4. Мојсијеваглава 30
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1И каза Мојсије синовима Израиљевијем све што заповједи Господ.
2И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевијех говорећи: ово је заповједио Господ.
3Кад који човјек учини завјет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази ријечи своје, него нека учини све што изађе из уста његовијех.
Тумачење, ст. 1–3 (на руском)
Под именем обета (недер) разумеется положительное обещание исполнить что-либо, воздержаться от чего-либо (в последнем случае будет «зарок» — иссар, ст. 3), а также посвятить кого-нибудь во имя Божие. Об обетах см. XXVII гл. кн. Лев., VI гл. кн. Чис. В настоящей главе отмечаются случаи, когда обеты должны быть соблюдаемы, и случаи, когда обеты не могут иметь силы.
4А кад жена учини завјет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца својега,
5И чује отац њезин за завјет њезин или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завјети њезини, и све чим је везала душу своју да је тврдо.
6Ако ли отац њезин порече то онај дан кад чује, завјети њезини и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њезин порече.
7Ако ли се уда па има на себи завјет или изрече што на уста своја чим би се везала,
8А муж њезин чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завјети њезини, и тврдо да је све чим је везала душу своју.
9Ако ли муж њезин кад чује онај дан порече, укида с завјет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.
10А завјет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.
11Али ако буде у кући мужа својега учинила завјет и за што везала душу своју заклетвом,
12И муж њезин чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завјети њезини, и да је тврдо све за што је везала душу своју.
13Ако ли то порече муж њезин онај дан кад чује, сваки завјет који би изашао из уста њезинијех и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њезин порекао, и Господ ће јој опростити.
14Сваки завјет и све за што би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њезин потврђује и укида.
15Ако би муж њезин од дана до дана ћутао, онда потврђује све завјете њезине и све за што би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.
16Ако ли порече пошто чује, сам ће носити гријех њезин.
17Ово су наредбе, које заповједи Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њезиној, докле је у кући оца својега.
Тумачење, ст. 4–17 (на руском)
Осуществимый обет, данный человеком, не стесненным, по закону, в своих личных делах волею другого, должен быть исполнен. Обет же человека, подчиненного воле другого, тогда только имеет силу, когда этот другой утверждает его или словесно, или простым неопротестованием в момент произнесения обета или упоминания о нем.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.
Об обетах.