Об усопших и в скорби утраты
утешение скорбящих, память об ушедших
Засад само на руском
Молитве из Писма
«Помяни меня, Господи, когда приидешь во Царствие Твоё»Лк 23:42–43
Молитва разбойника на кресте и ответ Христа.
42 И рече Исусу: опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје.
43 И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
Из глубины взываюПс 130
Покаянный псалом, читается и об усопших.
1 Из дубине вичем к теби, Господе!
2 Господе! чуј глас мој. Нека пазе уши твоје на глас мољења мојега.
3 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе: Господе, ко ће остати?
4 Али је у тебе праштање, да би те се бојали.
5 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у ријеч његову.
6 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.
7 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у њега откуп.
8 И он ће откупити Израиља од свијех безакоња његовијех.
Господь — Пастырь мойПс 23
Утешение в скорби.
1 Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати.
2 На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду.
3 Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради својега.
4 Да пођем и долином сјена смртнога, нећу се бојати зла; јер си ти са мном; штап твој и палица твоја тјеши ме.
5 Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја преопуна.
6 Да! доброта и милост твоја пратиће ме у све дане живота мојега, и ја ћу наставати у дому Господњем за дуго.
Я есмь воскресение и жизньЈн 11:25–27
Слова Христа у могилы Лазаря.
25 А Исус јој рече: ја сам васкрсеније и живот; који вјерује мене ако и умре живљеће.
26 И ниједан који живи и вјерује мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово?
27 Рече му: да, Господе! ја вјеровах да си ти Христос син Божиј који је требало да дође на свијет.
Не скорбите, как не имеющие упования1 Сол 4:13–18
Утешение о умерших.
13 Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају нада;
14 Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с њим.
15 Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, нећемо претећи онијех који су помрли.
16 Јер ће сам Господ са заповијешћу, са гласом арханђеловијем, и с трубом Божијом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најприје;
17 А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.
18 Тако утјешавајте један другога овијем ријечима.
Отрёт Бог всякую слезуОтк 21:3–5
Обетование.
3 И чух глас велики с неба гдје говори: ево скиније Божије међу људима, и живљеће с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов.
4 И Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође.
5 И рече онај што сјеђаше на пријестолу: ево све ново творим. И рече ми: напиши, јер су ове ријечи истините и вјерне.
Ныне отпущаеши (Песнь Симеона)Лк 2:29–32
Читается на вечерне и при расставании с жизнью.
29 Сад отпушташ с миром слугу својега, Господе, по ријечи својој;
30 Јер видјеше очи моје спасеније твоје,
31 Које си уготовио пред лицем свију народа,
32 Видјело, да обасја незнабошце, и славу народа твојега Израиља.
Близок Господь к сокрушённым сердцемПс 34:18–18
Утрата ребёнка, выкидыш.
18 Господ је близу онијех који су скрушена срца, и помаже онима који су смјерна духа.
Смерть, где твоё жало?1 Кор 15:51–57
Победа над смертью.
51 Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помријети, а сви ћемо се претворити.
52 Уједанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
53 Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она ријеч што је написана: побједа прождрије смрт.
55 Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?
56 А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.
57 А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.
Души праведных в руке БожиейПрем 3:1–9
Утешение: второканон, читается в Православии и у католиков.
Ове књиге или главе нема у преводу Даничића и Караџића, зато је приказан руски Синодални текст.
1 А души праведных в руке Божией, и мучение не коснется их.
2 В глазах неразумных они казались умершими, и исход их считался погибелью,
3 и отшествие от нас - уничтожением; но они пребывают в мире.
4 Ибо, хотя они в глазах людей и наказываются, но надежда их полна бессмертия.
5 И немного наказанные, они будут много облагодетельствованы, потому что Бог испытал их и нашел их достойными Его.
6 Он испытал их как золото в горниле и принял их как жертву всесовершенную.
7 Во время воздаяния им они воссияют как искры, бегущие по стеблю.
8 Будут судить племена и владычествовать над народами, а над ними будет Господь царствовать вовеки.
9 Надеющиеся на Него познают истину, и верные в любви пребудут у Него; ибо благодать и милость со святыми Его и промышление об избранных Его.
Я пойду к нему, а он не возвратится ко мне2 Сам 12:22–23
Давид о умершем ребёнке.
22 А он рече: док дијете бијаше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дијете остане живо.
23 А сад умрло је; што бих постио? могу ли га повратити? ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.
Шта каже Писмо
25 А Исус јој рече: ја сам васкрсеније и живот; који вјерује мене ако и умре живљеће.
1 Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
2 Којијем се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд вјеровасте.
3 Јер вам најприје предадох што и примих да Христос умрије за гријехе наше, по писму,
4 И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
5 И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
6 А потом га видјеше једном више од пет стотина браће, од којијех многи живе и сад, а неки и помријеше;
7 А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
8 А послије свију јави се и мени као каквом недоношчету.
9 Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нијесам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
10 Али по благодати Божијој јесам што јесам, и благодат његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
11 Био дакле ја или они, тако проповиједамо, и тако вјеровасте.
12 А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвијех, како говоре неки међу вама да нема васкрсенија мртвијех?
13 И ако нема васкрсенија мртвијех, то ни Христос не уста.
14 А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, а узалуд и вјера ваша.
15 А налазимо се и лажни свједоци Божији што свједочимо на Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе кад мртви не устају.
16 Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
17 А ако Христос не уста, узалуд вјера ваша: још сте у гријесима својијем.
18 Дакле и они који помријеше у Христу, изгибоше.
