Дан 85 од 365

4 Мој 31:1–54

1 Опет рече Господ Мојсију говорећи:

2 Освети синове Израиљеве на Мадијанцима, пак ћеш се онда прибрати к роду својему.

3 И Мојсије рече народу говорећи: опремите између себе људе на војску да иду на Мадијанце да учине освету Господњу на Мадијанцима,

4 По тисућу од племена, од свакога племена Израиљева опремите на војску.

5 И дадоше од тисућа Израиљевијех по тисућу од свакога племена, дванаест тисућа опремише на војску.

6 И посла Мојсије по тисућу од свакога племена на војску, и с њима Финеса сина Елеазара свештеника, и у њега бјеху суди свети и трубе.

7 И завојштише на Мадијанце, како заповједи Господ Мојсију, и побише све мушкиње.

8 Побише и цареве Мадијанске, с другима које им побише, Евина и Рокома и Сура и Ура и Ровока, пет царева Мадијанских, и Валама сина Веорова убише мачем.

9 И заробише синови Израиљеви жене Мадијанке и дјецу њихову, и заплијенише сву стоку њихову, крупну и ситну, и све благо њихово.

10 А мјеста њихова у којима живљаху и градове њихове све попалише огњем.

11 И све робље и сав плијен, људе и стоку, узеше;

12 И поведоше к Мојсију и Елеазару свештенику и ка збору синова Израиљевијех, и робље и остали плијен и добит у око на пољу Моавском, које је на Јордану према Јерихону.

13 А Мојсије и Елеазар свештеник и сви кнезови од збора изидоше им на сусрет из окола.

14 И Мојсије се разгњеви на војводе, на тисућнике и стотинаре, који се враћаху с војске;

15 И рече им Мојсије: а што остависте у животу све жене?

16 Та оне по ријечи Валамовој навратише синове Израиљеве да згријеше Господу с Фегора, те дође она погибија на народ Господњи.

17 Зато сада побијте сву дјецу мушку, и све жене побијте, које су познале човјека.

18 А дјевојке, које не познаше човјека, оставите у животу.

19 А ви останите изван окола седам дана; сваки који је убио кога и који се дотакао убијенога очистите се трећи дан и седми дан, себе и робље своје.

20 И све хаљине и све ствари кожне и све што је од костријети и све судове дрвене очистите.

21 И рече Елеазар свештеник војницима, који бијаху ишли на војску: ово је наредба и закон што је Господ заповједио Мојсију:

22 Злато, сребро, мјед, гвожђе, коситер и олово,

23 Што год подноси ватру, пропустите кроз ватру, и очистиће се, али пошто се очисти водом очишћења; а што год не подноси ватре, пропустите кроз воду.

24 И оперите хаљине своје седми дан, и бићете чисти; и онда ћете ући у око.

25 Још рече Господ Мојсију говорећи:

26 Изброј све што је заплијењено, људе и стоку, ти и Елеазар свештеник и поглавари од племена народнијех.

27 И раздијели све заплијењено на двоје: на војнике који су ишли на војску и на сав збор.

28 И узми дио за Господа од војника који су ишли на војску, по једну душу од педесет, и од људи и од говеда и од магараца и од оваца.

29 Од њихове половине то узмите, и подајте Елеазару свештенику за принос Господу.

30 И од половине која допаде синовима Израиљевијем узми по једно од педесет, и од људи и од говеда и од магараца и од оваца и од сваке стоке, и то подај Левитима који раде што треба за шатор Господњи.

31 И учини Мојсије и Елеазар свештеник како заповједи Господ Мојсију.

32 И бјеше плијена, што оста од плијена који заплијени војска: шест стотина и седамдесет и пет тисућа оваца,

33 И седамдесет и двије тисуће говеда,

34 И шездесет и једна тисућа магараца,

35 И женскиња што не бјеше познало човјека, свега тридесет и двије тисуће душа.

36 А у половини, у дијелу онијех који бијаху ишли на војску, бјеше на број три стотине и тридесет и седам тисућа и пет стотина оваца,

37 А од тога дио Господу бјеше шест стотина и седамдесет и пет оваца:

38 И тридесет и шест тисућа говеда, а од тога дио Господу седамдесет и два;

39 И тридесет тисућа и пет стотина магараца, а од тога дио Господу шездесет и један;

40 И шеснаест тисућа душа људских, а од тога дио Господу тридесет и двије душе.

41 И даде Мојсије Елеазару свештенику дио за принос Господу, као што му заповједи Господ.

