2. дневникаглава 12

Тумачење главе (на руском)

1–12. Отступление Ровоама от Иеговы и наказание нашествием египтян; временное раскаяние Ровоама. 13–16. Продолжительность и общий характер царствования Ровоама, его преемник.

1А кад Ровоам утврди царство и кад осили, остави закон Господњи и сав Израиљ с њим.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Неверность Ровоама Иегове (сн. ст. 5 и ) подробнее изображена в 3 Цар XIV:21–24 Толков. Библия II, 476.

2А пете године царовања Ровоамова дође Сисак цар Мисирски на Јерусалим, јер згријешише Господу,

3С тисућу и двије стотине кола и са шездесет тисућа коњика, и не бјеше броја народу који дође с њим из Мисира, Лувејима, Сухејима и Хусејима.

4И узе тврде градове Јудине и дође до Јерусалима.

Тумачење, ст. 2–4 (на руском)

. О нашествии Сусакима, как наказании за беззакония Ровоама, говорится и в 3 Цар XIV:25–26 (см.Толков. Библию II, 476), но во 2 Пар рассказ этот является восполненным несколькими частностями. Так показана (ст. 3) численность колесниц (1 200) и всадников (60 000) войска Сусакимова, а также отмечен разноплеменный состав этого войска: кроме собственно египтян, в нем были еще представители других народностей, очевидно африканских, подчиненных Египту: «Ливитяне, Сукхиты и Ефиопляне». Ливийцы (евр. лувим или легавим, Быт X:13; Наум III:9; Дан XI:43) обитали по северному побережью Африки, вблизи нынешнего Алжира и далее к востоку (ср. Толков. Библия т. I, с. 326). Ефиоплянами (евр. кутим ) обычно называются в Библии жители страны, соответствовавшей нынешней Нубии и Абиссинии, хотя иногда это имя означает территорию и народность к северу от Персидского залива. (См. Толков. Библию т. I, с. 325; т. II, с. 524). «Сукхиты», евр. суккиим, недостаточно известны LXX, Vulg., слав.: «Троглодиты», обитатели пещер и шатров, по наиболее принятому мнению, — кочевое племя на западном берегу Черного моря (родственное ефиоплянам).

5Тада дође Семаја пророк к Ровоаму и кнезовима Јудинијем, који се бијаху скупили у Јерусалим од Сисака, и рече им: овако вели Господ: ви остависте мене, зато и ја остављам вас у руке Сисаку.

6Тада се понизише кнезови Израиљеви и цар и рекоше: праведан је Господ.

7А кад их видје Господ гдје се понизише, дође ријеч Господња Семаји говорећи: понизише се, нећу их потрти, него ћу им сада дати избављење, и неће се излити јарост моја на Јерусалим преко Сисака.

8Него ће му бити слуге да познаду шта је мени служити, шта ли служити царствима земаљским.

Тумачење, ст. 5–8 (на руском)

. О деятельности пророка Самея — современника и бытописателя Ровоама (ст. 15), об обличительной проповеди этого пророка и благотворных последствиях этой проповеди известие находится также только во 2 Пар и имеет все признаки документального свидетельства очевидца или участника события пророка.

9И тако дође Сисак цар Мисирски у Јерусалим и узе благо дома Господњега и благо дома царева, све то узе; узе и штитове златне, које бјеше начинио Соломун;

10И на њихово мјесто начини цар Ровоам штитове од мједи, и предаде их старјешинама над стражарима који чувају врата домова царева.

11И кад иђаше цар у дом Господњи долажаху стражари и ношаху их, а послије их опет остављаху у ризницу стражарску.

Тумачење, ст. 9–11 (на руском)

. Буквальное повторение 3 Цар XIV:25–28 (ср. Толков. Библия II, 476).

12Што се дакле понизи, одврати се од њега гњев Господњи, и не затр га сасвијем; јер још у Јуди бјеше добра.

13И утврди се цар Ровоам у Јерусалиму, и царова; јер бијаше Ровоаму четрдесет и једна година кад се зацари, и седамдесет година царова у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свијех племена Израиљевијех да ондје намјести име своје. А матери његовој бјеше име Нама, Амонка.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

и 16 сн. 4 Цар XIV:21 и 31.

14Али он чињаше зло, јер не управи срца својега да тражи Господа.

15Али дјела Ровоамова прва и пошљедња нијесу ли записана у књизи пророка Семаје и видиоца Ида, гдје се казују кољена а и ратови који бијаху једнако међу Ровоамом и Јеровоамом?

16И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Авија син његов.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.