Дан 86 од 365

4 Мој 32:1–33:56

32:1 А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видјеше земљу Јазирску и земљу Галадску да је добра за стоку.

32:2 И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:

32:3 Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,

32:4 Та је земља, коју Господ покори збору Израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.

32:5 Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у нашљедство, немој нас водити преко Јордана.

32:6 А Мојсије рече синовима Гадовијем и синовима Рувимовијем: браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овдје да останете?

32:7 Зашто обарате срце синовима Израиљевијем да не пријеђу у земљу коју им је дао Господ?

32:8 Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;

32:9 И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевијем да не иду у земљу коју им даде Господ;

32:10 И разгњеви се онда Господ, и закле се говорећи:

32:11 Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видјети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвијем,

32:12 Осим Халева сина Јефонијина Кенезеја и Исуса сина Навина, јер се сасвијем држаше Господа.

32:13 И разгњеви се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помрије сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.

32:14 А ви сада изађосте на мјесто отаца својих, род гријешних људи, да умножавате жестину гњева Господњега на Израиља.

32:15 Ако се одвратите од њега, он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.

32:16 А они приступише опет к њему, и рекоше му: ми смо ради само торове начинити овдје за стада своја и градове за дјецу своју.

32:17 А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевијем, докле их не одведемо на њихово мјесто; а наша дјеца нека стоје у градовима тврдијем ради становника те земље.

32:18 Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје нашљедство.

32:19 Нити ћемо узети нашљедства с њима с ону страну Јордана ни даље, ако нам допадне нашљедство с ову страну Јордана према истоку.

32:20 Тада им рече Мојсије: ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,

32:21 Ако сваки од вас под оружјем пријеђе преко Јордана пред Господом, докле не отјера испред себе непријатеља својих,

32:22 И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згријешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у нашљедство пред Господом.

32:23 Ако ли не учините тако, гле, згријешићете Господу, и знајте да ће вас гријех ваш стићи.

32:24 Градите себи градове за дјецу своју и торове за стоку своју; и што је изашло из уста ваших, учините.

32:25 И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: слуге ће твоје учинити како господар наш заповиједа.

32:26 Дјеца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овдје ће остати у градовима Галадским;

32:27 А слуге ће твоје пријећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.

32:28 Тада Мојсије заповједи за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навину и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевијем,

32:29 И рече им: ако пријеђу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу Галадску у нашљедство.

32:30 Ако ли не пријеђу с вама под оружјем, онда нека им буде нашљедство међу вама у земљи Хананској.

32:31 И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.

32:32 Пријећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу Хананску, а наше нашљедство да буде с ову страну Јордана.

32:33 И даде Мојсије синовима Гадовијем и синовима Рувимовијем и половини племена Манасије сина Јосифова царство Сиона цара Аморејскога и царство Ога цара Васанскога, земљу и градове по међама њезинијем, градове оне земље унаоколо.

32:34 И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.

32:35 И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,

32:36 И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.

32:37 А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,

32:38 И Навон и Велмеон предјенувши им имена, и Сивму; и надјеше друга имена градовима које саградише.

32:39 А синови Махира сина Манасијина отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који бијаху ондје.

32:40 И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијину, који се ондје насели.

32:41 И Јаир син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.

32:42 И Навав отиде и узе Кенат са селима његовијем, и прозва га Навав по имену својему.

33:1 Ово су путови синова Израиљевијех кад изађоше из земље Мисирске у четама својим под управом Мојсијевом и Ароновом.

33:2 И Мојсије пописа како изидоше и гдје стајаше по заповијести Господњој; и ово су путови њихови како путоваше.

33:3 Пођоше из Рамесе првога мјесеца петнаести дан, сјутрадан послије пасхе, и изидоше синови Израиљеви руком подигнутом пред очима свијех Мисираца.

33:4 А Мисирци погребаваху првенце које поби Господ међу њима, кад и на боговима њиховијем изврши Господ судове.

33:5 И отишавши синови Израиљеви из Рамесе стадоше у око у Сохоту.

33:6 А из Сохота отишавши стадоше у око у Етаму, који је на крај пустиње.

33:7 А из Етама отишавши савише к Ироту, који је према Велсефону, и стадоше у око пред Магдалом.

33:8 А од Ирота отишавши пријеђоше преко мора у пустињу, и ишавши три дана преко пустиње Етама стадоше у око у Мери.

33:9 А из Мере отишавши дођоше у Елим, гдје бијаше дванаест студенаца и седамдесет палмовијех дрвета, и ондје стадоше у око.

33:10 А из Елима отишавши стадоше у око код Црвенога Мора.

33:11 И отишавши од Црвенога Мора стадоше у око у пустињи Сину.

33:12 А из пустиње Сина отишавши стадоше у око у Рафаку.

33:13 А из Рафака отишавши стадоше у око у Елусу.

33:14 А из Елуса отишавши стадоше у око у Рафидину, гдје немаше народ воде да пије.

33:15 А из Рафидина отишавши стадоше у око у пустињи Синајској.

33:16 А из пустиње Синајске отишавши стадоше у око у Киврот-Атави.

33:17 А из Киврот-Атаве отишавши стадоше у око у Асироту.

33:18 А из Асирота отишавши стадоше у око у Ратаму.

33:19 А из Ратама отишавши стадоше у око у Ремнон-Фаресу.

33:20 А из Ремнон-Фареса отишавши стадоше у око у Лемвону.

