Псалмиглава 73

У Синодалном преводу ово је Псалам 72 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Псалом принадлежит Асафу, современнику Давида. В обстоятельствах жизни этого царя, особенно в истории Авессалома, его быстрого возвышения и падения писатель мог находить материал как для основной мысли содержания псалма, так и для некоторых частных его положений (3, 4, 6, 19).

Господь благ к чистым сердцем. Я сомневался было в этой истине при виде благоденствия нечестивых, вследствие которого они делаются высокомерными, дерзкими (1-9). Вслед за ними идет и народ, который доходит до отрицания Промысла Бога на земле (10-13). Я тоже испытывал колебание - для чего я забочусь о своей чистоте? Но меня от проповеди этих колебаний удержало сознание ответственности пред людьми (14-15). Когда же я стал вдумываться и вошел во святилище, то узнал, как быстро падение таких нечестивцев (16-20). Мои колебания были выражением моего невежества, теперь же я знаю, что только в Боге и приближении к Нему истинная жизнь и награда, а удаляющиеся от Него - погибнут (21-28).

1Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Представляет введение ко всему содержанию псалма, заключая в себе и тот вывод, к которому автор пришел через свои сомнения и колебания.

2А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

3Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

4Јер не знају за невољу до саме смрти, и тијело је њихово претило.

5На пословима човјечијим нема их, и не муче се с другим људима.

6Тога ради опточени су охолошћу као огрлицом, и обучени у обијест као у стајаће рухо.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

. Гордость нечестивых и высокомерное отношение к другим людям являются результатом их внешнего преуспевания.

7Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

. "Бродят помыслы в сердце" - они свободно отдаются своим влечениям, не заботясь о проверке их чистоты и согласованности с указаниями воли Божией.

8Потсмијевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

9Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

. "Поднимают к небесам уста свои" - высокомерно смотрят на Заповеди Бога, считая себя вправе оценивать и критиковать их, т. е. волю Бога проверяют своим суждением, возводя тем себя на место верховного законодателя.

10И зато се онамо навраћају неки из народа његова, и пију воду из пуна извора.

11И говоре: како ће разабрати Бог? зар вишњи зна?

Тумачење, ст. 11 (на руском)

. Безнаказанность нечестивых и их внешнее преобладание вызывает подражания среди народа. Последний тоже начинает "пить полной чашей", отдаваться неудержимо своим дурным влечениям, причем доходить до сомнения: "как узнает Бог?" и "есть ли ведение у Вышнего?" т. е., находится ли человек под Божественным воздействием и есть ли справедливость на земле?

12Па ето, ови безбожници срећни на свијету умножавају богатство.

13Зар дакле узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

14Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

15Кад бих казао: говорићу као и они, изневјерио бих род синова твојих.

Тумачење, ст. 13–15 (на руском)

. "Очищать сердце, омывать в невинности руки, подвергать себя ранам и обличениям" - значит зорко следить не только за своими поступками, но и за чистотою своих помыслов. Такая заботливость о духовной опрятности требует постоянного и сильного ограничения своих греховных порывов, что причиняет боль. Факты же благоденствия нечестивых, живущих по своим влечениям и не заботившихся о своей нравственной чистоте, поставили пред писателем вопрос - есть ли смысл в его самоограничениях? Сомнения мучили его, но он счел себя не вправе оглашать эти сомнения и вселять их в других; если у самого нет твердости в убеждениях, то прямая обязанность того не вселять колебаний в других. Поступок последнего рода делает его "виновным пред родом сынов Твоих", т. е. пред евреями, которых Господь любит и о которых заботится, как отец о детях. Прививать им сомнения свои значило бы отвращать детей от Отца, лишать их Его благотворного и любвеобильного попечения, лишать других блага, на которое сам не имеешь права.

16И тако стадох размишљати да бих ово разумио; али то бјеше тешко у очима мојима.

17Док најпослије уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

Тумачење, ст. 16–17 (на руском)

. Колебания автора разрешились "во святилище". Вероятно здесь разумеется молитва, с которой он пред жертвенником обратился к Господу и когда получил от Него в откровении разрешение своих сомнений.

18Та на клизавом мјесту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

19Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

20Као сан, кад се човјек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

Тумачење, ст. 18–20 (на руском)

. Писатель в своих наблюдениях над действительностью был односторонен; он судил лишь на основании фактов благоденствия нечестивых, а не обращал внимания на то, как быстро и неожиданно они гибнут, как часто обманываются их мечты о счастье.

21Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

22Тада бијах незналица и не разумијевах; као живинче бијах пред тобом.

23Али сам свагда код тебе, ти ме држиш за десну руку.

24По својој вољи водиш ме, и послије ћеш ме одвести у славу.

25Кога имам на небу? и с тобом ничега нећу на земљи.

Тумачење, ст. 25 (на руском)

. "Кто мне на небе?" Что мне может дать небо, если я не буду там с Богом? - "И с тобою ничего не хочу на земле" - кроме Тебя ничего иного не хочу на земле. Смысл всего выражения - кроме Бога писатель не желает иметь никаких других привязанностей, так как кроме Него ничто не может дать ему удовлетворения.

27:-28. Так как вне Бога живущие гибнут, то истинное благо - приближаться к Нему. Тогда человек получает "часть во век" (26), т. е. вечную, неотъемлемую награду, которая остается и после его смерти, или - вечную жизнь.

26Чезне за тобом тијело моје и срце моје; Бог је град срца мојега и дио мој довијека.

27Јер ево који отступише од тебе, гину; ти истребљаваш свакога који чини прељубу остављајући тебе.

28А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса твоја.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).