3. Мојсијеваглава 20

Тумачење главе (на руском)

Уголовные наказания за преступления, указанные в гл. XVIII–XIX и предыдущих.

1И рече Господ Мојсију говорећи:

2Још реци синовима Израиљевим: ко год између синова Израиљевих или између дошљака који се баве у Израиљу, да од сјемена својега Молоху, нека се погуби, народ у земљи нека га заспе камењем.

3И ја ћу окренути лице своје на супрот таком човјеку, и истријебићу га из народа његова, што од сјемена својега даде Молоху, и запрзни светињу моју и оскврни свето име моје.

4Ако ли народ како год затвори очи да не види тога човјека кад да од сјемена својега Молоху, и не убију га,

5Ја ћу окренути лице своје насупрот оном човјеку и насупрот дому његову, и истријебићу га, и све који за њим чине прељубу чинећи прељубу за Молохом, из народа њихова.

Тумачење, ст. 2–5 (на руском)

На почитателей кровожадного культа Молоха (ср. XVIII:21), которым осквернялось святилище Иеговы, со всею грозною торжественностью изрекается суд Иеговы; служитель этого культа, будет ли он собственно израильтянин или пришелец (ger, Vulg.: advena), должен быть немедленно побит камнями со стороны общества, в случае же небрежности последнего в отношении наказания виновного, а особенно сочувствия культу Молоха, Иегова сам имеет обратить кару Свою на виновника и род его (Grot.: рег mortem immaturam).

6А ко се обрати к врачарима и гатарима да чини прељубу за њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истријебићу га из народа његова.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

Подобное же наказание «истреблением» угрожается обращающимся к вызывателям душ мертвых и волшебникам (ср. XIX:26, 31).

7Зато посвећујте се, и будите свети, јер сам ја Господ Бог ваш.

8И чувајте уредбе моје и вршите их. Ја сам Господ који вас посвећујем.

Тумачење, ст. 7–8 (на руском)

Увещание к той святости — образу святости Иеговы, которая составляет сущность теократического избрания Израиля (ср. XI:45; XVIII:4–5; ХIX:2).

9Ко опсује оца својега или матер своју, да се погуби; опсовао је оца својега или матер своју; крв његова на њ.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

Злословие отца или матери наказывается смертью, как преступление, подрывающее богоучрежденные устои общежития (ср. Исх XXI:15, 17; Втор XXVII:16; см. Мф XV:14).

10А човјек који учини прељубу с туђом женом, што је учинио прељубу са женом ближњега својега, да се погуби и прељубочинац и прељубочиница.

11Ко би спавао са женом оца својега, открио је голотињу оца својега; обоје да се погубе; крв њихова на њих.

12Ко би спавао са женом сина својега, обоје да се погубе; учинише срамоту; крв њихова на њих.

13Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих.

14И ко би узео жену и матер њезину, зло је, огњем да се спали и он и она, да не буде зла међу вама.

15Ко би облежао живинче, да се погуби; убијте и живинче.

16И ако би жена легла под живинче, убиј и жену и живинче, нека погину, крв њихова на њих.

17Ко би узео сестру своју, кћер оца својега или кћер матере своје, видио би голотињу њезину и она би видјела голотињу његову, срамота је; зато да се истријебе испред синова народа својега; открио је голотињу сестре своје, нека носи безакоње своје.

18И ко би спавао са женом кад има вријеме и открио голотињу њезину откривши течење њезино, и она би открила течење крви своје, да се истријебе обоје из народа својега.

19Голотиње сестре матере своје и сестре оца својега не откриј, јер би открио своју крв; нека носе безакоње своје.

20А ко би спавао са женом стрица својега, открио би голотињу стрица својега, нека носе обоје гријех свој, нека помру без дјеце.

21Ко би узео жену брата својега, ружно је, открио је голотињу брата својега; без дјеце да буду.

Тумачење, ст. 10–21 (на руском)

Уголовная кара за преступления против целомудрия и за разные непотребства, о которых говорилось в XVIII главе. Именно: смертная казнь положена обоим участникам прелюбодейства (ст. 10; ср. XVIII:20) и содомий (ст. 13; ср. XVIII:22), блуда с мачехою (12) и невесткою (11). Казнь (обычно — побиение камнями, ср. Нав VII:15, 25) усугублялась сожжением на огне за совместное сожительство с матерью и дочерью: убиваемы и ожигаемы были все трое (ст. 14). Скотоложество каралось смертью не только человека, но и скотины. Напротив, грех нецеломудрия в других случаях, по-видимому, не карается казнью, а предается суду Божью — наказанию бездетством, преждевременною смертью и под.

22Чувајте све уредбе моје и све законе моје, и вршите их, да вас земља не изметне, у коју вас водим да живите у њој.

23Немојте живјети по уредбама народа које ћу отјерати испред вас, јер су чинили све то, зато ми омрзоше.

24И рекох вам: ви ћете наслиједити земљу њихову и ја ћу вам је дати у државу, земљу у којој тече млијеко и мед. Ја сам Господ Бог ваш, који вас одвојих од других народа.

Тумачење, ст. 22–24 (на руском)

Общее предупреждение и увещание не следовать обычаям других народов, особенно племен хананейских, преступления которых были отомщены как бы самою землею, сбросившею их с лица своего (ср. XVIII:24–30); затем та же мысль выражается и положительным образом.

25Зато разликујте стоку чисту од нечисте, и птицу чисту од нечисте, и немојте скврнити душа својих стоком или птицом или чим год што пуже по земљи, што сам вам одвојио да је нечисто.

26И бићете ми свети, јер сам свет ја, Господ, и одвојих вас од других народа да будете моји.

Тумачење, ст. 25–26 (на руском)

Наконец, ввиду тяжести греха волшебства, еще раз определяется побиение камнями за этот грех, ст. 27.

27А човјек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, крв њихова на њих.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).