Дан 91 од 365

5 Мој 4:1–49

1 А сада, Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживјели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наслиједили.

2 Ништа не додајте к ријечи коју вам ја заповиједам, нити одузмите од ње, да бисте сачували заповијести Господа Бога својега које вам ја заповиједам.

3 Очи су ваше видјеле шта учини Господ с Велфегора; јер свакога човјека који пође за Велфегором истријеби Господ Бог твој између тебе.

4 А ви који се држасте Господа Бога својега, ви сте сви живи данас.

5 Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповиједи Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи коју идете да је наслиједите.

6 Држите дакле и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: само је овај велики народ мудар и разуман.

7 Јер који је велики народ којему је Господ близу као што је Господ Бог наш кад га год зазовемо?

8 И који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас?

9 Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш онијех ствари које су видјеле очи твоје, и да не изиду из срца твојега докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих.

10 Онај дан кад стајасте пред Господом Богом својим код Хорива, кад ми Господ рече: сабери ми народ да им кажем ријечи своје, којима ће се научити да ме се боје док су живи на земљи, и да уче томе и синове своје;

11 Кад приступисте и стајасте под гором, а гора огњем гораше до самога неба и бјеше на њој тама и облак и мрак;

12 И проговори Господ к вама исред огња; глас од ријечи чусте, али осим гласа лика не видјесте;

13 И објави вам завјет свој, који вам заповједи да држите, десет ријечи, које написа на двије плоче камене.

14 И мени заповједи онда Господ да вас учим уредбама и законима да их творите у земљи у коју идете да је наслиједите.

15 Зато чувајте добро душе своје; јер не видјесте никакога лика у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња,

16 Да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или каку год слику од човјека или од жене,

17 Слику од какога живинчета које је на земљи, или слику од каке птице крилате која лети испод неба;

18 Слику од чега што пуже по земљи, или слику од каке рибе која је у води под земљом;

19 И да не би подигавши очи своје к небу и видјевши сунце и мјесец и звијезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свијем народима под цијелијем небом;

20 А вас узе Господ и изведе вас из пећи гвоздене, из Мисира, да му будете народ нашљедни, као што се види данас.

21 Али се Господ разгњеви на ме за ваше ријечи, и закле се да нећу пријећи преко Јордана ни ући у добру земљу, коју ти Господ Бог твој даје у нашљедство.

22 И ја ћу умријети у овој земљи и нећу пријећи преко Јордана; а ви ћете пријећи и наслиједити ону добру земљу.

23 Пазите да не заборавите завјета Господа Бога својега, који учини с вама, и да не градите себи лика резанога, слике од које год твари, као што ти је забранио Господ Бог твој.

24 Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који ревнује.

25 Кад изродиш синове и унуке, и остарите у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од каке твари и учините што није угодно Господу Богу вашему, дражећи га,

26 Свједочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана да је наслиједите, нећете бити дуго у њој, него ћете се истријебити.

27 Или ће вас расијати Господ међу народе, и мало ће вас остати међу народима у које вас одведе Господ;

28 И служићете ондје боговима које су начиниле руке човјечије, од дрвета и од камена, који не виде ни чују, нити једу ни миришу.

29 Али ако и ондје потражиш Господа Бога својега, наћи ћеш га, ако га потражиш свијем срцем својим и свом душом својом.

30 Кад будеш у невољи и све те то снађе, ако се у пошљедње вријеме обратиш ка Господу Богу својему, и послушаш глас његов,

31 Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истријебити, јер неће заборавити завјета с оцима твојим, за који им се заклео.

32 Јер запитај сада за стара времена, која су била прије тебе, од онога дана кад створи Бог човјека на земљи, и од једнога краја неба до другога, је ли кад била овака ствар велика, и је ли се кад чуло што тако?

33 Је ли кад чуо који народ глас Божји гдје говори исред огња, као што си ти чуо и остао жив?

34 Или, је ли Бог покушао да дође те узме себи народ из другога народа кушањем, знацима и чудесима и ратом и руком крјепком и мишицом подигнутом и страхотама великим, као што је учинио све то за вас Господ Бог наш у Мисиру на ваше очи?

35 Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другога осим њега.

36 Дао ти је да чујеш глас његов с неба да би те научио, и показао ти је на земљи огањ свој велики, и ријечи његове чуо си исред огња.

