Јеремијаглава 5

Тумачење главе (на руском)

1–9. Жалоба пророка на развращение народа иудейского. 10–19. Приговор Божий. 20–31. Новая, более сильная жалоба пророка.

1Прођите по улицама Јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовијем, хоћете ли наћи човјека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

Бог предлагает найти в Иерусалиме хоть одного справедливого и честного человека — Он и в таком случае простил бы город (ср. Быт XVIII:23–32). Ищущего истины. Истина (emunah) — как человеческое свойство, соединяет в себе верность Богу, честность в отношении к людям и истинность в отношении к самому себе.

2Ако и говоре: тако да је жив Господ! опет се криво куну.

3Господе! не гледају ли очи твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.

Тумачење, ст. 2–3 (на руском)

Клянутся ложно, т. е. сами не придают никакого значения своей клятве именем Иеговы. — Очи Твои не к истине ли?, т. е. а Ты, Господи, ценишь только одну истину!

4И ја рекох: сиромаси су, лудо раде, јер не знају пута Господњега, закона Бога својега.

5Идем к властелима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога својега; али и они изломише јарам, покидаше свезе.

Тумачење, ст. 4–5 (на руском)

Пророк высказывает свои личные впечатления, какие он вынес из наблюдения над жизнью столичного города. Оказывается, что даже люди знатные смотрят на закон Иеговы, как на тяжелое иго, от которого надо непременно освободится. Простой же народ этого закона, может быть, вовсе не знает.

6Зато ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њиховијех, ко год изиде из њих биће растргнут, јер је много гријеха њиховијех и силни су одмети њихови.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

Враги Иудеи изображаются под видом хищных зверей.

7Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нијесу богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стјечу се гомилом.

8Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњега својега.

Тумачење, ст. 7–8 (на руском)

Клятва не богами свидетельствовала об отречении от истинного Бога. Я насыщал их. Еще Моисей предсказывал, что евреи, насытясь всеми произведениями Палестины, оставят Бога, своего благодетеля (Втор XXXII:13–15). Иеремия также под прелюбодеянием, какое допускают себе совершать иудеи, разумеет отпадение их от Иеговы и служение идолам, которое впрочем и в самом деле, обычно, соединялось с развратом. — Дом блудниц — это языческое святилище.

9Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таком народу?

Тумачење, ст. 1–9 (на руском)

То наказание, которое возвещено Иудее и Иерусалиму в предшествующей главе, является вполне заслуженным. В Иерусалиме, столице Иудеи, царствует развращение нравов. Не стало людей честных, ради которых Господь мог бы помиловать город.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

Душа Моя = Я. — Месть, в приложении к Богу, означает Его всеправедный суд над людьми.

10Изидите му на зидове и развалите, али немојте сасвијем затрти, скините му пријеворнице, јер нијесу Господње.

11Јер ме сасвијем изневјери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.

Тумачење, ст. 10–11 (на руском)

Пророк, от лица Иеговы, обращается к врагам Иудеи с приглашением восходить на стены Иерусалима и разрушать их, уничтожать их гордо высящиеся зубцы. Впрочем — замечает пророк — это разрушение не положит конец существованию народа (но не до конца). Некоторые толкователи (Соmill) под стенами здесь понимают стенки виноградника, а под зубцами — побеги виноградной лозы. По этому толкованию, пророк говорит здесь о народе еврейском, который и у пророка Исаии (V:2) изображался под видом огороженного стенками виноградника.

12Ударише у бах Господу и рекоше: није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видјети мача ни глади.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

Иудеи не вовсе отрицают бытие Божие. Они не верят только в то, что Он говорит им через своих пророков и что от Него исходит наказание и награда (ср. Соф I:12).

13А ти пророци отићи ће у вјетар, и ријечи нема у њима, њима ће бити тако.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

Иеремия, вероятно, имеет в виду, кроме себя, еще и других истинных пророков, которые предрекали гибель Иерусалиму (ср. XXVI:20 и сл.). Так как до сих пор эти предсказания еще не исполнились, то иудеи и осмеивали их.

14Зато овако вели Господ Господ над војскама: кад тако говорите, ево ја ћу учинити да ријечи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.

