Јеремијаглава 6

Тумачење главе (на руском)

1–8. Враги уже под стенами Иерусалима. 9–21. Глубина нравственного падения иудеев. 22–26. Опасность, угрожающая Иерусалиму. 27–30. Заключение.

1Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од сјевера и велика погибао.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

Дети Вениаминовы. Так названы жители Иерусалима потому, что первоначально Иевус или Иерусалим принадлежал Вениаминову колену (Нав XV:8) и вениамитяне составляли в древности большую часть населения города (Суд I:26). — Фекоя — селение к юго-востоку от Вифлеема, лежало на горах и оттуда поэтому удобно было подавать сигналы (вероятно, огнем). Тоже можно сказать и о Бефкареме, под именем которого блаж. Иероним разумел местность гористую между Фекоею и Иерусалимом.

2Учиних кћер Сионску да је као лијепа и њежна дјевојка.

3К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје мјесто.

Тумачење, ст. 2–3 (на руском)

Иерусалиму угрожает нашествие вражеских полчищ. — Пастухи — военачальники.

4Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сјенке вечерње одуљаше.

5Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њезине.

6Јер овако говори Господ над војскама: сијеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему.

Тумачење, ст. 4–6 (на руском)

Враги ободряют друг друга. Нужно скорей идти, — иначе ночь застанет в дороге. И они идут несмотря на полуденный зной… — Приготовляйте войну — точнее: «освящайте войну». Война у восточных народов рассматривалась часто как священный подвиг, как своего рода богослужение (ср. 1 Цар XXI:5; Исх XIX:10; Нав III:5). Распространяются вечерние тени. С близостью ночи тени от предметов становятся длиннее.

7Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране.

8Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу гдје се не живи.

Тумачење, ст. 1–8 (на руском)

Положение дел в Иудее становится все тревожнее и тревожнее. Небезопасно уже оставаться даже и в Иерусалиме — и отсюда нужно бежать, — конечно, к югу, так как враг идет с севера. Неприятели спешат к Иерусалиму, чтобы разрушить этот город.

Тумачење, ст. 6–8 (на руском)

Теперь Сам Иегова ободряет врагов к скорейшему завладению Иерусалимом, потому что Иерусалим не может удержаться от злодеяний, как источник не может перестать источать из себя воду. Однако Иегова все еще приглашает жителей Иерусалима исправить свою жизнь.

9Овако говори Господ над војскама: остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

Остаток Израиля — т. е. царство Иудейское, которое во дни Иеремии еще сохраняло свою независимость, тогда как большее, чем оно, царство Израильское уже было опустошено.

10Коме ћу говорити и свједочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, ријеч је Господња њима потсмијех, није им мила.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

Отсюда (до 16-го стиха) говорит пророк. Он не видит никакой надежды для Иудейского царства. Он напрасно бы стал обращаться к народу иудейскому с призывами к раскаянию. У иудеев ухо необрезанное, т. е. как бы заросло кожею и они не способны внимать учению пророка, а только смеются над ним.

11Зато сам пун гњева Господњега; изнемогох устежући га; просућу га на дјецу по улицама и на сабране младиће, и човјек и жена ухватиће се, и стари и временити.

12И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ.

Тумачење, ст. 11–12 (на руском)

Пророк сам до того исполнен жаром божественного гнева, что не может более удержать его в себе и теперь будет всем возвещать гибель.

13Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице.

14И лијече ране кћери народа мојега овлаш, говорећи: мир, мир; а мира нема.

15Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.

Тумачење, ст. 13–15 (на руском)

Даже священники и пророки (ложные) — все поступают против требований чести и совести. Они обещают народу мир, т. е. примирение с Богом и отсюда полную внешнюю безопасность, тогда как теперь не может быть и речи о таком мире.

16Господ рече овако: станите на путовима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добра, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: нећемо да идемо.

17И поставих вам стражаре говорећи: пазите на глас трубни. А они рекоше: нећемо да пазимо.

Тумачење, ст. 16–17 (на руском)

Господь внушал народу идти древним путем, т. е. подражать патриархам, угодившим Богу. Он поставил стражей, т. е. пророков, которые время от времени звуками трубы должны были предупреждать неосторожных путников, желавших идти новыми путями. Но ничто не действовало на иудеев!

18Зато чујте, народи, и познај, зборе, што је међу њима.

19Чуј, земљо! ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њиховијех, јер не пазе на моје ријечи, и одбацише закон мој.

20Што ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нијесу ми угодне, нити су ми приноси ваши мили.

21Зато овако говори Господ: ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и оцеви и синови, сусјед и пријатељ му, и погинуће.

Тумачење, ст. 9–21 (на руском)

Грехи иудеев чрезвычайно велики и потому гнев Божий обрушится и на взрослых и на детей. Они, иудеи, не хотели слушать никаких предостережений Божиих и за это их постигнет погибель.

Тумачење, ст. 18–21 (на руском)

Все народы приглашаются выслушать приговор Божий над иудеями. Иудеи не слушали слов Иеговы, думая покрыть все свои преступления принесением отборных курений и жертва (ладан из Савы или Счастливой Аравии и благовонный тростник из заграницы не были обязательными приношениями). Поэтому Бог положит пред иудейским народом преткновения, т. е. пошлет на них народы с севера.

22Овако говори Господ: ево народ ће доћи из земље сјеверне, и велик ће народ устати од крајева земаљских.

23Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће на коњма, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери Сионска.

Тумачење, ст. 22–23 (на руском)

Пророк имеет здесь, очевидно, в виду вавилонян (ср. I:15; IV:15) Дочь Сиона — главным образом население Иерусалима.

24Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.

25Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо.

Тумачење, ст. 24–25 (на руском)

Это говорит народ, живущий на Сионе.

26Кћери народа мојега, припаши костријет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач.

Тумачење, ст. 22–26 (на руском)

Господь возвещает иудеям о приближении к Иерусалиму страшного народа с севера и иудеи приходят в ужас от этой вести. Пророк с своей стороны приглашает народ свой к сетованию.

Тумачење, ст. 26 (на руском)

Пророк приглашает иудеев оплакивать свою гибель как вполне несомненную.

27Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов.

Тумачење, ст. 27 (на руском)

Башнею — точнее с евр.: испытателем (по слав. искупителем) если вместо bochon = башня читать: bochen. — Столпом — по евр.: mebazer. Это выражение, очевидно, параллельное выражению bochen, но точное значение его установить нельзя.

28Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, мјед су и гвожђе, сви су покварени.

Тумачење, ст. 28 (на руском)

Это слова пророка. По его наблюдениям, иудеи представляют, собою только медь и железо и не могут быть сравнены с какими-либо благородными металлами.

29Изгорјеше мјехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити.

30Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци.

Тумачење, ст. 27–30 (на руском)

В заключение пророк говорит, что, по повелению Божию, он исследовал нравственное состояние своего народа и нашел, что этот народ вполне заслужил отвержение от Бога.

Тумачење, ст. 29–30 (на руском)

Сравнивая свой народ с металлическою рудою, пророк, подобно плавильщику, хотел отделить шлаки или примеси от серебра. Но все было напрасно — шлаки или злые люди не отделились — все иудеи оказались совершенно однородною массою. Один свинец!

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).