Дан 90 од 365
5 Мој 3:1–29, Лк 6:36–49, Приче 21:1–9
Стари завет
1 Потом обративши се идосмо к Васану. И изиде пред нас Ог цар Васански и сав народ његов на бој у Едрајин.
2 И Господ ми рече: не бој га се, јер га дадох у твоје руке са свијем народом његовијем и са земљом његовом, да учиниш с њим онако како си учинио са Сионом царом Аморејским, који сјеђаше у Есевону.
3 Тако нам даде Господ Бог наш у руке и Ога цара Васанскога са свијем народом његовијем, и разбисмо га и не остависмо му ниједнога жива.
4 И узесмо тада све градове његове; не би ниједнога града којега не узесмо, шездесет градова, сав крај Арговски, царство Ога у Васану.
5 Сви ти градови бјеху утврђени зидом високим, вратима и пријеворницама, осим других мјеста без зидова врло много.
6 И раскопасмо их као што учинисмо Сиону цару Есевонском, побивши по свијем мјестима и људе и жене и дјецу.
7 А сву стоку и плијен по градовима заплијенисмо за се.
8 Тако узесмо онда земљу из руку двојице царева Аморејских, која је с ову страну Јордана од потока Арнона до горе Ермона,
9 (Сидонци зову Ермон Сирион, а Амореји га зову Сенир,)
10 Сва мјеста у равни и сав Галад и сав Васан до Салхе и Едрајина, градове царства Ога у Васану.
11 Јер само Ог цар Васански бјеше остао од дивова. Гле, одар његов, одар гвозден, није ли у Рави синова Амоновијех? девет је лаката дуг, а широк четири лакта, лакта човјечија.
12 Тако наслиједисмо ту земљу онда; од Ароира, који је на потоку Арнону, и половину горе Галада с градовима њезинијем дадох синовима Рувимовијем и Гадовијем.
13 И остатак Галада и сав Васан, царство Огово, дадох половини племена Манасијина; сав крај Арговски по свему Васану зваше се земља дивовска.
14 Јаир син Манасијин узе сав крај Арговски до међе Гесурске и Махатске; и прозва Васанску својим именом: села Јаирова до данашњега дана.
15 А Махиру дадох Галад.
16 А Рувимову племену и Гадову племену дадох од Галада до потока Арнона, како захвата поток с међама, па до потока Јавока, гдје је међа синова Амоновијех.
17 И поље и Јордан с међама од Хинерота до мора уз поље, до мора сланога, испод Фазге према истоку.
18 И заповједих вам онда и рекох: Господ Бог ваш дао вам је ову земљу у нашљедство; наоружани хајдете пред браћом својом, синовима Израиљевим, ко је год за војску.
19 А жене ваше и дјеца ваша и стока ваша (знам да имате много стоке) нека остану у градовима вашим, које вам дадох,
20 Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, да и они наслиједе земљу, коју ће им Господ Бог ваш дати с ону страну Јордана; онда се вратите сваки на своје нашљедство, које вам дадох.
21 А Исусу онда заповједих говорећи: очи твоје виде све што је учинио Господ Бог ваш са она два цара; онако ће Господ учинити са свијем царствима у која дођеш.
22 Немојте их се бојати, јер ће се Господ Бог ваш бити за вас.
23 И молих се Господу онда говорећи:
24 Господе Боже! ти си почео показивати слузи својему величину своју и крјепку руку своју, јер који је Бог на небу или на земљи који би творио дјела каква су твоја и у кога би била сила каква је твоја?
25 Дај ми да пријеђем и видим земљу добру која је преко Јордана и гору добру, Ливан.
26 Али Господ бјеше гњеван на ме с вас, и не услиши ме, него ми рече: доста; не говори ми више за то.
27 Попни се на врх ове горе, и подигавши очи своје на запад и на сјевер и на југ и на исток, види очима својима, јер нећеш пријећи преко Јордана.
28 Него подај заповијести Исусу, и утврди га и укријепи га; јер ће он пријећи пред народом тијем, и он ће им раздијелити у нашљедство земљу коју видиш.
29 И остасмо у овој долини према Вет-Фегору.
Нови завет
36 Будите дакле милостиви као и отац ваш што је милостив.
37 И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
38 Дајите, и даће вам се: мјеру добру и набијену и стресену и преопуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером дајете онаком ће вам се вратити.
39 И каза им причу: може ли слијепац слијепца водити? Неће ли обадва пасти у јаму?
40 Нема ученика над учитеља својега, него и сасвијем кад се изучи, биће као и учитељ његов.
41 А зашто видиш трун у оку брата својега, а брвна у својему оку не осјећаш?
42 Или како можеш рећи брату својему: брате! стани да извадим трун који је у оку твојему, кад сам не видиш брвна у својему оку? Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега.
43 Јер нема дрвета добра да рађа зао род; нити дрвета зла да рађа добар род.
44 Јер се свако дрво по роду своме познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
45 Добар човјек из добре клијети срца својега износи добро, а зао човјек из зле клијети срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
46 А што ме зовете: Господе! Господе! а не извршујете што вам говорим?
47 Сваки који иде за мном и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
48 Он је као човјек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали ријека на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
49 А који слуша и не извршује он је као човјек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
Мудрост
1 Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
2 Сваки се пут човјеку чини прав, али Господ испитује срца.
3 Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.
4 Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко гријех је.
5 Мисли вриједна човјека доносе обиље, а свакога нагла сиромаштво.
6 Благо сабрано језиком лажљивијем таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
7 Грабеж безбожнијех однијеће их, јер не хтјеше чинити што је право.
8 Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дјело право.
9 Боље је сједјети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.