Плач Јеремијинглава 4

Тумачење главе (на руском)

1–11. Жалоба пророка на печальную судьбу Сиона. 12–20. Причины гибели Сиона. 21–22. Заключение.

1Како потамње злато, промијени се чисто злато? камење је од светиње разметнуто по угловима свијех улица.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

Пророк удивляется, как могло потускнеть чистое золото и как могли настолько почернеть и загрязниться драгоценные камни, которые составляли принадлежность одежды высшего служителя святилища — первосвященника, что их бросили в грязь, на улицу! Очевидно, что под этими драгоценными предметами пророк разумеет великие преимущества иудейского народа, которые теперь нисколько никем не уважаются…

2Драги синови Сионски, цијењени као најчистије злато, како се цијене земљани судови, као дјело руку лончаревијех!

Тумачење, ст. 2 (на руском)

Образная речь 1-го стиха здесь заменяется простою, но предмет речи один и тот же.

3И звијери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мојега поста немилостива као ној у пустињи.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

Чудовища — точнее: шакалы. — Стала жестока, т. е. в силу необходимости должна быть жестока. Жители Иерусалима не то что не хотели, — они не имели возможности кормить своих детей. — О страусах — см. Иов XXXIX:14–16.

4Језик дјетету које сиса приону за грло од жеђи; дјеца ишту хљеба, а нема никога да им ломи.

5Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

Бедняки, не имевшие ночлега, иногда ночевали на теплых навозных кучах, чтобы хотя здесь согреться холодною ночью.

6И кар који допаде кћери народа мојега већи је од пропасти која допаде Содому, који се затр у часу и руке се не забавише око њега.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

Содомитяне долго не мучались; их не трогали враги; огонь с неба сразу пожрал их, тогда как Иерусалим, перед разрушением, испытал все муки осады, а потом еще злобу взявших город врагов.

7Назиреји њезини бјеху чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им бјеше црвеније од драгога камења, глатки као сафир.

8А сада им је лице црње од угља, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.

Тумачење, ст. 7–8 (на руском)

Князья иудейские, очевидно, не все были отведены в плен; некоторые из них остались в разрушенном Иерусалиме и влачили жалкое существование.

9Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљскога.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

Умерщвляемые — точнее: которые умерщвлены. — Истаевают — точнее: истаевали. Пророк говорит о прошедших мучениях, какие терпели иудеи во время осады Иерусалима.

10Својим рукама жене жалостиве кухаше дјецу своју, она им бише храна у погибли кћери народа мојега.

11Наврши Господ гњев свој, изли жестоки гњев свој, и распали огањ на Сиону, који му прождрије темеље.

Тумачење, ст. 1–11 (на руском)

От имени верующих пророк жалуется на печальную судьбу жителей Сиона, которая может приравняться разве только к судьбе умерших. Рассматривая причины такого унижения Сиона, пророк приходит к тому заключению, что Сион пострадал за грехи свои и испил, притом, в полной мере чашу гнева Божия. Особенно подробно пророк изображает контраст между прежним величием Сиона и настоящим его унижением.

12Не би вјеровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата Јерусалимска.

13Али би за гријехе пророка његовијех и за безакоња свештеника његовијех, који прољеваху крв праведничку усред њега.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

Кровь праведников, т. е. истинно-верующих иудеев (см. Иер XXVI:7 и сл.; VI:13 и сл.; XXIII:11; XXVII:10; Иез XXII:25 и сл.).

14Лутаху као слијепци по улицама, каљају се крвљу, које не могаху да се не дотичу хаљинама својим.

15Отступите, нечисти, вичу им, отступите, отступите, не додијевајте се ничега. И одлазе и скитају се; и међу народима се говори: неће се више станити.

Тумачење, ст. 15 (на руском)

Кричали им — правильнее: «кричали перед ними». По закону Моисееву, прокаженные, идя по дороге и видя идущих им на встречу людей, обязаны были криком предупреждать их о своей болезни, чтобы те посторонились (Лев XIII:45). Так и перед этими, оскверненными преступлениями, священниками и ложными пророками все должны сторониться, чтобы не задеть их за покрытые кровью одежды и не оскверниться. — Между народом… — правильнее: даже среди народов (языческих) о них составилось убеждение, что им не устоять…

16Гњев Господњи расија их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нијесу жалостиви на старце.

Тумачење, ст. 16 (на руском)

Слова пророка лице Господне — правильнее: «гневный взор Иеговы». — Они… не уважают… — правильнее: Он (Иегова) уже не будет щадить…

17Већ нам очи ишчиљеше изгледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

Речь идет о надеждах, какие жители осажденного халдеями Иерусалима возлагали на прибытие вспомогательного египетского войска.

18Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш.

Тумачење, ст. 18 (на руском)

Со своих насыпей халдеи посылали в город стрелы, поражавшие неосторожно выходивших на улицы жителей Иерусалима (см. Иер XXXIX:4 и сл.).

19Који нас гонише, бијаху лакши од орлова небеских, по горама нас гонише, у пустињи нам засједаше.

20Дисање ноздара наших, помазаник Господњи, за којега говорасмо: да ћемо живјети под сјеном његовијем међу народима, ухвати се у јаме њихове.

Тумачење, ст. 12–20 (на руском)

Говоря о причинах страшного гнева Божия, обрушившегося на головы иудеев, пророк указывает, прежде всего, на грехи пророков и священников иудейских, особенно омрачивших себя и навлекших на себя всеобщее презрение своими злодеяниями. Затем пророк говорит о другой причине падения иудейского государства — о неосновательном доверии народа к разным чужим народам, которые будто бы могли оказать иудеям помощь. Тут пророк останавливается на печальной судьбе последнего иудейского царя, захваченного халдеями.

Тумачење, ст. 20 (на руском)

Царь, как помазанник Божий, был опорою всего иудейского государства. Пока он был с своими подданными, они не считали еще себя совершенно погибшими. Но теперь он захвачен врагами и не может уже защитить свой народ. — У LXX толковников вместо выражения: «помазанник Господень» стоит: «помазанный Господь». Блаж. Иероним в латинском своем переводе Плача держится в рассматриваемом месте перевода LXX, а некоторые древние церковные толкователи считали это место мессианским пророчеством. Конечно, контекст речи совершенно противоречит такому толкованию…

21Радуј се и весели се, кћери Едомска, која живиш у земљи Узу! доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се.

Тумачење, ст. 21 (на руском)

— см. Иов I:1 и Иер XXV:20.

22Сврши се кар за безакоње твоје, кћери Сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери Едомска, откриће гријехе твоје.

Тумачење, ст. 21–22 (на руском)

В заключение пророк все-таки утешает своих соплеменников. Их очень угнетало то обстоятельство, что их соседи-враги — особенно же родственные им едомитяне — радовались падению Иерусалима, и, вот, пророк, утешая свой народ, говорит, что теперь скоро наступит и очередь Едома испить чашу гнева Божия, народ же иудейский, испытав наказание за грехи свои, снова будет обитать в своей земле.

Тумачење, ст. 22 (на руском)

Наказание… кончилось — правильнее: «идет к концу».

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).