33:21 А из Лемвона отишавши стадоше у око у Ресану.

33:22 А из Ресана отишавши стадоше у око у Макелату.

33:23 А из Макелата отишавши стадоше у око код горе Сафера.

33:24 А од горе Сафера отишавши стадоше у око у Хараду.

33:25 А из Харада отишавши стадоше у око у Макидоту.

33:26 А из Макидота отишавши стадоше у око у Катату.

33:27 А из Катата отишавши стадоше у око у Тарату.

33:28 А из Тарата отишавши стадоше у око у Метеку.

33:29 А из Метека отишавши стадоше у око у Аселмону.

33:30 А из Аселмона отишавши стадоше у око у Мосироту.

33:31 А из Мосирота отишавши стадоше у око у Ванакану.

33:32 А из Ванакана отишавши стадоше у око у планини Гададу.

33:33 А из планине Гадада отишавши стадоше у око у Етавати.

33:34 А из Етавате отишавши стадоше у око у Еврону.

33:35 А из Еврона отишавши стадоше у око у Гесион-Гаверу.

33:36 А из Гесион-Гавера отишавши стадоше у око у пустињи Сину, а то је Кадис.

33:37 А из Кадиса отишавши стадоше у око код горе Ора не међи земље Едомске.

33:38 И изиде Арон свештеник на гору Ор по заповјести Господњој, и умрије ондје четрдесете године по изласку синова Израиљевијех из земље Мисирске, први дан петога мјесеца.

33:39 А Арону бјеше сто и двадесет и три године кад умрије на гори Ору.

33:40 Тада чу Хананеј цар Арадски, који живљаше на југу у земљи Хананској, да иду синови Израиљеви.

33:41 Потом отишавши од горе Ора стадоше у око у Селмону.

33:42 А из Селмона отишавши стадоше у око у Финону.

33:43 А из Финона отишавши стадоше у око у Овоту.

33:44 А из Овота отишавши стадоше у око на хумовима Аваримским на међи Моавској.

33:45 А од тијех хумова отишавши стадоше у око у Девон-Гаду.

33:46 А из Девон-Гада отишавши стадоше у око у Гелмон-Девлатаиму.

33:47 А из Гелмон-Девлатаима отишавши стадоше у око у планинама Аваримским према Нававу.

33:48 А из планина Аваримских отишавши стадоше у око у пољу Моавском на Јордану према Јерихону.

33:49 И стајаху у околу крај Јордана од Есимота до Вел-Сатима у пољу Моавском.

33:50 И рече Господ Мојсију у пољу Моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

33:51 Кажи синовима Израиљевијем и реци им: кад пријеђете преко Јордана у земљу Хананску,

33:52 Отјерајте од себе све који живе у оној земљи, и потрите све слике њихове резане, и све слике њихове ливене потрите, и све висине њихове оборите.

33:53 А кад их истјерате из земље, населите се у њој; јер сам вама дао ону земљу да је ваша.

33:54 И раздијелите је у нашљедство ждријебом на породице своје; којих има више, њима веће нашљедство подајте; а којих има мање, њима подајте мање нашљедство; које мјесто коме ждријебом допадне, оно нека му буде; на племена отаца својих раздијелите нашљедство.

33:55 Ако ли не отјерате од себе онијех који живе у оној земљи, онда ће они које оставите бити трње очима вашима и остани вашим боковима, и пакостиће вам у земљи у којој ћете живјети.

33:56 И што сам мислио учинити њима, учинићу вама.

Лк 5:1–11

1 Једанпут пак кад народ належе к њему са слушају ријеч Божију он стајаше код језера Генисаретскога,

2 И видје двије лађе гдје стоје у крају, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже:

3 И уљезе у једну од лађи која бјеше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и сједавши учаше народ из лађе.

4 А кад преста говорити, рече Симону: хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

5 И одговарајући Симон рече му: учитељу! сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по твојој ријечи бацићу мрежу.

6 И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продријеше.

7 И намагоше на друштво које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се готово потопе.

8 А кад видје Симон Петар, припаде ка кољенима Исусовијем говорећи: изиђи од мене, Господе! ја сам човјек гријешан.

9 Јер бијаше ушао страх у њега и у све који бијаху с њим од мноштва риба које ухватише;

10 А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: не бој се; отселе ћеш људе ловити.

11 И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.

Пс 38:1–22

1 Господе! немој ме карати у гњеву својем, нити ме наказати у јарости својој.

2 Јер стријеле твоје устријелише ме, и рука ме твоја тишти.

3 Нема здрава мјеста на тијелу мојем од гњева твојега; нема мира у костима мојим од гријеха мојега.

4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.

5 Усмрдјеше се и загнојише се ране моје од безумља мојега.

6 Згрчио сам се и погурио веома, вас дан идем сјетан;

7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здрава мјеста на тијелу мојем.

8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца својега.

9 Господе! пред тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од тебе сакривено.

10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.

11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје отступише, далеко стоје ближњи моји.

12 Који траже душу моју намјештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по вас дан мисле о пријевари.

13 А ја као глух не чујем и као нијем који не отвора уста својијех.

14 Ја сам као човјек који не чује или нема у устима својим правдања.

15 Јер тебе, Господе, чекам, ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!

16 Јер рекох: да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.

17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.

18 Признајем кривицу своју, и тужим ради гријеха својега.

19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.

20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.

21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! немој се удаљити од мене.

22 Похитај у помоћ мени, Господе, спаситељу мој!