Дан 38 од 90

Јн 12:1–13:38

12:1 А Исус прије пасхе на шест дана дође у Витанију гдје бјеше Лазар што умрије, кога подиже из мртвијех.

12:2 Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сјеђаше с њим за трпезом;

12:3 А Марија узевши литру правога нардова многоцјенога мира помаза ноге Исусове, и отр косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.

12:4 Онда рече један од ученика његовијех, Јуда Симонов Искариотски, који га послије издаде:

12:5 Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?

12:6 А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што бјеше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.

12:7 А Исус рече: не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мојега погреба;

12:8 Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.

12:9 Разумје пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара којега подиже из мртвијех.

12:10 А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;

12:11 Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вјероваху Исуса.

12:12 А сјутрадан многи од народа који бјеше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим

12:13 Узеше гране од финика и изиђоше му на сусрет, и викаху говорећи: осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.

12:14 А Исус нашавши магаре усједе на њ, као што је писано:

12:15 Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде сједећи на магарету.

12:16 Али ово ученици његови не разумјеше прије: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово бјеше за њега писано, и ово му учинише.

12:17 А народ свједочаше који бјеше прије с њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвијех.

12:18 Зато га и срете народ, јер чуше да он учини ово чудо.

12:19 А фарисеји говораху међу собом: видите да ништа не помаже? гле, свијет иде за њим.

12:20 А бијаху неки Грци који бијаху дошли на празник да се моле Богу.

12:21 Они дакле приступише к Филипу, који бјеше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: господине! ми бисмо хтјели да видимо Исуса.

12:22 Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.

12:23 А Исус одговори им говорећи: дође час да се прослави син човјечиј.

12:24 Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди:

12:25 Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свијету, сачуваће је за живот вјечни.

12:26 Ко мени служи, за мном нек иде, и гдје сам ја ондје и слуга мој нек буде; и ко мени служи онога ће поштовати отац мој.

12:27 Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! сачувај ме од овога часа; али зато дођох на час овај.

12:28 Оче! прослави име своје! Тада глас дође с неба: и прославио сам и опет ћу прославити.

12:29 А кад чу народ који стајаше, говораху: гром загрми; а други говораху: анђео му говори.

12:30 Исус одговори и рече: овај глас не би мене ради него народа ради.

12:31 Сад је суд овоме свијету; сад ће бити истјеран кнез овога свијета напоље.

12:32 И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.

12:33 А ово говораше да покаже каквом ће смрти умријети.

12:34 Народ му одговори: ми чусмо из закона да ће Христос остати вавијек; како ти говориш да се сину човјечијему ваља подигнути? ко је тај син човјечији?

12:35 А Исус им рече: још је мало времена видјело с вама; ходите док видјело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.

12:36 Док видјело имате вјерујте видјело, да будете синови видјела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.

12:37 Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет га не вјероваху;

12:38 Да се збуде ријеч Исаије пророка који рече: Господе! ко вјерова говорењу нашему? и рука Господња коме се откри?

12:39 Зато не могаху вјеровати, јер опет рече Исаија:

12:40 Заслијепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумију, и не обрате се да их исцијелим.

12:41 Ово рече Исаија кад видје славу његову и говори за њега.

12:42 Али опет и од кнезова многи га вјероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;

12:43 Јер им већма омиље слава људска него слава Божија.

12:44 А Исус повика и рече: ко мене вјерује не вјерује мене, него онога који ме посла;

12:45 И ко види мене види онога који ме посла.

12:46 Ја дођох видјело на свијет, да ниједан који ме вјерује не остане у тами.

12:47 И ко чује моје ријечи и не вјерује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свијету, него да спасем свијет.

12:48 Који се одрече мене, и не прима ријечи мојијех, има себи судију: ријеч коју ја говорих она ће му судити у пошљедњи дан;

12:49 Јер ја од себе не говорих, него отац који ме посла он ми даде заповијест шта ћу казати и шта ћу говорити.

12:50 И знам да је заповијест његова живот вјечни. Што ја дакле говорим онако говорим као што ми рече отац.

13:1 А пред празник пасхе знајући Исус да му дође час да пријеђе из овога свијета к оцу, како је љубио своје који бијаху на свијету, до краја их љуби.

13:2 И по вечери кад већ ђаво бјеше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотскоме да га изда,

13:3 Знајући Исус да му све отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,

13:4 Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;

13:5 Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којијем бјеше запрегнут.

13:6 Онда дође к Симону Петру, и он му рече: Господе! зар ти моје ноге да опереш?

13:7 Исус одговори и рече му: што ја чиним ти сад не знаш, али ћеш послије дознати.

13:8 Рече му Петар: никад ти нећеш опрати мојијех ногу. Исус му одговори: ако те не оперем немаш дијела са мном.

13:9 Рече му Симон Петар: Господе! не само ноге моје, него и руке и главу.

13:10 Исус му рече: опраноме не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.

13:11 Јер знадијаше издајника својега, зато рече: нијесте сви чисти.

13:12 А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и сједавши опет за трпезу рече им: знате ли што ја учиних вама?

13:13 Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.

13:14 Кад дакле ја опрах вама ноге Господ и учитељ, и ви сте дужни један другоме прати ноге.

13:15 Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.

13:16 Заиста, заиста вам кажем: није слуга већи од господара својега, нити је посланик већи од онога који га је послао.

13:17 Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.

13:18 Не говорим за све вас, јер ја знам које избрах; него да се збуде писмо: који са мном хљеб једе подиже пету своју на ме.

13:19 Сад вам кажем прије него се збуде, да, кад се збуде, вјерујете да сам ја.

13:20 Заиста, заиста вам кажем: који прима онога кога пошљем мене прима; а ко прима мене, прима онога који ме посла.

13:21 Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посвједочи и рече: заиста, заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

13:22 Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.

13:23 А један од ученика његовијех, којега Исус љубљаше, сјеђаше за трпезом на крилу Исусову.

13:24 Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.

13:25 А он рече на прси Исусове и рече му: Господе! ко је то?

13:26 Исус одговори: онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симонову Искариотскоме.

13:27 И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: шта чиниш чини брже.

13:28 А ово не разумје нико од онијех што сјеђаху за трпезом зашто му рече.

13:29 А неки мишљаху, будући да у Јуде бјеше кеса, да му Исус рече: купи што треба за празник; или да да што сиромашнима.

13:30 А он узевши залогај одмах изиђе; а бјеше ноћ.

13:31 Кад он изиђе, онда Исус рече: сад се прослави син човјечији и Бог се прослави у њему.

13:32 Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.

13:33 Дјечице! још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.

13:34 Нову вам заповијест дајем да љубите један другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.

13:35 По том ће сви познати да сте моји ученици ако узимате љубав међу собом.

13:36 Рече му Симон Петар: Господе! куда идеш? Исус му одговори: куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном.

13:37 Петар му рече: Господе! зашто сад не могу ићи за тобом? душу ћу своју положити за те.

13:38 Одговори му Исус: душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће пијетао запјевати док ме се трипут не одречеш.