37 И што му мили бијаху оци твоји, зато изабра сјеме њихово након њих, и изведе те сам великом силом својом из Мисира,

38 Да отјера испред тебе народе веће и јаче од тебе, и да тебе уведе у њихову земљу и даде ти је у нашљедство, као што се види данас.

39 Знај дакле и памти у срцу својем да је Господ Бог, горе на небу и доље на земљи, нема другога.

40 И држи уредбе његове и заповијести његове, које ти ја данас заповиједам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, да би ти се продуљили дани на земљи коју ти Господ Бог твој даје засвагда.

41 Тада одијели Мојсије три града с ову страну Јордана према истоку,

42 Да би утјецао у њих крвник који убије ближњега својега нехотице не мрзивши прије на њ, и кад утече у који од тијех градова, да би остао жив:

43 Восор у пустињи, на равници у земљи племена Рувимова, и Рамот у Галаду у племену Гадову, Голан у Васанској у племену Манасијину.

44 Ово је закон који постави Мојсије синовима Израиљевијем.

45 Ово су свједочанства и уредбе и закони, које каза Мојсије синовима Израиљевијем кад изидоше из Мисира,

46 С ову страну Јордана у долини према Вет-Фегору у земљи Сиона цара Аморејскога, који живљаше у Есевону, којега уби Мојсије и синови Израиљеви кад изидоше из Мисира,

47 И освојише земљу његову и земљу Ога цара Васанскога, два цара Аморејска, која је с ону страну Јордана према истоку,

48 Од Ароира, који је на потоку Арнону, до горе Сиона, а то је Ермон,

49 И све поље с ову страну Јордана према истоку до мора уз равницу под Аздот-Фазгом.

Лк 7:1–24

1 А кад сврши све ријечи своје пред народом, дође у Капернаум.

2 У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио.

3 А кад чу за Исуса, посла к њему старјешине Јудејске молећи га да би дошао да му исцијели слугу.

4 А они дошавши к Исусу мољаху га лијепо говорећи: достојан је да му то учиниш;

5 Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.

6 А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаху близу куће, посла капетан к њему пријатеље говорећи му: Господе! не труди се, јер нијесам достојан да уђеш под моју стреху;

7 Зато и не држах себе достојна да ти дођем, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.

8 Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини.

9 А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: кажем вам: ни у Израиљу толике вјере не нађох.

10 И вративши се послани нађоше болеснога слугу здрава.

11 И потом иђаше у град који се зови Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.

12 Кад се приближише к вратима градскијем, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица и народа из града много иђаше с њом.

13 И видјевши је Господ сажали му се за њом, и рече јој: не плачи.

14 И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: момче! теби говорим, устани.

15 И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.

16 А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.

17 И отиде глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини.

18 И јавише Јовану ученици његови за све ово.

19 И дозвавши Јован два од ученика својијех посла их к Исусу говорећи: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?

20 Дошавши пак људи к њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?

21 А у тај час исцијели многе од болести и од мука и од злијех духова, и многима слијепијем дарова вид.

22 И одговарајући Исус рече им: идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: слијепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глухи чују, мртви устају, сиромашнима проповиједа се јеванђеље.

23 И благо ономе који се не саблазни о мене.

24 А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља вјетар?

Пс 40:1–17

1 Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју.

2 Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.

3 И метну у уста моја пјесму нову, хвалу Богу нашему. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у њега.

4 Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и онијем који теже на лаж.

5 Многа су чудеса твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли твоје с нама. Нема ти равна. Хтио бих јављати и казивати, али им броја нема.

6 Жртве и дарова нећеш; ти си ми уши отворио; жртве паљенице и која се за гријех приноси не тражиш.

7 И по томе рекох: ево идем, као што је у књизи писано за мене;

8 Хоћу чинити вољу твоју, Боже мој, и закон је твој мени у срцу.

9 Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, ти знаш.

10 Правде твоје не сакривам у срцу свом, казујем вјерност твоју и спасење твоје; и не тајим милости твоје и истине твоје од сабора великог.

11 Господе, немој затворити срца својега од мене; милост твоја и истина твоја једнако нека ме чувају.

12 Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

13 Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.

14 Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.

15 Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: ха! ха!

16 Нека се тјеше и веселе тобом сви који траже тебе, Господе, и који љубе спасење твоје, нека једнако говоре: велик Господ!

17 Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и избавитељ мој, Боже мој, не часи.