Судијеглава 17

Тумачење главе (на руском)

1-6. Изготовление Михою принадлежностей культа 7-13. Совершение левитом богослужения в доме Михи.

1А бијаше један човјек из горе Јефремове по имену Миха.

2Он рече матери својој: тисућа и сто сребрника, што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине!

3А кад врати тисућу и сто сребрника матери својој, рече мати његова: то сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг.

4Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двјеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те бијаше у кући Мишиној.

5И тај Миха имаше кућу за богове, и начини оплећак и ликове, и посвети једнога између синова својих да му буде свештеник.

6У то вријеме не бјеше цара у Израиљу: сваки чињаше што му бијаше драго.

Тумачење, ст. 1–6 (на руском)

. Некто Миха, из колена Ефремова, из серебра, подаренного ему матерью (200 сиклей, на 160 рублей серебром, около восьми фунтов), сделал истукан и литый кумир, потом присоединил к ним эфод и терафим и, поставив эти вещи у себя в доме, вероятно, в особой комнате, поручил одному из своих сыновей состоять при них священником. Упоминаемый в культе Михи истукан (песал от раsal - отрывать, отрезать) был вытесан, вероятно, в виде небольшого столбика, по примеру ханаанских менгиров (Втор VII:5, 25), с посвящением Иегове, наподобие бетиля Иакова (Быт XXVIII:18-19). Литой кумир (массека от nasak - лить), как видно из различных мест Библии, где употребляется это название (ср. Исх XXXII:4, 8; Втор IX:12, 16; 3 Цар XIV:9; 4 Цар XVII:16), вероятно, имел форму тельца и служил символическим изображением Иеговы. Эфод был облачением или самого священнослужителя, в виде первосвященнического (ср. Суд VIII:27), или же кумира, как догадываются некоторые. О терафиме см. Быт XXXI:19.

7А бјеше један младић из Витлејема Јудина, од породице Јудине, који бјеше Левит и ондје борављаше.

8Он отиде из тога града, Витлејема Јудина, да се настани гдје може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Мишине.

9А Миха му рече: откуда идеш? Одговори му Левит: из Витлејема Јудина, идем да се настаним гдје могу.

10А Миха му рече: остани код мене, и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему.

11И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син.

12И Миха посвети Левита да му је свештеник тај младић, и оста у кући Мишиној.

13Тада рече Миха: сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника.

Тумачење, ст. 7–13 (на руском)

. Встретив случайно одного молодого левита, искавшего себе пропитания, Миха пригласил его к себе в дом и предложил ему быть у него священником вместо сына, положив ему за труд одежду, пропитание и десять сиклей серебра (8 рублей серебром), на что тот охотно согласился.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).