Дан 92 од 365

5 Мој 5:1–6:25

5:1 И Мојсије сазва сав народ Израиљев,и рече им чуј Израиљу уредбе и законе, које ћу данас казати да чујете, да их научите и држите их и творите.

5:2 Господ Бог наш учини с нама завјет на Хориву.

5:3 Није с оцима нашим учинио тај завјет, него с нама, који смо данас ту сви живи.

5:4 Лицем к лицу говорио вам је Господ на овој гори исред огња;

5:5 Ја тада стајах између Господа и вас, да вам јавим ријечи Господње, јер вас бјеше страх од огња и не изидосте на гору; и рече:

5:6 Ја сам Господ Бог твој који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога,

5:7 Немој имати богова других до мене.

5:8 Не гради себи лика резанога, нити какве слике од твари које су горе на небу или које су доље на земљи или које су у води испод земље.

5:9 Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који на синовима походим безакоња отаца њиховијех до трећега и до четвртога кољена, онијех који мрзе на ме,

5:10 А чиним милост на тисућама онијех који ме љубе и чувају заповијести моје.

5:11 Не узимај узалуд имена Господа Бога својега, јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд.

5:12 Држи дан од одмора и светкуј га, као што ти је заповиједио Господ Бог твој.

5:13 Шест дана ради и свршуј све послове своје.

5:14 А седми је дан одмор Господу Богу твојему; немој радити никакога посла ни ти ни син твој ни кћи твоја ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти.

5:15 И памти да си био роб у земљи Мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крјепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповједио да светкујеш дан од одмора.

5:16 Поштуј оца својега и матер своју , као што ти је заповиједио Господ Бог твој, да би се продуљили дани твоји и да би ти добро било на земљи, коју ти даде Господ Бог твој.

5:17 Не убиј.

5:18 Не чини прељубе.

5:19 Не кради.

5:20 Не свједочи лажно на ближњега својега.

5:21 Не пожели жене ближњега својега, не пожели куће ближњега својега, ни њиве његове, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта шта је ближњега твојега.

5:22 Те ријечи изговори Господ свему збору вашему на гори исред огња, облака и мрака, гласом великим, и ништа више, него их написа на двије плоче камене које ми даде.

5:23 А ви кад чусте глас исред таме, јер гора огњем гораше, приступисте к мени, сви главари од племена ваших и старјешине ваше,

5:24 И рекосте: гле, показа нам Господ Бог наш славу и величину своју, и чусмо глас његов исред огња; данас видјесмо гдје Бог говори с човјеком, и човјек оста жив.

5:25 Па сада зашто да помремо? јер ће нас спалити онај огањ велики; ако јоште чујемо глас Господа Бога својега, помријећемо.

5:26 Јер које је тијело чуло глас Бога живога гдје говори исред огња, као ми, и стало живо?

5:27 Иди ти, и саслушај све што ће ти казати Господ Бог наш, па онда ти кажи нама што ти год рече Господ Бог наш, а ми ћемо слушати и творити.

5:28 И Господ чу глас од ријечи ваших кад ви говорасте, и рече ми Господ: чух глас од ријечи тога народа, које рекоше теби; што рекоше добро рекоше.

5:29 О, кад би им било срце свагда тако да ме се боје и држе све заповијести моје свагда, да би било добро њима и синовима њиховијем довијека.

5:30 Иди, реци им: вратите се у шаторе своје.

5:31 А ти стани овдје код мене, и казаћу ти све заповијести и уредбе и законе, које ћеш их научити да творе у земљи коју им дајем у нашљедство.

5:32 Гледајте, дакле да чините онако како вам је заповједио Господ Бог ваш, не сврћите ни надесно ни налијево.

5:33 Цијелијем путем, који вам је заповједио Господ Бог ваш, идите, да бисте живи били и да би вам добро било, и да би вам се продуљили дани у земљи коју ћете наслиједити.

6:1 А ово су заповијести и уредбе и закони, које Господ Бог ваш заповједи да вас учим да их творите у земљи у коју идете да је наслиједите,

6:2 Да би се бојао Господа Бога својега држећи све уредбе његове и заповијести његове, које ти ја заповиједам, ти син твој и унук твој свега вијека својега, да би ти се продуљили дани твоји.

6:3 Чуј дакле, Израиљу, и гледај да тако чиниш, да би ти добро било и да бисте се умножили веома у земљи у којој тече млијеко и мед, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих.

6:4 Чуј, Израиљу: Господ је Бог наш једини Господ.

6:5 Зато љуби Господа Бога својега из свега срца својега и из све душе своје и из све снаге своје.

6:6 И нека ове ријечи који ти ја заповиједам данас буду у срцу твом.

