Об умирающих
при исходе души
Засад само на руском
Молитве из Писма
«Помяни меня, Господи, когда приидешь во Царствие Твоё»Лк 23:42–43
Молитва разбойника на кресте и ответ Христа.
42 И рече Исусу: опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје.
43 И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
Господь — Пастырь мойПс 23
Утешение в скорби.
1 Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати.
2 На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду.
3 Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради својега.
4 Да пођем и долином сјена смртнога, нећу се бојати зла; јер си ти са мном; штап твој и палица твоја тјеши ме.
5 Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја преопуна.
6 Да! доброта и милост твоја пратиће ме у све дане живота мојега, и ја ћу наставати у дому Господњем за дуго.
Ныне отпущаеши (Песнь Симеона)Лк 2:29–32
Читается на вечерне и при расставании с жизнью.
29 Сад отпушташ с миром слугу својега, Господе, по ријечи својој;
30 Јер видјеше очи моје спасеније твоје,
31 Које си уготовио пред лицем свију народа,
32 Видјело, да обасја незнабошце, и славу народа твојега Израиља.
В руки Твои предаю дух мойПс 31:1–5
Слова Христа на кресте (Лк 23:46).
1 У тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довијека, по правди својој избави ме.
2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, гдје бих се спасао.
3 Јер си ти камена гора моја и ограда моја, имена својега ради води ме и управљај мном.
4 Извади ме из мреже коју ми тајно замјестише; јер си ти крјепост моја.
5 У твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истини!
«Господи Иисусе! приими дух мой»Дап 7:59–60
Молитва Стефана.
59 И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! прими дух мој.
60 Онда клече на кољена и повика иза гласа: Господе! не прими им ово за гријех. И ово рекавши умрије.
Шта каже Писмо
43 И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
46 И повикавши Исус иза гласа рече: оче! у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
Псалми
Пс 31:5–5
5 У твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истини!
Пс 23
1 Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати.
2 На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду.
3 Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради својега.
4 Да пођем и долином сјена смртнога, нећу се бојати зла; јер си ти са мном; штап твој и палица твоја тјеши ме.
5 Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја преопуна.
6 Да! доброта и милост твоја пратиће ме у све дане живота мојега, и ја ћу наставати у дому Господњем за дуго.
Пс 39
1 Рекох: чуваћу се на путовима својим да не згријешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2 Бијах нијем и гласа не пустих; мучах и о добру. Али се туга моја подиже,
3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгорје се огањ; проговорих језиком својим:
4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5 Ево с педи дао си ми дане, и вијек је мој као ништа пред тобом. Баш је ништа сваки човјек жив.
6 Баш ходи човјек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7 Па шта да чекам, Господе? Над је мој у теби.
8 Из свега безакоња мојега избави ме, не дај ме безумноме на потсмијех.
9 Нијем сам, нећу отворити уста својијех; јер си ме ти ударио.
10 Олакшај ми ударац свој, силна рука твоја уби ме.
11 Ако ћеш карати човјека за пријеступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човјек.
12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој мучати. Јер сам гост у тебе и дошљак као и сви стари моји.
13 Немој ме више гњевно гледати, па ћу одахнути прије него отидем и више ме не буде.