Тумачење, ст. 14 (на руском)

Через Иеремию, над которым более всего смеялись иудеи, Господь совершит скоро Свой суд над Иерусалимом. По слову пророка, как бы от действия огня все грешники в Иерусалиме будут истреблены, — конечно, имеющими явиться в Иерусалим вавилонянами.

15Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ којем језика нећеш знати нити ћеш разумјети што говори;

16Којему је тул као гроб отворен, сви су јаки.

17И појешће љетину твоју и хљеб твој, што синови твоји и кћери твоје шћаху јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.

Тумачење, ст. 15–17 (на руском)

Вавилоняне изображаются здесь приблизительно такими же чертами, как и у Моисея (Втор XXVIII:49–52). Народ древний — существующий с самых давних пор — Колчан его как открытый гроб — может быть, пророк хочет сказать этим о противном и страшном впечатлении, какое производит громадный мешок с убийственными стрелами на спине вавилонского воина.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

Съедят сыновей — конечно, в переносном смысле: уничтожат, истребят.

18Али ни тада вели Господ, нећу вас сасвијем затрти.

19Јер кад речете: зашто нам чини Господ Бог наш све ово? тада им реци: како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.

Тумачење, ст. 10–19 (на руском)

За грехи свои иудейский народ, несомненно, должен понести кару. Он не допускает мысли об этом, смеется над пророками, предвещающими ему суд Божий, и за это будет покорен могущественным северным народом.

Тумачење, ст. 18–19 (на руском)

Господь все-таки не совершенно истребит грешный народ иудейский. Если же Он посылает на них бедствия, то эти бедствия являются вполне заслуженными наказаниями.

20Јавите ово у дому Јаковљеву, и огласите у Јуди, говорећи:

Тумачење, ст. 20 (на руском)

Дом Иакова — тоже, что Иудея.

21Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи а не видите, који имате уши а не чујете.

Тумачење, ст. 21 (на руском)

Ср. Ис VI:10.

22Мене ли се нећете бојати? вели Господ; од мене ли нећете дрктати? који поставих пијесак мору за међу вјечном наредбом, и неће пријећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је пријећи.

Тумачење, ст. 22 (на руском)

Как на чудо мудрости и всемогущества Иеговы пророк указывает на то, что море не заливает берегов своих далее положенного для прилива предела, несмотря на то, что по песку ему легко было бы катить свои волны.

23Али је у народа овога срце упорно и непокорно; отступише и отидоше.

24Нити рекоше у срцу свом: бојмо се Господа Бога својега, који нам даје дажд рани и позни на вријеме, и чува нам недјеље одређене за жетву.

Тумачење, ст. 23–24 (на руском)

Иудеи крайне упрямы и не хотят обратиться к Иегове, — Хранит для нас седмицы — т. е. оберегает дни сбора хлебов от дождей, именно недели между Пасхой и Пятидесятницей, в течение коих обыкновенно в Палестине шла жатва.

25Безакоња ваша одвраћају то, и гријеси ваши одбијају добро од вас.

26Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.

27Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне пријеваре; зато посташе велики и обогатише.

28Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.

Тумачење, ст. 25–28 (на руском)

В последнее время, — такова мысль пророка — иудеи своими грехами добились того, что стал меняться вышеуказанный порядок в явлениях природы. Во время сбора плодов, след., шел нередко дождь, вредивший жатве…

29Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?

Тумачење, ст. 29 (на руском)

Повторение мысли, содержащейся в 9 ст.

30Чудо и страхота бива у земљи.

31Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мојему то мило. А шта ћете радити на пошљедак?

Тумачење, ст. 20–31 (на руском)

Объясняя, за что Иегова гневается на иудеев, пророк указывает на их нежелание видеть величие Божественного всемогущества и любви. Они не боятся Бога и обижают людей — вот причина их несчастий.

Тумачење, ст. 30–31 (на руском)

В дополнение к сказанному о преступлениях народа израильского пророк указывает на тесный союз, какой священники заключили со лжепророками (ср. ХХIX:24–26). Особенно печалит Иеремию то обстоятельство, что и народ с охотою слушает лживые уверения священников и пророков, убеждавших их, что в их государстве все обстоит благополучно. Народ стоял на ложном пути и не обнаруживал ни малейшего желания свернуть с него — вот что сокрушало Иеремию!

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).