше име Хазвија кћи Сура кнеза народнога у дому оца својега међу Мадијанцима.

25:16 И рече Господ Мојсију говорећи:

25:17 Завојштите на Мадијанце, и бијте их;

25:18 Јер они завојштише на вас пријеварама својим, и претворише вас Велфегором и Хазвијом кћерју кнеза Мадијанскога, сестром својом, која би убијена у дан погибије која дође с Фегора.

Лк 2:1–26

1 У то вријеме пак изиђе заповијест од ћесара Августа да се препише сав свијет.

2 Ово је био први пријепис за владања Киринова Сиријом.

3 И пођоше сви да се препишу сваки у свој град.

4 Тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова,

5 Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која бјеше трудна.

6 И кад онамо бијаху, дође вријеме да она роди.

7 И роди сина својега првенца, и пови га, и метну га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици.

8 И бијаху пастири у ономе крају који чуваху ноћну стражу код стада својега.

9 И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

10 И рече им анђео: не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.

11 Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.

12 И ето вам знака: наћи ћете дијете повито гдје лежи у јаслима.

13 И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небескијех, који хваљаху Бога говорећи:

14 Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

15 И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другоме: хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило што нам каза Господ.

16 И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслима.

17 А кад видјеше, казаше све што им је казано за то дијете.

18 И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

19 А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.

20 И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.

21 И кад се наврши осам дана да га обрежу, надјенуше му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.

22 И кад дође вријеме да иду на молитву по закону Мојсијеву, донијеше га у Јерусалим да га метну пред Господа,

23 (Као што је написано у закону Господњему: да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу;)

24 И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњему, двије грлице, или два голубића.

25 И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеун, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјехе Израиљеве, и Дух свети бијаше у њему.

26 И њему бјеше свети Дух казао да неће видјети смрти док не види Христа Господњега.

Приче 19:1–10

1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.

2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзијех ногу, спотиче се.

3 Лудост човјечија превраћа пут његов, а срце се његово гњеви на Господа.

4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.

5 Лажан свједок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће утећи.

6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човјеку податљиву.

7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.

8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.

9 Свједок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.

10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.