2. дневникаглава 4

Тумачење главе (на руском)

1–8. Устройство богослужебных принадлежностей храма Соломонова: медный жертвенник, медное море, 10 омывальниц, 10 светильников, 10 столов, 100 чаш. 9–22. Священнический и большой дворы храма; замечания о различной утвари храма.

1И начини олтар од мједи, двадесет лаката дуг и двадесет лаката широк, а десет лаката висок.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Тогда как 3 книга Царств не упоминает о жертвеннике всесожжений между сосудами, сделанном художником Xирамом, 2 Паралипоменон не только упоминает о нем, но и ставит его во главе внешних принадлежностей храма. Размерами своими — 20 локтей длины и ширины и 10 л. вышины — жертвенник Соломонов был почти вчетверо больше Моисеева (5х5х3 л., Исх XXVII:1. Толков. Библия I, 446), и если последний был из дерева, то Соломонов жертвенник выразительно называется медным, т. е. имел, по крайней мере, стенки медные, внутренность же его, по требованию закона Моисеева, была заполнена дикими камнями, а верхняя площадка для возжения огня была покрыта землей (проф. А. А. Олесницкий . Ветхоз. храм, с. 321–322. Сн. Толков. Библия т. I, с. 435).

2И сали море, десет лаката бјеше му од једнога краја до другога, округло унаоколо, пет лаката високо; а унаоколо му бјеше тридесет лаката.

3А под њим бијаху ликови воловски, који стајаху свуда унаоколо, по десет на једном лакту, те окружаваху море: два реда бијаше тијех волова, саливенијех с морем.

4И стајаше море на дванаест волова, три гледаху на сјевер, а три гледаху на запад, а три гледаху на југ, а три гледаху на исток, а море стајаше озго на њима, и задња страна свијех њих бијаше унутра.

5Дебљина му бијаше с подланице, а крај му бијаше као крај у чаше, као цвијет љиљанов, а примаше три тисуће вата.

Тумачење, ст. 2–5 (на руском)

. Описание медного или литого моря во 2 Пар почти всецело даже дословно сходно с параллельным описанием этого бассейна в 3 Цар VII:23–26. См. Толков. Библию II, с. 459–460. Разности — две: 1) по 3 Цар вместимость медного моря — в 2 000 батов, по 2 Пар — 3 000 батов; 2) 3 Цар под краями медного моря в два ряда шли шары наподобие колокинтов (диких огурцов), по 2 Пар эти барельефы имели вид волов. См. сейчас названное место Толков. Библии, т. II; см. у проф. Олесницкого Ветхоз. храм, с. 329.

6И начини десет умиваоница, и метну их пет с десне стране, а пет с лијеве, да се у њима пере, што год требаше за жртву паљеницу, у њима праху; а море бијаше за свештенике да се у њима умивају.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

. «Медное море» служило для омовений священников перед священнодействиями; для омываний же жертвенных частей предварительно сожжения их служили 10 сосудов — омывальниц, евр. кийорот, LXX: λουτηρες, Vulg.: conchae. Устройство этих сосудов и особенно их подстав описано с большей подробностью в 3 Цар VII:27–39. Толков. Библия II, 458–460.

7И начини десет свијетњака од злата, облика каки им требаше, и намјести их у цркви, пет с десне стране а пет с лијеве.

8И начини десет столова, и намјести их у цркви, пет с десне стране а пет с лијеве; и начини стотину чаша од злата.

