Дан 37 од 90

Јн 10:1–11:57

10:1 Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчиј него прелази на другом мјесту он је лупеж и хајдук;

10:2 А који улази на врата јест пастир овцама:

10:3 Њему вратар отвора, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

10:4 И кад своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

10:5 А за туђином неће да иду, него бјеже од њега, јер не познају гласа туђега.

10:6 Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта то бијаше што им каза.

10:7 Тада им рече Исус опет: заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

10:8 Сви колико их год дође прије мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

10:9 Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

10:10 Лупеж не долази ни за што друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.

10:11 Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце,

10:12 А најамник, који није пастир, коме нијесу овце своје, види вука гдје иде, и оставља овце, и бјежи: и вук зграби овце и распуди их;

10:13 А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.

10:14 Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.

10:15 Као што мене зна отац и ја знам оца; и душу своју полажем за овце.

10:16 И друге овце имам које нијесу из овога тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

10:17 Зато ме отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.

10:18 Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповијест примио од оца својега.

10:19 Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове ријечи.

10:20 Многи од њих говораху: у њему је ђаво, и полудио је; шта га слушате?

10:21 Други говораху: ове ријечи нијесу лудога; зар може ђаво слијепима очи отворати?

10:22 А бијаше тада празник обновљења у Јерусалиму, и бјеше зима.

10:23 И ходаше Исус у цркви по тријему Соломунову.

10:24 А Јевреји га опколише, и говораху му: докле ћеш мучити душе наше? ако си ти Христос, кажи нам слободно.

10:25 Исус им одговори: ја вам казах, па не вјерујете. Дјела која творим ја у име оца својега она свједоче за ме.

10:26 Али ви не вјерујете; јер нијесте од мојијех оваца, као што вам казах.

10:27 Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

10:28 И ја ћу им дати живот вјечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.

10:29 Отац мој који ми их даде већи је од свију; и нико их не може отети из руке оца мојега.

10:30 Ја и отац једно смо.

10:31 А Јевреји опет узеше камење да га убију.

10:32 Исус им одговори: многа вам добра дјела јавих од оца својега; за које од онијех дјела бацате камење на ме?

10:33 Одговорише му Јевреји говорећи: за добро дјело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човјек будући, градиш се Бог.

10:34 Исус им одговори: не стоји ли написано у закону вашему: ја рекох: богови сте?

10:35 Ако оне назва боговима којима ријеч Божија би, и писмо се не може покварити;

10:36 Како ви говорите ономе којега отац посвети и посла на свијет: хулу на Бога говориш, што рекох: ја сам син Божиј?

10:37 Ако не творим дјела оца својега не вјерујте ми.

10:38 Ако ли творим, ако мени и не вјерујете, дјелима мојима вјерујте, да познате и вјерујете да је отац у мени и ја у њему.

10:39 Тада опет гледаху да га ухвате; али им се измаче из руку.

10:40 И отиде опет преко Јордана на оно мјесто гдје Јован прије кршћаваше; и оста ондје.

10:41 И многи дођоше к њему и говораху: Јован не учини ниједнога чуда, али све што каза Јован за овога истина бјеше.

10:42 И многи вјероваше га ондје.

11:1 Бијаше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте сестре њезине.

11:2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, бјеше она што помаза Господа миром и отр ноге његове својом косом.)

11:3 Онда послаше сестре к њему говорећи: Господе! гле, онај који ти је мио болестан је.

11:4 А кад чу Исус, рече: ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави син Божиј с ње.

11:5 А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.

11:6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном мјесту гдје бјеше.

11:7 А потом рече ученицима: хајдемо опет у Јудеју.

11:8 Ученици му рекоше: Рави! сад Јудејци шћадијаху да те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

11:9 Исус одговори: није ли дванаест сахата у дану? ко дању иде не спотиче се, јер види видјело овога свијета;

11:10 А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видјела у њему.

11:11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

11:12 Онда му рекоше ученици његови: Господе! ако је заспао, устаће.

11:13 А Исус им рече за смрт његову а они мишљаху да говори за спавање сна.

11:14 Тада им Исус каза управо: Лазар умрије.

11:15 И мило ми је вас ради што нијесам био онамо да вјерујете; него хајдемо к њему.

11:16 Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: хајдемо и ми да помремо с њим.

11:17 А кад дође Исус, нађе га а он већ четири дана у гробу.

11:18 (А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)

11:19 И многи од Јудејаца бијаху дошли к Марти и Марији да их тјеше за братом њиховијем.

11:20 Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда њ, а Марија сјеђаше дома.

11:21 Онда рече Марта Исусу: Господе! да си ти био овдје не би мој брат умро.

11:22 А и сад знам да што заиштеш у Бога даће ти Бог.

11:23 Исус јој рече: брат ће твој устати.

11:24 Марта му рече: знам да ће устати о васкрсенију, у пошљедњи дан.

11:25 А Исус јој рече: ја сам васкрсеније и живот; који вјерује мене ако и умре живљеће.

11:26 И ниједан који живи и вјерује мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово?

11:27 Рече му: да, Господе! ја вјеровах да си ти Христос син Божиј који је требало да дође на свијет.

11:28 И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију сестру своју говорећи: учитељ је дошао, и зове те.

11:29 А она кад чу, уста брзо и отиде к њему.

11:30 Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на оном мјесту гдје га срете Марта.

11:31 А Јудејци онда који бијаху с њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.

11:32 А Марија како дође гдје бјеше Исус, и видје га, паде на ноге његове говорећи му: Господе! да си ти био овдје, не би умро мој брат.

11:33 Онда Исус кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.

11:34 И рече: гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе! хајде да видиш.

11:35 Ударише сузе Исусу.

11:36 Онда Јудејци говораху: гледај како га љубљаше,

11:37 А неки од њих рекоше: не могаше ли овај који отвори очи слијепцу учинити да и овај не умре?

11:38 А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а бијаше пећина, и камен лежаше на њој.

11:39 Исус рече: узмите камен. Рече му Марта, сестра онога што је умро: Господе! већ смрди; јер су четири дана како је умро.

11:40 Исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видјећеш славу Божију?

11:41 Узеше дакле камен гдје лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: оче! хвала ти што си ме услишио.

11:42 А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао.

11:43 И ово рекавши зовну иза гласа: Лазаре! изиђи напоље.

11:44 И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: раздријешите га и пустите нек иде.

11:45 Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли к Марији и видјеше шта учини Исус, вјероваше га.

11:46 А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

11:47 Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: шта ћемо чинити? Човјек овај чини многа чудеса.

11:48 Ако га оставимо тако, сви ће га вјеровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.

11:49 А један од њих, по имену Кајафа, који оне године бјеше поглавар свештенички, рече им: ви не знате ништа;

11:50 И не мислите да је нама боље да један човјек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.

11:51 А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умријети за народ;

11:52 И не само за народ, него да и расијану дјецу Божију скупи уједно.

11:53 Од тога дакле дана договорише се да га убију.

11:54 А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и ондје хођаше с ученицима својима.

11:55 А бјеше близу пасха Јеврејска, и многи из онога краја дођоше у Јерусалим прије пасхе да се очисте.

11:56 Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: шта мислите ви зашто не долази на празник?

11:57 А главари свештенички и фарисеји издаше заповијест ако га ко опази гдје је, да јави да га ухвате.