6:7 И често их напомињи синовима својим, и говори о њима кад сједиш у кући својој и кад идеш путем, кад лијежеш и кад устајеш.

6:8 И вежи их себи на руку за знак, и нека ти буду као почеоник међу очима.

6:9 И напиши их на довратницима од куће своје и на вратима својим.

6:10 А кад те уведе Господ Бог твој у земљу за коју се заклео оцима твојим Авраму, Исаку и Јакову, да ће ти је дати, у градове велике и добре, којих ниси зидао.

6:11 И куће пуне свакога добра, којих нијеси пунио, и на студенце ископане, којих нијеси копао, у винограде и у маслинике, којих нијеси садио, и станеш јести и наситиш се,

6:12 Чувај се да не заборавиш Господа, који те је извео из земље Мисирске, из куће ропске.

6:13 Господа Бога својега бој се, и њему служи, и његовим се именом куни.

6:14 Не идите за другим боговима између богова других народа, који су око вас.

6:15 Јер је Бог ревнитељ, Господ Бог твој усред тебе, па да се не би разгњевио Господ Бог твој на те и истријебио те из земље.

6:16 Немојте кушати Господа Бога својега као што га кушасте у Маси.

6:17 Држите добро заповијести Господа Бога својега и свједочанства његова и уредбе његове, које ти је заповједио,

6:18 И чини што је право и добро пред Господом, да би ти било добро и да би ушао у добру земљу, за коју се заклео Господ оцима твојим, и да би је наслиједио,

6:19 Да би отјерао све непријатеље твоје испред тебе, као што ти је рекао Господ.

6:20 Па кад те запита послије син твој говорећи: каква су то свједочанства и уредбе и закони, што вам је заповиједио Господ Бог наш?

6:21 Онда кажи сину својему: бијасмо робови Фараонови у Мисиру , и изведе нас Господ из Мисира руком крјепком,

6:22 И учини Господ знаке и чудеса велика и зла у Мисиру на Фараону и на свему дому његову пред нама,

6:23 А нас изведе оданде да нас уведе у земљу за коју се заклео оцима нашим да ће нам је дати.

6:24 И заповједи нам Господ да вршимо све ове уредбе бојећи се Господа Бога својега, да би нам било добро свагда и да би нас сачувао у животу, као што се види данас.

6:25 И биће нам правда, ако уздржимо и устворимо све заповијести ове пред Господом Богом својим како нам је заповједио.

Лк 7:25–50

25 Шта сте дакле изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царскијем су дворовима.

26 Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;

27 Јер је ово онај за кога је писано: ето ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем који ће приправити пут твој пред тобом.

28 Јер вам кажем: ниједан између рођенијех од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијему већи је од њега.

29 И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановијем;

30 А фарисеји и књижевници одбацише свјет Божиј за њих, и не хтјеше да их он крсти.

31 А Господ рече: какви ћу казати да су људи овога рода? И какви су?

32 Они су као дјеца која сједе по улицама и дозивају једно друго и говоре: свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.

33 Јер дође Јован крститељ који ни једе хљеба ни пије вина, а ви кажете: ђаво је у њему;

34 Дође син човјечиј који и једе и пије, а ви кажете: гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима.

35 И оправдаше премудрост сва дјеца њезина.

36 Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву сједе за трпезу:

37 И гле, жена у граду која бјеше грјешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;

38 И ставши састраг код ногу његовијех плакаше, и стаде прати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше миром.

39 А кад видје фарисеј који га је дозвао, рече у себи говорећи: да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грјешница.

40 И одговарајући Исус рече му: Симоне! имам ти нешто казати. А он рече: учитељу! кажи.

41 А Исус рече: двојица бијаху дужни једноме дужнику, један бјеше дужан пет стотина динара а други педесет.

42 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.

43 А Симон одговарајући рече: мислим онај коме највише поклони. А он му рече: право си судио.

44 И окренувши се к жени рече Симону: видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге нијеси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отр.

45 Цјелива ми нијеси дао; а она откако уђох не преста цјеливати ми ногу.

46 Уљем нијеси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.

47 Зато кажем ти: опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.

48 А њој рече: опраштају ти се гријеси.

49 И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: ко је овај што и гријехе опрашта?

50 А жени рече: вјера твоја поможе ти; иди с миром.

Приче 21:10–21

10 Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.

11 Кад потсмјевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.

12 Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.

13 Ко затискује ухо своје од вике убогога, викаће и сам, али неће бити услишен.

14 Дар у тајности утишава гњев, и поклон у њедрима жестоку срдњу.

15 Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.

16 Човјек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвијех.

17 Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.

18 Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.

19 Боље је живјети у земљи пустој него са женом свадљивом и гњевљивом.

20 Драгоцјено је благо и уље у стану мудрога, а човјек безуман прождире га.

21 Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.