Тумачење, ст. 7–8 (на руском)

. Вместо одного светильника во святой скинии Моисеевой (Исх XXV:31–37. Толков. Библия I, 443–444) в храме Соломоновом, вследствие больших размеров его и необходимости большого освещения, число светильников было увеличено до десяти, и все они были вылиты Xирамом из золота — «как им быть надлежало», евр. кемишлатим — по закону, т. е. согласно сейчас упомянутому Иcx XXV:31–37; LXX: κατά το κρίμα αυτών, слав.: по мере их ; Vulg.: secundum speciem, qua jussa erant fieri, — следовательно, напр., каждый светильник имел 7 лампад, так что общее число лампад было 70 (ср. у проф. А. А. Олесницкого, Ветхозаветный храм, с. 317–318). И число столов в святом храме было 10 (ст. 8), хотя собственно столом для хлебов предложения мог служить лишь один из них (названный в 3 Цар VII:43), а прочие могли служить для небогослужебных принадлежностей и второстепенных сосудов храма, напр., здесь же упоминаемых 100 золотых чаш (Олесницкий, там же, с. 319).

9И начини тријем свештенички и велики тријем, и врата на тријему, и окова врата у мјед.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

. В отличие от скинии Моисеевой, имевшей один двор, Соломонов храм имел два двора: один был местом совершения богослужения или двором священников, другой назначался для собиравшегося в храм народа (ср. Иез XL:17). Предположение некоторых ученых, будто Соломонов храм имел еще и третий двор язычников (как храм Ирода, в котором был также двор женщин), лишено основания.

10А море метну на десну страну к истоку с југа.

11Још начини Хирам лонце и лопате и котлиће, и сврши Хирам посао, који ради цару Соломуну за дом Божији:

Тумачење, ст. 11 (на руском)

. Сн. 3 Цар VII:45.

12Два ступа, и два оглавља округла наврх ступова, и плетенице двије да покривају два оглавља наврх ступова;

13И четири стотине шипака на двије плетенице, два реда шипака на свакој плетеници, да покривају два оглавља наврх ступова;

Тумачење, ст. 12–13 (на руском)

. Сн. 3 Цар VII:15; 2 Пар III:16.

14И начини подножја, и умиваонице начини на подножја;

15Једно море, и дванаест волова под њим;

Тумачење, ст. 14–15 (на руском)

. Сн. ст. 4–5. В еврейском тексте ст. 14 дважды ошибочно стоит глагол ???, аса, сделал, вместо стоящего в параллельном месте 3 Цар VII:43 числительного ???, асар (есер ), десять; ошибка эта повторена в Вульгате (fecit, superposuit) и русском синод. (сделал — сделал ), но справедливо устранена у LXX (έποιησε δέκα) и в славянск. т. (сотвори десять ).

16И лонце и лопате и виљушке, и све справе за њих начини Хирам Авив цару Соломуну за дом Господњи од углађене мједи.

17То је цар саљевао у равни Јорданској у земљи иловачи између Сохота и Саридате.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

. Место, где Соломон отливал украшения храма (баавигаадама, in argillosa terra, «в глинистой земле»; LXX: έν τω πάκει τής γής, слав.: в толщи земной ) указано между Сокхофом и Царедою. Сакхоф (Пс LVII:8; Onomast. 834) — город в колене Гадовым (Нав XIII:27), в Заиорданье. Цареда — в 3 Цар VII:46 Цартан (сн. Суд VII:22; 3 Цар IV:12), слав.: Саридаф или (3 Цар) Сирам . LXX: Σαρηαθά, Vulg.: Saredatha — на западной стороне Иордана, недалеко от Иерихона; отожествляют с нынешней Каран Сартабе (Onomast. 632). Цареда, по 3 Цар XI:26 (слав.) была родиной Иеровоама I.

18И начини Солонун свега овога посуђа врло много, да се није тражило мјера мједи.

19Начини Соломун и све друге справе за дом Божји, и олтар од злата и столове на којима стајаху хљебови постављени;

20И свијетњаке са жишцима њиховијем од чистога злата да горе пред светињом над светињама по обичају;

21И цвијетове и жишке и усекаче од злата; а то злато бијаше веома добро;

22И ножеве и котлиће и кадионице и клијешта од чистога злата; и врата од дома, врата унутрашња од светиње над светињама, и врата од дома на која се улажаше у цркву, бијаху од злата.

Тумачење, ст. 18–22 (на руском)

. Сн. 3 Цар XII:46–50. Толков. Библия II.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.