19 И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи.
20 Али Христос уста из мртвијех, и би новина онима који умријеше.
21 Јер будући да кроз човјека би смрт, кроз човјека и васкрсеније мртвијех.
22 Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживљети.
23 Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вјероваше Христу о његову доласку;
24 Онда крај, кад преда царство Богу и оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
25 Јер њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
26 А пошљедњи ће се непријатељ укинути смрт.
27 Јер све покори под ноге његове. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је осим онога који му покори све.
28 А кад му све покори, онда ће се и сам син покорити ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.
29 Шта дакле чине они који се крсте мртвијех ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и кршћавају мртвијех ради?
30 И ми зашто подносимо муке и невоље сваки час?
31 Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашему.
32 Јер ако сам се по човјеку борио са звјеровима у Ефесу, кака ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умријети.
33 Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
34 Отријезните се једанпут као што треба, и не гријешите; јер неки не знаду за Бога, на срамоту вама кажем.
35 Али ће вам рећи ко: како ће устати мртви? и у каком ће тијелу доћи?
36 Безумниче! то што сијеш неће оживљети ако не умре.
37 И што сијеш не сијеш тијело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
38 А Бог му даје тијело како хоће, и сваком сјемену своје тијело.
39 Није свако тијело једно тијело, него је друго тијело човјечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
40 И имају тјелеса небеска и тјелеса земаљска: али је друга слава небескима, а друга земаљскима.
41 Друга је слава сунцу, а друга слава мјесецу, и друга слава звијездама; јер се звијезда од звијезде разликује у слави.
42 Тако и васкрсеније мртвијех: сије се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
43 Сије се у срамоти, а устаје у слави; сије се у слабости, а устаје у сили;
44 Сије се тијело тјелесно, а устаје тијело духовно. Има тијело тјелесно, и има тијело духовно.
45 Тако је и писано: први човјек Адам постаде у тјелесном животу, а пошљедњи Адам у духу који оживљује.
46 Али духовно тијело није прво, него тјелесно, па онда духовно.
47 Први је човјек од земље, земљан; други је човјек Господ с неба.
48 Какав је земљани таки су и земљани; и какав је небески таки су и небески.
49 И како носимо обличје земљанога тако ћемо носити и обличје небескога.
50 А ово говорим, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити царства Божијега, нити распадљивост нераспадљивости нашљеђује.
51 Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помријети, а сви ћемо се претворити.
52 Уједанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
53 Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она ријеч што је написана: побједа прождрије смрт.
55 Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?
56 А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.
57 А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.
58 Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у дјелу Господњему знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
13 Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају нада;
14 Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с њим.
15 Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, нећемо претећи онијех који су помрли.
16 Јер ће сам Господ са заповијешћу, са гласом арханђеловијем, и с трубом Божијом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најприје;
17 А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.
18 Тако утјешавајте један другога овијем ријечима.
Псалми
Пс 23
1 Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати.
2 На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду.
3 Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради својега.
4 Да пођем и долином сјена смртнога, нећу се бојати зла; јер си ти са мном; штап твој и палица твоја тјеши ме.
5 Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја преопуна.
6 Да! доброта и милост твоја пратиће ме у све дане живота мојега, и ја ћу наставати у дому Господњем за дуго.
Пс 39
1 Рекох: чуваћу се на путовима својим да не згријешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2 Бијах нијем и гласа не пустих; мучах и о добру. Али се туга моја подиже,
3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгорје се огањ; проговорих језиком својим:
4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5 Ево с педи дао си ми дане, и вијек је мој као ништа пред тобом. Баш је ништа сваки човјек жив.
6 Баш ходи човјек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7 Па шта да чекам, Господе? Над је мој у теби.
8 Из свега безакоња мојега избави ме, не дај ме безумноме на потсмијех.
9 Нијем сам, нећу отворити уста својијех; јер си ме ти ударио.
10 Олакшај ми ударац свој, силна рука твоја уби ме.
11 Ако ћеш карати човјека за пријеступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човјек.
12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој мучати. Јер сам гост у тебе и дошљак као и сви стари моји.
13 Немој ме више гњевно гледати, па ћу одахнути прије него отидем и више ме не буде.
Пс 90
1 Господе! ти си нам уточиште од кољења до кољења.
2 Прије него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од вијека до вијека, ти си Бог.
3 Ти повраћаш човјека у трухлеж, и говориш: вратите се синови људски!
4 Јер је тисућа година пред очима твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5–6 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене, Ујутру цвјета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 Јер нас нестаје од гњева твојега, и од јарости твоје у сметњи смо.
8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на свјетлост лица својега.
9 Сви се дани наши прекраћују од срдње твоје, године наше пролазе као глас.
10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година: и сам је цвијет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлијећемо.
11 Ко зна силу гњева твојега и твоју јарост, да би те се као што треба бојао?
12 Научи нас тако бројити дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Нека се покаже на слугама твојим дјело твоје, и слава твоја на синовима њиховијем.
17 Нека буде добра воља Господа Бога нашега с нама, и дјело руку наших доврши нам, и дјело руку наших доврши.
Пс 130
1 Из дубине вичем к теби, Господе!
2 Господе! чуј глас мој. Нека пазе уши твоје на глас мољења мојега.
3 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе: Господе, ко ће остати?
4 Али је у тебе праштање, да би те се бојали.
5 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у ријеч његову.
6 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.
7 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у њега откуп.
8 И он ће откупити Израиља од свијех безакоња његовијех.