42 А од друге половине, која допаде синовима Израиљевијем, коју узе Мојсије од људи који бјеху ишли на војску,

43 (А и у тој половини, која допаде збору, бјеше три стотине и тридесет и седам тисућа и пет стотина оваца,

44 Тридесет и шест тисућа говеда,

45 Тридесет тисућа и пет стотина магараца,

46 И шеснаест тисућа душа људских.)

47 Од те половине, која допаде синовима Израиљевијем, узе Мојсије по једно од педесет, и од људи и од стоке, и даде Левитима који раде што треба за шатор Господњи, као што му Господ заповједи,

48 И приступише к Мојсију војводе, тисућници и стотинари,

49 И рекоше му: слуге твоје пребројише војнике који бијаху под нашом руком, и ниједнога није мање.

50 Зато приносимо Господу принос, сваки што је ко задобио, златнијех заклада, копача, наруквица, прстена, ободаца и ланчића, да би се очистиле душе наше пред Господом.

51 И узе Мојсије и Елеазар свештеник од њих злато, свакојаке закладе.

52 А бјеше свега злата принесенога, што принесоше Мојсију тисућници и стотинари, шеснаест тисућа и седам стотина и педесет сикала.

53 А војници задржаше себи што који бјеше заплијенио.

54 И узевши Мојсије и Елеазар злато од тисућника и стотинара, унесоше га у шатор од састанка за спомен синовима Израиљевијем пред Господом.

Лк 4:13–44

13 И кад сврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме.

14 И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о њему по свему оном крају.

15 И он учаше по зборницама њиховијем, и сви га хваљаху.

16 И дође у Назарет гдје бјеше одрастао, и уђе по обичају своме у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.

17 И даше му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе мјесто гдје бјеше написано:

18 Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцијелим скрушене у срцу; да проповједим заробљенима да ће се отпустити, и слијепима да ће прогледати; да отпустим сужње;

19 И да проповиједам пријатну годину Господњу.

20 И затворивши књигу даде слузи, па сједе: и сви у зборници гледаху на њ.

21 И поче им говорити: данас се изврши ово писмо у ушима вашима.

22 И сви му свједочаху, и дивљаху се ријечима благодати које излажаху из уста његовијех, и говораху: није ли ово син Јосифов?

23 И рече им: ви ћете мени без сумње казати ову причу: љекару! излијечи се сам; што смо чули да си чинио у Капернауму учини и овдје на својој постојбини.

24 Рече пак: заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.

25 А заиста вам кажем: многе удовице бијаху у Израиљу у вријеме Илијно кад се небо затвори три године и шест мјесеци и би велика глад по свој земљи;

26 И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту Сидонску к жени удовици.

27 И многи бијаху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Немана Сиријанина.

28 И сви се у зборници напунише гњева кад чуше ово.

29 И уставши истјераше га напоље из града, и одведоше га наврх горе гдје бијаше њихов град сазидан да би га бацили одозго.

30 Али он прође између њих, и отиде.

31 И дође у Капернаум град Галилејски, и учаше их у суботе.

32 И чуђаху се науци његовој; јер његова бесједа бјеше силна.

33 И у зборници бјеше човјек у коме бјеше нечисти дух ђаволски, и повика иза гласа

34 Говорећи: прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, светац Божиј.

35 И запријети му Исус говорећи: умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на сриједу, изиђе из њега, и нимало му не науди.

36 И у све уђе страх, и говораху један другоме говорећи: каква је то ријеч, да влашћу и силом заповиједа нечистијем духовима, и излазе?

37 И отиде глас о њему по свима околнијем мјестима.

38 Уставши пак из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову бјеше ухватила велика грозница, и молише га за њу.

39 И ставши више ње запријети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.

40 А кад захођаше сунце, сви који имадијаху болеснике од различнијех болести довођаху их к њему; а он на свакога од њих меташе руке, и исцјељиваше их.

41 А и ђаволи излажаху из многијех вичући и говорећи: ти си Христос син Божиј. И запрећиваше им да не говоре да знаду да је он Христос.

42 А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто мјесто; и народ га тражаше, и дође к њему, и задржаваху га да не иде од њих.

43 А он им рече: и другијем градовима треба ми проповједити јеванђеље о царству Божијему; јер сам на то послан.

44 И проповиједаше по зборницама Галилејским.

Приче 19:22–29

22 Жеља човјеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.

23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.

24 Љењивац крије руку своју у њедра, ни к устима својим не приноси је.

25 Удри потсмијевача да луди омудра, и разумнога накарај да разумије науку.

26 Син срамотан и пријекоран упропашћује оца и одгони матер.

27 Немој, сине, слушати науке која одводи од ријечи разумнијех.

28 Неваљао свједок потсмијева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.

29 Готови су потсмјевачима судови и безумницима бој на леђа.