Плач Јеремијинглава 5
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Опомени се, Господе, што нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2Нашљедство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
Тумачење, ст. 4 (на руском)
Нашу собственную воду, из нам принадлежащих рек и водоемов, мы должны оплачивать известной пошлиной, вносимой в кассу наших победителей. Точно также и дров порубить мы не смеем, не внесши известной пошлины.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хљеба.
Тумачење, ст. 6 (на руском)
Нам остается спасаться от голодной смерти или у египтян, которые были не прочь приютить иудеев, или же идти в плен к Ассуру, т. е. в Вавилон, если бы даже наши победители и оставили нас в Палестине. Здесь, в нашей стране, нам грозит голодная смерть.
7Оци наши згријешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њиховијех.
Тумачење, ст. 8 (на руском)
Рабы, т. е. халдеи, которые бы нам должны служить, как рабы (ср. Пс LXXI:11).
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хљеб.
Тумачење, ст. 9 (на руском)
Правильнее перевести: «с опасностью для жизни мы достаем себе хлеб, полные ужаса пред мечом и пред чумою».
10Кожа нам поцрње као пећ од љуте глади.
11Срамоте жене на Сиону и дјевојке по градовима Јудинијем.
12Кнезове вјешају својим рукама, не поштују лица старачкога.
13Младиће узимају под жрвње, и дјеца падају под дрвима.
Тумачење, ст. 13 (на руском)
Жерновами были тяжелые камни, с которыми было очень трудно управляться юношам.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на пјевању.
15Неста радости срцу нашему, игра наша претвори се у жалост.
16Паде вијенац с главе наше; тешко нама, што згријешисмо!
17С тога је срце наше жалосно, с тога очи наше потамњеше,
18Са горе Сиона, што опустје, и лисице иду по њој.
Тумачење, ст. 1–18 (на руском)
Положение Иудеи крайне печально. Иноплеменники завладели землею иудейскою и народ иудейский стал похож на сирот. Ему приходится обращаться за куском хлеба или к египтянам или к ассирийцам. За грехи отцов своих иудеи должны терпеть всякие мучения и унижения, и нет на Сионе уже никаких признаков жизни.
19Ти, Господе, остајеш довијека, пријесто твој од кољена до кољена.
Тумачење, ст. 19 (на руском)
Указывая на неизменяемость Иеговы, пророк, очевидно, хочет сказать, что и милость Господня к Израилю должна быть неизменяемою.
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довијека, да нас оставиш задуго?
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како бијаху прије.
Тумачење, ст. 21 (на руском)
Человек только тогда обращается всем сердцем к Богу, когда Бог будет призывать его к этому. Ср. Иер XXX:21.
22Јер еда ли ћеш нас са свијем одбацити и гњевити се на нас веома?
Тумачење, ст. 19–22 (на руском)
Пророк недоумевает по поводу того, что Господь оставил Свой народ, и молит Бога снова обратить к Себе сердца иудеев.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
1–10. Молитва пророка Иеремии, в которой он сначала изображает бедственное состояние Сиона, 19–22. а потом просит у Бога помилования многострадальному иудейскому народу.