Дан 87 од 365

4 Мој 34:1–35:34

34:1 Још рече Господ Мојсију говорећи:

34:2 Заповједи синовима Израиљевијем и реци им: кад дођете у земљу Хананску, та ће вам земља припасти у нашљедство, земља Хананска с међама својим.

34:3 Јужни крај да вам је од пустиње Сина, уз међу Едомску, и да вам је јужна међа од бријега сланога мора на исток;

34:4 И та међа нека се савије од југа к Акравиму и иде до Сина, и нека се пружи од југа преко Кадис-Варне, а отуда нека изиде на село Адар и иде до Аселмона;

34:5 Потом нека се савије та међа од Аселмона до потока Мисирскога и иде до мора.

34:6 А западна међа да вам буде велико море; то да вам је западна међа.

34:7 А сјеверна међа ово да вам буде: од великога мора повуците себи међу до горе Ора;

34:8 А од горе Ора повуците себи међу како се иде у Емат, и та међа нека иде на Седад;

34:9 И нека иде та међа до Зефрона, и крај нека јој буде код села Енана; то да вам буде сјеверна међа.

34:10 А с истока повуците себи међу од села Енана до Сефама;

34:11 А од Сефама нека иде та међа к Ривли, с истока Аину, и нека иде даље та међа докле дође до мора Хинерота к истоку;

34:12 И нека се спусти та међа ка Јордану, и нека изађе на слано море. Та ће земља бити ваша с међама својим унаоколо.

34:13 И каза Мојсије синовима Израиљевијем говорећи: то је земља коју ћете добити у нашљедство ждријебом, за коју је заповједио Господ да је добије девет племена и по.

34:14 Јер племе синова Рувимовијех по породицама отаца својих, и племе синова Гадовијех по породицама отаца својих, и половина племена Манасијина примише своје нашљедство.

34:15 Ова два племена и по примише нашљедство своје с ову страну Јордана према Јерихону с источне стране.

34:16 Опет рече Господ Мојсију говорећи:

34:17 Ово су имена људи који ће вам раздијелити у нашљедство земљу: Елеазар свештеник и Исус син Навин.

34:18 И по једнога кнеза из свакога племена узмите да дијели земљу.

34:19 А ово су имена тијех људи: од племена Јудина Халев син Јефонијин,

34:20 Од племена синова Симеуновијех Самуило син Емијудов,

34:21 Од племена Венијаминова Елдад син Хаслонов,

34:22 Од племена синова Дановијех кнез Вокор син Јеклинов,

34:23 Од синова Јосифовијех: од племена синова Манасијиних кнез Анило син Суфидов,

34:24 Од племена синова Јефремовијех, кнез Камуило син Сафтанов,

34:25 Од племена синова Завулоновијех кнез Елисафан син Харнахов,

34:26 Од племена синова Исахаровијех кнез Фалтило син Озаинов,

34:27 Од племена синова Асировијех кнез Ахиор син Селемијин,

34:28 И од племена Нефталимова кнез Фадаило син Амијудов.

34:29 Овима заповједи Господ да раздијеле нашљедство синовима Израиљевијем у земљи Хананској.

35:1 Још рече Господ Мојсију у пољу Моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

35:2 Заповједи синовима Израиљевијем нека даду од нашљедства својега Левитима градове, гдје ће живјети; и подграђа око градова подајте им,

35:3 Да у градовима живе, а у подграђима њиховијем да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.

35:4 А подграђа која дате Левитима нека буду на тисућу лаката далеко од зидова градских унаоколо.

35:5 Зато измјерите иза свакога града на исток двије тисуће лаката, и на југ двије тисуће лаката, и на запад двије тисуће лаката, и на сјевер двије тисуће лаката, тако да град буде у сриједи. Толика нека буду подграђа њихова.

35:6 А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.

35:7 Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.

35:8 А тијех градова што ћете дати од нашљедства синова Израиљевијех, од онијех који имају више подајте више, а од онијех који имају мање подајте мање; сваки према нашљедству које ће имати нека да од својих градова Левитима.

35:9 Још рече Господ Мојсију говорећи:

35:10 Реци синовима Израиљевијем и кажи им: кад пријеђете преко Јордана у земљу Хананску,

35:11 Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.

35:12 И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.

