Дан 89 од 365

5 Мој 2:1–37

1 Потом се вратисмо, и идосмо у пустињу к Црвеноме Мору, као што ми заповједи Господ, и обилазисмо гору Сир дуго времена.

2 И рече ми Господ:

3 Доста сте обилазили ту гору, обрните се на сјевер.

4 И заповједи народу и реци: сада ће те пријећи преко међе браће своје, синова Исавових, који живе у Сиру; и они ће вас се бојати, али се и ви добро чувајте.

5 Немојте заметати боја са њима, јер вам нећу дати земље њихове ни стопе, јер сам дао Исаву гору Сир у нашљедство.

6 Јела купујте од њих за новце, и једите; и воду купујте од њих за новце, и пијте.

7 Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ово четрдесет година бијаше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало.

8 И прођосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши ударисмо преко пустиње Моавске.

9 И Господ ми рече: немој пакостити Моавцима ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље њихове у нашљедство; јер дадох синовима Лотовијем у нашљедство Ар.

10 (Пређе живљаху ондје Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими;

11 О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји.

12 И Хореји живљаху пређе у Сиру, али их синови Исавови истјераше и истријебише испред себе и населише се на њихово мјесто, као што учини Израиљ у земљи својега нашљедства, које му даде Господ.)

13 А сада устаните и пријеђите преко потока Зареда. И пријеђосмо преко потока Зареда.

14 А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле пријеђосмо преко потока Зареда, бјеше тридесет и осам година, докле не изумрије у околу сав онај нараштај, људи за војску, као што им се бјеше заклео Господ.

15 Јер и рука Господња бијаше противу њих потирући их из окола докле не помријеше.

16 И кад сви ти људи за војску помријеше у народу,

17 Рече ми Господ говорећи:

18 Ти ћеш данас пријећи преко међе Моавске код Ара;

19 И доћи ћеш близу синова Амоновијех; немој им пакостити ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље Амонске у нашљедство, јер је дадох синовима Лотовим у нашљедство.

20 (И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пређе живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми.

21 Бијаху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истријеби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово мјесто;

22 Као што учини синовима Исавовијем, који живљаху у Сиру, јер истријеби Хореје испред њих, и преузеше земљу њихову и осташе на њихову мјесту до данас.

23 И Авеје, који живљаху у Асироту па до Газе, истријебише Кафтореји, који изађоше од Кафтора, и населише се на њихово мјесто.)

24 Устаните, идите и пријеђите преко потока Арнона; гле, дао сам ти у руке Сиона Аморејина цара Есевонскога и земљу његову; почни узимати нашљедство и завојшти на њ.

25 Данас почињем задавати страх и трепет од тебе народима под цијелијем небом; који год чују за те, дрхтаће и препадаће се од тебе.

26 И послах посленике из пустиње Кедамота к Сиону цару Есевонском с мирнијем ријечима говорећи:

27 Да пријеђем преко твоје земље; управо ћу путем ићи, нећу свртати ни надесно ни налијево.

28 Храну да ми дајеш за новце да једем, и воду за новце да ми дајеш да пијем, само да прођем пјешице,

29 Као што ми учинише синови Исавови који живе у Сиру, и Моавци, који живе у Ару, докле не пријеђем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ Бог наш.

30 Али не хтје Сион цар Есевонски пустити да прођемо кроз његову земљу, јер Господ Бог твој учини те отврдну дух његов и срце његово поста упорно, да би га предао у твоје руке, као што се види данас.

31 И рече ми Господ: гледај, почех предавати теби Сиона и земљу његову; почни узимати земљу његову да је наслиједиш.

32 И изиде пред нас Сион и сав народ његов на бој у Јасу.

33 И даде нам га Господ Бог наш, и убисмо га са синовима његовијем и свијем народом његовијем.

34 И узесмо тада све градове његове, и побисмо људе по свијем тијем градовима, и жене и дјецу, не остависмо жива ниједнога.

35 Само стоку заплијенисмо за се и плијен што бјеше по градовима које узесмо.

36 Од Ароира који је на потоку Арнону, и од града који је у долини, па до Галада не бјеше града који би нам одолио: све то даде нам Господ Бог наш.

37 Само к земљи синова Амонових ниси приступио нити ка којему крају на потоку Јавоку, ни ка градовима у гори нити којему мјесту што је забранио Господ Бог наш.

Лк 6:13–35

13 И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:

14 Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

15 Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозванога Зилота,

16 Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који га и издаде.

17 И изишавши с њима стаде на мјесту равном, и гомила ученика његовијех; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја Тирскога и Сидонскога,

18 Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својијех болести, и које мучаху духови нечисти; и исцјељиваху се.

19 И сав народ тражаше да га се дотакну; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све.

20 И он подигнувши очи на ученике своје говораше: благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

21 Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмијати.

22 Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло сина ради човјечијега.

23 Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.

24 Али тешко вама богати; јер сте већ примили утјеху своју.

25 Тешко вама сити сад; јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сад; јер ћете заплакати и заридати.

26 Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажнијем пророцима оцеви њихови.

27 Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

28 Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вријеђају.

29 Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

30 А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

31 И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

32 И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.

33 И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако.

34 И ако дајете у зајам онима од којијех се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да узму опет онолико.

35 Али љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови највишега, јер је он благ и неблагодарнима и злима.

Пс 39:1–13

1 Рекох: чуваћу се на путовима својим да не згријешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

2 Бијах нијем и гласа не пустих; мучах и о добру. Али се туга моја подиже,

3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгорје се огањ; проговорих језиком својим:

4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

5 Ево с педи дао си ми дане, и вијек је мој као ништа пред тобом. Баш је ништа сваки човјек жив.

6 Баш ходи човјек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

7 Па шта да чекам, Господе? Над је мој у теби.

8 Из свега безакоња мојега избави ме, не дај ме безумноме на потсмијех.

9 Нијем сам, нећу отворити уста својијех; јер си ме ти ударио.

10 Олакшај ми ударац свој, силна рука твоја уби ме.

11 Ако ћеш карати човјека за пријеступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човјек.

12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој мучати. Јер сам гост у тебе и дошљак као и сви стари моји.

13 Немој ме више гњевно гледати, па ћу одахнути прије него отидем и више ме не буде.