Проповедникглава 6

Тумачење главе (на руском)

1–9. Неуменье пользоваться богатством. 10–12. Бессилие человека и суетность жизни.

1Има зло које видјех под сунцем и често је међу људима:

2Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све што год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.

3Да би ко родио сто синова и живио много година и дани би се вијека његова веома намножили, а душа се његова не би наситила добра, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.

4Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;

5Ни сунца не видје, нити што позна, а почива боље него онај.

6И да би живио двије тисуће година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно мјесто?

Тумачење, ст. 1–6 (на руском)

Екклезиаст продолжает развивать свою излюбленную мысль о неуменьи людей пользоваться богатством и, вообще, жизнью. Очень часто случается, что люди, обладающие большими богатствами, не извлекают из них никаких радостей. На их долю приходятся лишь труды и заботы, а жизненные радости достаются другим. Эти богачи, не видевшие при жизни ни света, ни радости, несчастнее выкидышей, так как они сходят в шеол с горьким сознанием бессмысленно проведенной жизни. Не испытавши радостей при жизни, они не встретили сочувствия и почета по смерти.

7Сав је труд човјечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

Все труды человека имеют своею целью приобретение благ и удовлетворение потребностей. Но желания человека безграничны, и он вместо того, чтобы наслаждаться тем, что имеет, стремится лишь к новым приобретениям.

8Јер шта има мудри више него безумни? шта ли сиромах, који се умије владати међу живима?

Тумачење, ст. 8 (на руском)

Бедняка умеющего ходить пред живущими, т. е. бедняка, умеющего жить в общении с людьми и, таким образом, проводить приятную и спокойную жизнь. Преимущество мудрого перед глупым состоит в том, что в то время как богатый скупец в мрачном уединении избегает людей, мудрый наслаждается общением с людьми, менее всего думая о приумножении богатства.

9Боље је видјети очима него ли жељети; и то је таштина и мука духу.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

Лучше созерцать глазами то, что есть, чем скитаться душой среди неосуществимых надежд и невыполнимых желаний. Лучше наслаждаться тем немногим, что имеешь, чем жить в постоянных заботах о будущем. Екклезиаст, однако, не забывает, что созерцание глазами, т. е. доступные человеку радости вовсе не составляют полного счастья, Ithron. Они, в сущности, тоже суетны, так как скоропреходящи.

10Што је ко, давно је тијем назван; и зна се да је човјек и да се не може судити с јачим од себе.

11Кад дакле има много ствари које умножавају таштину, кака је корист човјеку?

12Јер ко зна што је добро човјеку у животу, за мало дана таштега живота његова, који му пролазе као сјен? или ко ће казати човјеку шта ће бити послије њега под сунцем?

Тумачење, ст. 10–12 (на руском)

Неизменность существующего порядка, невозможность для человека препираться с его Творцом и многое другое умножают суету жизни. Человеку, поневоле, приходится довольствоваться немногим, так как он не знает лучшего счастья, и будущее ему неизвестно.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).