4. Мојсијеваглава 25
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1И живљаше Израиљ у Ситиму, и народ стаде чинити прељубу са кћерима Моавским.
2Оне позиваху народ на жртве својих богова, и народ јеђаше, и клањаше се боговима њиховијем.
3И Израиљ приону уз Велфегора; и разгњеви се Господ на Израиља.
Тумачење, ст. 1–3 (на руском)
«Ситтим» (Абель-Ситтим) — поле акаций.
Упоминается в 49 ст. XXXIII гл. кн. Чис и в 1 ст. II:1 ст. III гл. кн. Нав.
Сладострастные оргии входили в число обрядов поклонения некоторым божествам халдейской религии, распространившейся в Финикии и Ханаане.
Зная грубочувственный характер еврейского народа, Валаам не сомневался, что вожделения (Чис XXVI:16; см. И. Флав., Древн. IV:6) чувственных удовольствий заставят израильтян забыть Иегову и соблудить в честь богов иных. «И начал народ блудодействовать с дочерями Моава, и прилепился Израиль к Ваал-Фегору».
4И рече Господ Мојсију: узми све кнезове народне, и објеси их Господу према сунцу, да се одврати гњев Господњи од Израиља.
Тумачење, ст. 4 (на руском)
«Всех начальников народа», согрешивших жертвами и блудом в честь языческого божества, «повесь пред солнцем», т. е. в промежуток времени до захода солнца: по закате солнца тела повешенных должны по закону убираться (Втор XXI:22, 23).
5И рече Мојсије судијама Израиљевијем: побијте сваки своје који су прионули уз Велфегора.
Тумачење, ст. 5 (на руском)
«Судьям Израилевым» — начальствующим лицам в израильских коленах.
6И гле, један између синова Израиљевијех дође и доведе к браћи својој једну Мадијанку на очи Мојсију и на очи свему збору синова Израиљевијех; а они заплакаше на вратима шатора од састанка.
7А кад то видје Финес син Елеазара сина Арона свештеника, уста исред збора и узе копље у руку;
8И уђе за човјеком Израиљцем у шатор, и прободе их обоје, човјека Израиљца и ону жену, кроз трбух, и преста погибија међу синовима Израиљевијем.
Тумачење, ст. 8 (на руском)
«Пронзил их», следуя чувству ревности о славе имени Божия и указаниям закона о смертной казни идолопоклонников (Лев XX:2; Втор XIII:8, 9). «Право ревнования» — jus. zelotyparum — признается раввинским учением за каждым евреем в случаях опасности соблазна для народа (ср. Ин II:14, 17).
«И прекратилось поражение сынов Израилевых». Кроме казни преступников по приговору Моисея и судей, соблудивший народ был наказан, по-видимому, какой-нибудь опустошительной болезнью.
9И изгибе их од те погибије двадесет и четири тисуће.
Тумачење, ст. 9 (на руском)
Апостол Павел считает (1 Кор X:8) погибших не 24, а 23 тысячи, держась иудейского предания, по которому тысяча людей умерли не от «язвы», а от меча по приговору Моисея и судей.
10Тада рече Господ Мојсију говорећи:
11Финес син Елеазара сина Арона свештеника одврати гњев мој од синова Израиљевијех отворивши ревност за ме међу њима, да не бих истријебио синове Израиљеве у ревности својој.
12Зато му кажи: ево дајем му свој завјет мирни.
13И имаће он и сјеме његово након њега завјет свештенства вјечнога, јер ревнова за Бога својега и очисти синове Израиљеве.
Тумачење, ст. 13 (на руском)
До первосвященника Илия первосвященство непрерывно находится в потомстве Финееса, сына Елеазара, сына Ааронова. При Илии первосвященство временно переходит из дома Елеазара в дом Ифамара (что Илий был из дома Ифамара, — доказывается тем, что в 27 ст. II гл. 3 кн. Цар. удаленный от первосвященства Авиафар назван потомком Илия; в 17 ст. VIII гл. 2 кн. Цар. Ахимелех назван сыном Авиафара, а в 3 ст. XXIV гл. 1 кн. Пар. тот же Ахимелех называется потомком Ифамара); но при Соломоне первосвященник Садок вновь возвращает первосвященство дому Финееса. Потомство Садока дает Израилю первосвященников вплоть до Вавилонского плена.
Предание прибавляет, что (с кратким перерывом при Илии, а потом — при Давиде) потомство Финееса священнодействовало до времен самого великого Первосвященника (Властов).
14А човјеку Израиљцу убијеноме, који би убијен с Мадијанком, бјеше име Замрије син Салмонов, кнез од дома оца својега од племена Симеунова.
15А убијеној жени Мадијанци бјеше име Хазвија кћи Сура кнеза народнога у дому оца својега међу Мадијанцима.
16И рече Господ Мојсију говорећи:
17Завојштите на Мадијанце, и бијте их;
18Јер они завојштише на вас пријеварама својим, и претворише вас Велфегором и Хазвијом кћерју кнеза Мадијанскога, сестром својом, која би убијена у дан погибије која дође с Фегора.
Тумачење, ст. 18 (на руском)
«За Фегора», т. е. за блужение в честь Ваал-Фегора.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.
Блужение израильтян в Ситтиме. — Поражение согрешивших. — Религиозная ревность Финееса. — Возвращение милости Божией к народу. — Повеление о мадианитянах.