О даровании детей
о бесплодии, о надежде на ребёнка
Засад само на руском
Молитве из Писма
Молитва Анны (Ханны)1 Сам 1:10–11; 1 Сам 2:1–10
О даровании ребёнка и благодарение.
10 И она тужна у срцу помоли се Господу плачући много.
11 И завјетова се говорећи: Господе над војскама! ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се , и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће пријећи преко главе његове.
1 И Ана се помоли и рече: развесели се срце моје у Господу; подиже се рог мој у Господу; отворише се уста моја на непријатеље моје, јер сам радосна ради спасења твојега.
2 Нема светога као што је Господ; јер нема другога осим тебе; и нема стијене као што је Бог наш.
3 Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших ријечи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и он удешава намјере.
4 Лук јунацима сломи се, и изнемогли опасаше се снагом.
5 Који бијаху сити, наимају се за хљеб; а који бијаху гладни, нијесу више; и нероткиња роди седморо, а која имаше дјеце, изнеможе.
6 Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи.
7 Господ сиромаши, и богати; понижује, и узвишује.
8 Сиромаха подиже из праха, и из буњишта узвишује убогога да га посади с кнезовима, и даје им да наслиједе пријесто славе; јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васиљену.
9 Сачуваће ноге милијех својих, а безбожници ће умукнути у мраку; јер својом снагом неће човјек надјачати.
10 Који се супроте Господу, сатрће се; на њих ће загрмјети с неба; Господ ће судити крајевима земаљским, и даће снагу цару својему, и узвисиће рог помазанику својему.
Неплодную вселяет в домПс 113:9–9
Радость матери.
9 Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја!
Ангел Захарии: «услышана молитва твоя»Лк 1:13–13
13 А анђео рече му: не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина и надјени му име Јован.
Шта каже Писмо
1 Бијаше један човјек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, којему име бјеше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфова, Ефраћанин.
2 И имаше двије жене, једној бјеше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше дјеце, а Ана немаше дјеце.
3 И иђаше тај човјек сваке године из својега града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а ондје бијаху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.
4 И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свијем синовима њезинијем и кћерима њезинијем по дио;
5 Ани пак даде два дијела, јер љубљаше Ану, а њој Господ бјеше затворио материцу.
6 И противница је њезина врло цвијељаше пркосећи јој што јој Господ бјеше затворио материцу.
7 Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвијељаше, те плакаше и не јеђаше.
8 А Елкана муж њезин рече јој једном: Ана, зашто плачеш? и зашто не једеш? и зашто је срце твоје невесело? Нијесам ли ти ја бољи него десет синова?
9 А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сјеђаше на столици на прагу дома Господњега.
10 И она тужна у срцу помоли се Господу плачући много.
11 И завјетова се говорећи: Господе над војскама! ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се , и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће пријећи преко главе његове.
12 И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њезина.
13 Али Ана говораше у срцу својем, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.
14 Па јој рече Илије: докле ћеш бити пијана? отријезни се од вина својега.
15 Али Ана одговори и рече: нијесам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нијесам пила вина ни силовита пића; него излијевам душу своју пред Господом.
16 Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад.
17 Тада одговори Илије и рече: иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за што си га молила.
18 А она рече: нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не бјеше више као прије.
19 И сјутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.
20 И кад би вријеме пошто Ана затрудње роди сина, и надје му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.
21 Потом пође онај човјек Елкана са свијем домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завјет свој.
22 Али Ана не пође, јер рече мужу својему: докле одојим дијете, онда ћу га одвести да изиде пред Господа и остане ондје до вијека.
23 И рече јој Елкана муж њезин: чини како ти драго; остани докле год не одојиш; само да хоће Господ испунити ријеч своју. И тако жена оста; и дојаше сина својега докле га не одоји.
24 А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мијех вина, и уведе га у дом Господњи у Силому; а дијете бијаше још мало.
25 И заклаше теле и доведоше дете к Илију.
26 И она рече: чуј Господару, како је жива душа твоја, господару, ја сам она жена која је стајала овдје код тебе молећи се Господу.
27 Молих се за ово дијете, и испуни ми Господ молбу моју, зашто сам га молила.
28 Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу. И поклонише се ондје Господу.
21 И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер бјеше нероткиња; и умоли Господа, те затрудње Ревека жена његова.
13 А анђео рече му: не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина и надјени му име Јован.
Псалми
Пс 113:9–9
9 Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја!
Пс 127
1 Ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар.
2 Узалуд раните, доцкан лијежете, једете хљеб уморни; миломе својему он даје сан.
3 Ево нашљедства од Господа: дјеца, пород је дар од њега.
4 Што су стријеле у руци јакоме, то су синови млади.
5 Благо човјеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.
Пс 128
1 Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путовима његовијем!
2 Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.
3 Жена је твоја као родна лоза усред дома твојега; синови твоји као гране маслинове око стола твојега.
4 Гле, тако ће бити благословен човјек који се боји Господа.
5 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро Јерусалимско у све дане живота својега;
6 Видјећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!