35:13 И тако од тијех градова које дате шест градова биће вам уточишта.

35:14 Три така града подајте с ову страну Јордана, а три града подајте у земљи Хананској, ти градови нека буду уточишта.

35:15 Синовима Израиљевијем и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тијех шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.

35:16 Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби таки крвник.

35:17 И ако каменом из руке, од којега може човјек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби таки крвник.

35:18 Или ако дрветом из руке, од којега може човјек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби таки крвник.

35:19 Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.

35:20 Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,

35:21 Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби таки убојица, крвник је; осветник нека погуби тога крвника кад га удеси.

35:22 Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,

35:23 Или каменом од којега може човјек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,

35:24 Тада да суди збор између убојице и осветника по овом закону.

35:25 И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и ондје нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.

35:26 Ако крвник како год изиде преко међе својега уточишта, у које је утекао,

35:27 И нађе га осветник преко међе уточишта његова, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.

35:28 Јер у уточишту својем ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу нашљедства својега.

35:29 Ово да вам је уредба за суђење од кољена до кољена по свијем становима вашим.

35:30 Ко би хтио погубити човјека, по свједоцима нека погуби крвника; али један свједок не може свједочити да се ко погуби.

35:31 Не узимајте откупа за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.

35:32 Ни од онога не узимајте откупа који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи прије него умре свештеник;

35:33 Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој друкчије него крвљу онога који је пролије.

35:34 Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевијех.

Лк 5:12–39

12 И кад бјеше Исус у једном граду, и гле, човјек сав у губи: и видјевши Исуса паде ничице молећи му се и говорећи: Господе! ако хоћеш можеш ме очистити.

13 И пруживши руку дохвати га се. И рече: хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

14 И он му заповједи да ником не казује: него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповједио Мојсије за свједочанство њима.

15 Али се глас о њему још већма разлажаше, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их исцјељује од њиховијех болести.

16 А он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

17 И један дан учаше он, и ондје сјеђаху фарисеји и законици који бијаху дошли из свију села Галилејскијех и Јудејскијех и из Јерусалима; и сила Господња исцјељиваше их.

18 И гле, људи донесоше на одру човјека који бјеше узет, и тражаху да га унесу и метну преда њ;

19 И не нашавши куда ће га унијети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на сриједу пред Исуса.

20 И видјевши вјеру њихову рече му: човјече! опраштају ти се гријеси твоји.

21 И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

22 А кад разумје Исус помисли њихове, одговарајући рече им: шта мислите у срцима својијем?

23 Шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси твоји? или рећи: устани и ходи?

24 Него да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

25 И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

26 И сви се упропастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: чуда се нагледасмо данас!

27 И потом изиђе, и видје цариника по имену Левија гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном.

28 И оставивши све, устаде и пође за њим.

29 И зготови му Левије код куће своје велику част; и бјеше много цариника и другијех који сјеђаху с њим за трпезом.

30 И викаху на њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једете и пијете?

31 И одговарајући Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни.

32 Ја нијесам дошао да дозовем праведнике него грјешнике на покајање.

33 А они му рекоше: зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

34 А он им рече: можете ли сватове натјерати да посте док је женик с њима?

35 Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

36 Каза им пак и причу: нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздријети, и старој не личи што је од новога.

37 И нико не љева вина новога у мјехове старе; иначе продре ново вино мјехове и оно се пролије, и мјехови пропадну;

38 Него вино ново у мјехове нове треба љевати, и обоје ће се сачувати.

39 И нико пивши старо неће одмах новога; јер вели: старо је боље.

Приче 20:1–16

1 Вино је потсмјевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.

2 Страх је царев као рика младога лава; ко га дражи, гријеши својој души.

3 Слава је човјеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.

4 Ради зиме љенивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.

5 Савјет је у срцу човјечијем дубока вода, али човјек разуман црпе га.

6 Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човјека истинита?

7 Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовијем послије њега!

8 Цар сједећи на пријестолу судском расипа очима својим свако зло.

9 Ко може рећи: очистио сам срце своје, чист сам од гријеха својега?

10 Двојак потег и двојака мјера, обоје је мрско Господу.

11 По дјелима својим познаје се и дијете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дјело његово.

12 Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.

13 Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хљеба.

14 Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.

15 Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоцјенији накит.

16 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.