Судијеглава 18

1У то вријеме не бјеше цара у Израиљу, и у то вријеме племе Даново тражаше себи нашљедство гдје би наставало, јер му дотада не бјеше допало нашљедство међу племенима Израиљевијем.

2Зато послаше синови Данови из породице своје пет људи између себе, храбре људе од Сараје и Естаола, да уходе земљу и добро размотре, и рекоше им: идите, размотрите земљу. И они отидоше у гору Јефремову у кућу Мишину и заноћише ондје.

3И кад бијаху код куће Мишине, познаше глас онога младића Левита, и свративши се онамо рекоше му: ко те доведе овамо? и шта радиш ту? и шта ћеш ту?

4А он им рече: тако и тако учини ми Миха, и најми ме да му будем свештеник.

5А они му рекоше: упитај Бога да знамо хоће ли нам бити срећан пут на који пођосмо.

6А свештеник им рече: идите с миром; по вољи је Господу пут којим идете.

7И тако пошавши онијех пет људи дођоше у Лаис, и видјеше тамошњи народ гдје живи без страха по обичају Сидонском, мирно и без страха, и да нема никога у земљи ко би им чимгод досађивао или отимао власт, и да су далеко од Сидоњана нити имају шта с ким.

8Па кад се вратише к браћи својој у Сарају и Естаол, рекоше им браћа: што је?

9А они рекоше: устајте да идемо на њих; јер видесмо земљу, и врло је добра. И ви не марите? немојте се лијенити, него похитајте да узмете земљу.

10Кад дођете, доћи ћете к народу безбрижном и у земљу пространу; јер је предаде Бог у наше руке; то је мјесто гдје нема недостатака ни у чем што има на земљи.

11Тада пођоше оданде из Сараје и Естаола шест стотина људи од породице Данове наоружанијех.

12И отишавши стадоше у око код Киријат-Јарима у Јуди; зато се прозва оно мјесто Махане-Дан до данас, и јест иза Киријат-Јарима.

13А оданде пошавши у гору Јефремову дођоше у кућу Мишину.

14Тада проговорише петорица што бијаху ишли да уходе земљу Лаиску, и рекоше браћи својој: знате ли да у овијем кућама има оплећак и ликова, и лик резан и лик ливен? Сада дакле гледајте што ћете радити.

15А они свративши се онамо уђоше у кућу гдје бјеше младић Левит, у кућу Мишину, и упиташе га за здравље.

16А шест стотина људи наоружанијех од синова Дановијех стадоше пред вратима.

17А пет људи што бјеху ишли да уходе земљу отишавши уђоше и узеше лик резан и оплећак и ликове и лик ливен; а свештеник стајаше на вратима са шест стотина људи наоружанијех.

18И они што уђоше у кућу Мишину кад узеше лик резани, оплећак, ликове и лик ливени, свештеник им рече: шта радите?

19А они му рекоше: мучи, метни руку на уста, па хајде с нама, и буди нам отац и свештеник. Што ти је боље, бити свештеник кући једнога човјека или бити свештеник племену и породици у Израиљу?

20И свештеник се обрадова у срцу, и узе оплећак и ликове и лик резани, и уђе међу народ.

21И окренувши се пођоше пустивши дјецу и стоку и закладе напријед.

22А кад бијаху далеко од куће Мишине, онда људи који живљаху у кућама близу куће Мишине скупише се и пођоше у потјеру за синовима Дановијем.

23И викаше за синовима Дановијем, а они обазревши се рекоше Миши: што ти је, те си скупио толике људе?

24А он рече: узели сте моје богове које сам начинио, и свештеника, па отидосте. Шта још имам? па још кажете: што ти је?

25А синови Данови рекоше му: немој да ти се чује глас за нама, да не би ударили на вас људи гњевни, те ћеш изгубити душу своју и душу дома својега.

26И синови Данови отидоше својим путем, а Миха, видећи да су јачи од њега врати се и отиде кући својој.

27И они узевши што бјеше начинио Миха, и свештеника, којега имаше, дођоше у Лаис к народу мирном и безбрижном; па их исјекоше оштријем мачем, а град упалише огњем.

28И не бјеше никога да их избави; јер бијаху далеко од Сидона и не имаху ништа ни с ким; а град бијаше у долини која је код Вет-Реова. Послије сазидаше град и населише се у њему.

29И назваше град Дан по имену Дана оца својега, који се роди Израиљу; а прије се град зваше Лаис.

30И синови Данови намјестише себи онај лик резани; а Јонатан син Гирсона Манасијина и синови његови бијаху свештеници племену Данову докле се год не исели из земље.

31И намјештен им стајаше онај лик резани, који начини Миха, за све вријеме докле дом Божји бијаше у Силому.