2. дневникаглава 5

Тумачење главе (на руском)

(Ср. 3 Цар VIII:1–11).

Перенесение ковчега завета из скинии Давидовой в храм.

1–3. Собрание старейшин Израилевых в седьмом месяце на торжество перенесения ковчега. 4–6. Перенесение ковчега и многочисленные жертвы Соломона. 7–10. Поставление ковчега во Святом Святых. 11–14. Пение левитов и игра на музыкальных инструментах; феофаническое облако наполняет храм.

1И тако се сврши сав посао што уради Соломун за дом Господњи; и унесе Соломун што бјеше посветио Давид отац његов, и сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Божијега.

2Тада сабра Соломун старјешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих у Јерусалим да пренесу ковчег завјета Господњега из града Давидова, које је Сион.

3И скупише се к цару сви људи Израиљеви на празник који бива седмога мјесеца.

Тумачење, ст. 1–3 (на руском)

. Замечание ст. 1 о помещении Соломоном в храме сокровищ Давида есть повторение ст. 51 VII-ой гл. 3 Цар (сн. 2 Цар VIII:7–12; 1 Пар XVIII:7–11). Сокровища эти, вероятно, были помещены в трехэтажных пристройках храма. Ст. 2–3 сн. 3 Цар VIII:1–2. В 2 Пар не указано название 7-го месяца этаним или афаним (позже — тисри ), как в 3 Цар. По блаженному Феодориту, собрание народа совершилось в праздник кущей (Migne. Patrolog. Curs. Comp. Ser. gr. 1. 80, p. 822).

4И кад дођоше све старјешине Израиљеве, узеше Левити ковчег.

5И пренесоше ковчег и шатор од састанка и све судове свете што бијаху у шатору, пренесоше свештеници и Левити.

6А цар Соломун и сав збор Израиљски који се сабра к њему принесоше к њему на жртву оваца и говеда толико да се не могаше од мноштва ни избројити ни прорачунати.

Тумачење, ст. 4–6 (на руском)

. По 3 Цар VIII:3 ковчег подняли и несли священники, как требует и Чис IV:15. Здесь же, ст. 4, равно как в 1 Пар XV:2 и 2 Цар VI:15, право носить ковчег представляется принадлежащим и левитам или «священникам-левитам», как следует точно перевести с еврейского: (гак ) коганим (га ) левиим: «левиты» — родовое понятие, священники — видовое (ср. Втор X:8; XVIII:7). См. проф. Ф. Г. Елеонского . Феократическое и экономическое состояние ветхозаветного левитства и священства по законам Пятикнижия. Xрист. Чтен. 1875, август, с. 192–207; сн. прот. Г. Титова . История священства и левитства ветхозаветной церкви. Тифлис 1876, с. 63–64, примеч. 2.

7И унесоше свештеници ковчег завјета Господњега на мјесто његово, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.

8Јер херувимима бијаху раширена крила над мјестом гдје ће стајати ковчег и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго.

9И повукоше му полуге тако да им се крајеви виђаху од ковчега на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху, и осташе ондје до данас.

10У ковчегу не бјеше ништа осим двије плоче које метну Мојсије на Хориву кад Господ учини завјет са синовима Израиљевијем пошто изидоше из Мисира.

Тумачење, ст. 7–10 (на руском)

. Замечание о шестах ковчега и о присутствии их при последнем до сего дня (ст. 9, сн. 3 Цар VIII:8) принадлежит современному Соломону — составителю церковно-государственных летописных известий, а не самому свящ. писателю книг Паралипоменон, — предположительно Ездре; уже при Ровоаме драгоценная утварь храма была похищена фараоном египетским Сушимом (3 Цар XIV:26; 2 Пар XII:9), а после плена, в храме Зоровавеля не было и самого ковчега. Таким образом данное замечание, подобно другим чертам повествования, указывает на документальный характер известий кн. Паралипоменон (Cornel . a Lapide ad. h. loc; проф. А. А. Олесницкий, Государств. Летопись царей иудейских. Труды Киев. Дух. Акад., № 8, с. 420–421; проф. П. А. Юнгеров . Происхождение и историчность кн. Паралипоменон. 1905, сентябрь, с. 15–16. Сн. Толков. Библия II. с. 461).

Из замечания ст. 10: «не было в ковчеге (храма Соломонова) ничего, кроме двух скрижалей…» (сн. 3 Цар VIII:9) можно уже заключать, что в скинии Моисеевой ковчег заключал и еще нечто, — именно по Евр IX:4 там были, кроме скрижалей завета (сн. Втор X:1), еще золотой сосуд с манною (сн. Исх XVI:32–34) и жезл Ааронов расцветший (сн. Чис XVII:10. См. Толков. Библию I, с. 430 и 523; проф. Олесницкого, Ветхозаветный храм, с. 151).

11А кад свештеници изидоше из светиње, јер свештеници који се нађоше освешташе се не пазећи на ред,

12И Левити пјевачи сви, који бијаху уз Асафа и Емана и Једутуна, и синови њихови и браћа њихова, обучени у танко платно, стајаху с кимвалима и псалтирима и с гуслама с источне стране олтару, и с њима сто и двадесет свештеника, који трубљаху у трубе,

13И кад они који трубљаху у трубе и који пјеваху, сложно једнијем гласом хваљаху и слављаху Господа, и подизаху глас уз трубе и кимвале и гусле, хвалећи Господа да је добар, да је довијека милост његова, тада се напуни облака дом Господњи,

14Те не могаху свештеници стајати да служе од облака, јер се славе Господње напуни дом Божји.

Тумачење, ст. 11–14 (на руском)

. В сравнении с параллельными ст. 10–11 VIII гл. 3 Цар здесь имеется значительная вставка документального характера: свидетельство о левитских хорах, устроенных еще Давидом при скинии Сионской и Гаваонской (1 Пар XVI:4 сл. 37; XXV:7–31), главных регентах их: Асафе, Емаке и Идифуне, и торжественном пении с игрой храмового оркестра при освящении храма (см. у о. прот. Г. Титова, История священства и левитства, с. 94–98. Об Асафе и Емане ср. 3 Цар IV:81 и Толков. Библия II, 453–454. Об облаке славы Иеговы — там же. с. 461–462).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.